Београдски безбедносни форум
Београдски безбедносни форум | |
---|---|
Датум(и) | октобар или новембар сваке године |
Основан | 2011. |
Трајање | 3 или 4 дана |
Тип | академски,политички и безбедносни |
Оснивачи | |
Веб-сајт | |
белградефорум.орг/ |
Београдски безбедносни форум (енгл. Belgrade Security Forum; скраћено BSF) је међународна конференција која се организује обично сваког октобра у Београду и окупља представнике власти, академске заједнице и невладиног сектора. Конференцију заједно организују Београдски фонд за политичку изузетност, Београдски центар за безбедносну политику и Европски покрет у Србији.
Историјат и мисија[уреди | уреди извор]
Конференција је покренута 2011. године од стране Београдског фонда за политичку изузетност, Беорадског центра за безбедносну политику и Европског покрета у Србији[1]. Идеја форума је да окупи све релевантне стејкхолдере из јавне управе, академске заједнице и невладиног сектора Западног Балкана, ради размене мишљења и давања доприноса за решавања текућих питања региона.[1]
Кључне вредности и мисија иницијативе је следећа[1]:
- Европа као заједница вредности са снажнијом спољном и безбедносном политиком;
- Балкан као актер и субјект глобалних дебата;
- Неговање ширих и узајамних уместо појединих интереса;
- Демократизација високе политике инсистирањем на културу инклузивног дијалога;
- Дебате које су актуелне и дубоке;
- Аутономност трију организација цивилног друштва.
Издања форума[уреди | уреди извор]
# | Датуми | Локација | Тема | URL |
---|---|---|---|---|
1. | 14–16. септембар 2011. | Дом Војске у Београду | „Балкан и глобална безбедност: шта нам је заједничко, а шта нас разликује?“ | 2011 |
2. | 20–22. септембар 2012. | Хотел Хајат у Београду | „Суочавање са кризом: изазови за демократију и безбедност“ | 2012 |
3. | 19–21. септембар 2013. | Хотел Хајат у Београду | „Да ли је држава у процесу (де)конструкције? Ризици и одговори са Балкана и шире" | 2013 |
4. | 30 септембар-2. октобар 2014. | Хотел Хајат у Београду | „Европа 2014: Крај и/или нови почетак?” | 2014 |
5. | 30 септембар-2. октобар 2014. | Хотел Хајат у Београду | „Да ли се Европа може редефинисати” | 2015 |
6. | 12-14. октобар 2016. | Хотел Хајат у Београду | „Да ли ће демократија преживети кризу светског поретка?“ | 2016 |
7. | 11–13 октобар 2017. | Хотел Хајат у Београду | „Западнобалканске шесторке”? Каква је будућа перспектива односа Србије и НАТО? Будућност дијалога Београда и Приштине?” | 2017 |
8. | 17–19 октобар 2018. | Хотел Хајат у Београду | „Заједништвом до одговора на нову нормалност“ | 2018 |
9. | 16-18. октобар 2018. | Београд | „У тежњи за правдом у подељеном свету“ | / |
Први Београдски безбедносни форум[уреди | уреди извор]
Прва едиција форума је била организована од 14. до 16. септембра 2011. године у београдском Дому Војске. Тема првог форума је била: „Балкан и глобална безбедност: шта нам је заједничко, а шта нас разликује?“. На форуму се дискутовало и енергетској безбедности, улози Турске, НАТО-а и Русије у Европи, као и последици промена режима на Блиском истоку.[2][3]
Форуму је претходио скуп 20 младих истраживача који су представили своја истраживања о односиам у региону Западног Балкана и његовог места у Европи.[2] Док је сам форум отворио тадашњи председник Србије Борис Тадић.[3][4]
Први форум је обележила и контроверза. Наиме, тадашњи руски амбасадор Русије у Србији Александар Конузин је другог дана током панела на којима се говорило о глобалним безбедносним изазовима којим је модерирао Иван Вејвода устао и почео да виче на присутне у сали због тога што је био незадовољан о томе како се о његовој земљи извештавало.[5] Сања Стојановић Гајић, директорка Београдског центра за безбедносну политику је његов гест у изјави за медије оценила као веома увредљивим,[5] док је Соња Лихт, директорка Београдског фонда за политичку изузетност оценила да "амбасадорове примедбе нису на месту".[6]
Други Београдски безбедносни форум[уреди | уреди извор]
