Марко Ђурић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марко Ђурић
Marko Djuric 2014-mc.rs.jpg
Марко Ђурић
Биографија
Датум рођења(1983-06-25)25. јун 1983.(35 год.)
Место рођењаБеоград (СР Србија)
 СФРЈ
Држављанство Србија
Професијадипломата, политичар, правник
УниверзитетПравни факултет Универзитета у Београду[тражи се извор]
Политичка
партија
Српска напредна странка
2012. — 2014.
ПредседникТомислав Николић
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. септембар 2013
ПретходникАлександар Вулин
2011. — 2012.
Члан Председништва СНС
2016.
Потпредседник СНС

Марко Ђурић (Београд, 25. јун 1983), је српски политичар, директор Владине Канцеларије за Косово и Метохију и потпредседник Српске напредне странке. У периоду од 2012. до 2014. године био је спољнополитички саветник Председника Републике Србије.[1][2]

Детињство и образовање[уреди]

Ђурић је рођен у Београду, као дете Сава и мајке Јасне (девојачко презиме Пашић).
По завршетку основне школе Владислав Рибникар (1990—1998), Ђурић је наставио школовање у Првој београдској гимназији (1998—2002). Студије права уписао је 2002. године на Правном факултету. Активно је био укључен у рад студентских организација на факултету, где је организовао и водио јавне панел дискусије: „Косово и Метохија као глобални проблем“, која је окупила професоре и студенте из више од 40 земаља (2007), „Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ - правне дилеме“, у којој су учествовали бројни професори, експерти и доносиоци одлука, укључујући министре у влади и тадашњег премијера (2008) и друге јавне дискусије. Био је учесник и освајач награда на традиционалном дебатном такмичењу у организацији Правног факултета. Заузео је прво место у тиму Правног факултета као „Заступник државе пред Међународним судом правде“ у познатом Филип Ц. Џесап Међународном такмичењу-симулацији рада међународног јавног суда 2006. године. Студије права је завршио на Факултету за правосуђе и привреду 2010. године. Од 2014. године похађа Мастер академске студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

Ђурићу је српски матерњи језик, течно говори енглески, добро се служи хебрејским и има основно знање француског језика.[1]

Политичка и дипломатска каријера[уреди]

Желећи активно да учествује у политичким процесима у Србији, Ђурић се 2000. године прикључио покрету Отпор, где је постао активиста у прес-тиму и исте године учествовао у петооктобарским дешавањима, која су довела до свргавања режима Слободана Милошевића.

Своју правнополитичку анализу предложеног Статута Аутономне Покрајине Војводине објавио је 2008. године.

Исте године, нашао се међу оснивачима и првим члановима Српске напредне странке (СНС), а 2009. постао координатор Правног тима и асистент заменика председника странке, Александра Вучића. Од 2010. је члан Главног одбора СНС, а извесно време врши и послове портпарола странке. Током 2011. године, Ђурић је помогао оснивање и почео координацију рада страначког Тима за спољну политику и европске интеграције, а имао је и врло активну и запажену улогу у кампањама за изборе 2012. и 2014. Крајем 2012. године постао је члан Председништва СНС.[2] Маја 2016. године изабран је за потпредседника Српске напредне странке.[3]

Од 2011. је истраживач у београдском Институту за политичке студије, а тај статус „замрзава“ након победе СНС и њеног председничког кандидата Томислава Николића на општим и председничким изборима у мају 2012, када постаје члан Кабинета председника Републике.[1] [4][5]

Од јуна 2012. до маја 2014. године био је саветник Председника Републике Србије за спољну политику. На тој позицији био је задужен за координацију спољнополитичког тима Председника, за стратешко политичко планирање, за припрему званичне државне Платформе за преговоре са привременим институцијама самоуправе у Приштини, и за дипломатску комуникацију.

У мају 2014. Влада Републике Србије је именовала Ђурића за директора Канцеларије за Косово и Метохију. Канцеларија се бави повратком и опстанком српског становништва на Косову и Метохији, заштитом културне баштине, пружањем помоћи и подршке локалној самоуправи, међународном сарадњом, економијом и правосуђем. Ђурић је шеф тима за преговоре Београда и Приштине, и шеф преговарачке групе за Поглавље 35 у процесу приступања Србије Европској унији.[6]

Ђурић је био ухапшен током састанка са локалним Србима на северу Косова од стране специјалне јединице Косовске полиције, 26. марта 2018. године у северној Митровици, након преласка на територију Косова и Метохије. Заменик премијера Косова Енвер Хоџај изјавио је да је Ђурић на Косово ушао "без дозволе" коју је требало да добије од стране косовских власти и да је прекршио споразум ЕУ између две стране (Бриселски споразум).[7] Током Ђурићевог хапшења било је повређено много новинара од стране неких припадника Косовске полиције, а напад су осудили Европска радиодифузна унија и ОЕБС.[8][9] Хапшење је осудио и председник Србије Александар Вучић који је рекао да је Ђурићев улазак на Косово био легалан и да није кршио бриселски споразум.[10] Након хапшења Ђурић је пребачен у Приштину, где је дао изјаву пред судијом за прекршаје, након чега је донета одлука да се Ђурић депортује у Србију.[7]

Познати преци[уреди]

Његов деда (отац његове мајке), Др Најдан Пашић, био је познати српски и југословенски професор, друштвени и политички теоретичар, један од оснивача Факултета политичких наука Универзитета у Београду и познатог недељника „НИН“. Стриц Др Најдана Пашића био је Никола Пашић, који заузима једно од најзначајнијих места у савременој политичкој историји Балкана.[11]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 R., G. (3. 9. 2012). „Marko Đurić: Želim da menjam Srbiju”. Kurir. Приступљено 7. 4. 2014. 
  2. 2,0 2,1 Crnogorac, Milica (03. 12. 2012). „SNS ipak nije raspravljao o vlasti u Beogradu”. Press. Приступљено 7. 4. 2014. 
  3. ^ „SNS izabrala novo rukovodstvo, Vučić opet na čelu stranke”. Б92. 28. 05. 2016. Приступљено 30. 5. 2016. 
  4. ^ „Списак саветника председника Србије”. Архивирано из оригинала на датум 30. 03. 2013. Приступљено 7. 4. 2014. 
  5. ^ „Ovo su Nikolićevi savetnici”. Tanjug. 07. 6. 2012. Приступљено 7. 4. 2014. 
  6. ^ Директор канцеларије, Марко Ђурић
  7. 7,0 7,1 MacDowall, Andrew (13. јул 2018). „Kosovo detains Serbian politician after 'illegal entry' into region”. theguardian.com. Приступљено 27. 3. 2018. 
  8. ^ „EBU CONDEMNS ATTACK ON RTS CAMERAMAN”. EBU. Приступљено 13. јул 2018. 
  9. ^ „The Latest: EU, Serbia to find new ways in Kosovo conflict”. The Washington Post. Приступљено 31. 3. 2018. 
  10. ^ „President wants to "wait and see if Pristina's lying again". B92. Приступљено 13. јул 2018. 
  11. ^ Историја новинарског довијања број 2500, Новембар 27 1998, Милош Мишповић

Спољашње везе[уреди]

Друштвене мреже[уреди]