Други Београдски безбедносни форум је одржан од 20. до 22. септембра 2012. године у хотелу „Хајат“. Тема форума је била „Суочавање са кризом: изазови за демократију и безбедност“. Панелима, дискусијама и сесијама присуствовало је више од 300 учесника. Поред домаћих и иностраних високих званичника у дебатама су учествовали и представници истраживачких центара, научних института и грађанског друштва, као и локалних, регионалних, европских и светских медија.[7]
Форуму је претходио академски скуп о безбедносним темама који је отворио Димитар Бечев, док је сам форум отворио премијер Србије Ивица Дачић, док су на првом панелу учествовали заменик премијера и министар спољних послова Словачке Мирослав Лајчак, први потпредседник Владе Србије и министар одбране Александар Вучић, први заменик министра спољних послова и државни секретар за европске послове Чешке Јири Шнајдер, заменица министра спољних послова Босне и Херцеговине Ана Тришић-Бабић и директор DCAF Теодор Винклер.[7]
Трећи Београдски безбедносни форум[уреди | уреди извор]
Треће издање форума је било организовано од 19. до 21. септембра 2013. године у Хотелу Хајат и окупило је 100 говорника и око 400 учесника на 22 панела, а главна тема је била „Да ли је држава у процесу (де)конструкције? Ризици и одговори са Балкана и шире".[8]
Форум је традиционално био отворен академским скупом чија су тема биле безбедносне промене на Западном Балкану. Затим се дискутовало о регионалној сарадњи, европским интеграцијама, НАТО-у, Косову, корупцији и о енергетској и људској безбедности.[8]
Четврти Београдски безбедносни форум[уреди | уреди извор]
Четврто издање форума је одржано од 30. септембра до 2. октобра 2014. године, а главна тема форума је била "Европа 2014: Крај и/или нови почетак?". Форум је био посвећен стотој годишњици почетка Првог светског рата, великог проширења Европске уније, као и паду Берлинског зида.[9]
Уводно обраћање је дао премијер Србије, Александар Вучић, а од учесника су били шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, заменица председника Народне скупштине Гордана Чомић, председавајући Одбора Европког парламента за спољне послове Еламр Брок и специјални предстаник ЕУ у Приштини Самуел Жбогар. Поред њих на скупу су учествовали и Карен Донфрид, Владимир Барановски, Горан Свилановић, професор Ивер Нојман и други.[9]
Пети Београдски безбедносни форум[уреди | уреди извор]
Јубиларни форум је окупио преко стотине говорника и 600 званичника из Србије и света, између којих су били и представници Европске уније, НАТО-а, ОЕБС-а и Немачког Маршал фонда. Главна тема ового форума је била спољна политика ЕУ у источној Европи и на Балкану, будућност ОЕБС-а, Украјинска криза, Берлински процес, дијалог Београда и Приштине, корпоративна и енергетска безбедност, као и радикализација и тероризам.[10]
Шести Београдски безбедносни форум[уреди | уреди извор]
Шести Београдски безбедносни форум је био одржан од 12. до 14. октобра 2016. под називом „Да ли ће демократија преживети кризу светског поретка?“ у хотелу „Хајат“. На форуму се дискутовало о популизму, радикализацији, новој Европској стратегији безбедности и замору у процесу проширења Европска уније, као и дијалога Београда и Приштине.[11]
Форум је имао 25 дискусија са више од 100 говорника и 700 учесника, представника влада, међународних организација и цивилног друштва. На форуму су зајединчки панел имали и председник Србије Александар Вучић и председник Албаније Еди Рама, а панелом је модерирао Миша Глени.[11][12]
Седми Београдски безбедносни форум[уреди | уреди извор]
Седми по реду Безбедносни форум је одржан од 11. до 13. октобра 2017. године у Београду, а главна тема је била “Западнобалканске шесторке”? Каква је будућа перспектива односа Србије и НАТО? Будућност дијалога Београда и Приштине?. [13]
На скупу су између осталог говорили председник Србије, Александар Вучић, премијерка Србије, Ана Брнабић, генерални директор Дирекције ЕУ за преговоре о проширењу и суседску политику Кристијан Данијелсон, заменица генералног секретара НАТО Роуз Готемилер.[13] Поред њих су говорили и министар спољних послова Србије Ивица Дачић и Босне и Херцеговине, Игор Црндак, али и амбасадор Уједињеног краљевства у Београду Денис Киф, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић.[14] Од представника цивилног друштва су били Флоријан Бибер, Стивен Блокманс, Ардијан Хачкај, Милена Лазаревић, Хедвиг Морваи, Јована Маровић, Дејан Јовић, Милан Нич, Елеонора Поли и Срђан Цвијић.[14]
Осми Београдски безбедносни форум[уреди | уреди извор]
Осмо издање форума је трајало од 17. до 19. октобра 2018. године, а неке од тема су биле тадашњи развој догађаја у односима Београда и Приштине, активности Немачке и САД у региону Западног Балкана, изгледе за помирење на Западном Балкану, али и ситуацију на Блиском истоку, односе Русије и Запада, пропаганду и дезинформисање и четврту индустријску револуцију.[15] Током тродневног форума одржано је 20 панела и сесија са више од 100 говорника и 700 учесника.[16]
На форуму су дискутовали и Александер ван дер Белен, председник Аустрије, и Александар Вучић, председник Србије, о односима Западног Балкана и Европске уније, док је модераторка била Соња Лихт. Такође, требала је да дискутују премијерка Србије Ана Брнабић са премијером Северне Македоније Зораном Заевим, који није могао да стигне због обавеза.[17]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Награда 2015 PASOS Think-Tank Achievement of the Year Award, додељена за организацију 2014. издања форума од стране Асоцијације истраживачких центара за отворено друштво (The Policy Association for an Open Society)[18]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Абоут Ус – Белграде Сецуритy Форум”. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Почиње први београдски безбедносни форум!”. www.безбедност.орг. Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Отворен први београдски Безбедносни форум”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Тадић: Спречити угрожавање мира”. Б92.нет (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б Спаић, Т. „Конузин викао на учеснике форума у Београду и љутито напустио салу”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Конузин:Браните своје интересе Срби”. Б92.нет (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Други Београдски безбедносни форум је окупио светске безбедносне стручњаке”. www.безбедност.орг. Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Трећи Београдски безбедносни форум окупио је 100 говорника и преко 400 учесника”. www.безбедност.орг. Приступљено 13. 10. 2019.[мртва веза]
- ^ а б „Данас почиње четврти Београдски безбедносни форум”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Белграде Сецуритy Форум 2015 Цонференце Репорт”. БФПЕ Енглисх. 31. 3. 2016. Архивирано из оригинала 13. 10. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Вучић и Рама у оквиру Безбедносног форума”. www.ртс.рс. РТС. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „[БСФ] Београдски безбедносни форум 2018 почиње данас”. Еуропеан Wестерн Балканс (на језику: српски). 17. 10. 2018. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Седми Београдски безбедносни форум од 11. октобра”. www.екапија.цом. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ а б „Седми Београдски безбедносни форум од 11 - 13. октобра”. Еуропеан Wестерн Балканс (на језику: српски). 9. 10. 2017. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Вучић и Рама о српско албанским односима”. Дневни лист Данас (на језику: српски). 4. 10. 2016. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „[БСФ] Форум затворен позивом за нов приступ и ЕУ и Западног Балкана”. Еуропеан Wестерн Балканс (на језику: српски). 19. 10. 2018. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „[БСФ] Брнабић: Земљи 21. века конфликт доноси само штету”. Еуропеан Wестерн Балканс (на језику: српски). 19. 10. 2018. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Аwард фор тхе БСФ 2014 Организатион – Белграде Сецуритy Форум”. Приступљено 13. 10. 2019.