Дијалог Београда и Приштине

С Википедије, слободне енциклопедије

Дијалог Београда и Приштине је низ разговора између влада Републике Србије и Републике Косово[а] уз посредовање ЕУ. Србија полаже право на Косово као своју јужну покрајину под управом Уједињених нација и одбацује његову независност. Косово Србију сматра суседном државом. Преговори су почели у марту 2011, три године након што је Косово прогласило независност. То су били први преговори између два ентитета од када је Косово прогласило независност у фебруару 2008. године.

Позадина[уреди | уреди извор]

Република Косово је прогласила независност 17. фебруара 2008. године и делимично је међународно призната. Србија је то питање поднела Међународном суду правде ради њиховог саветодавног мишљења.[1] Пресуда суда била је да је Декларација о независности Косова у складу са међународним правом.[2][3] После пресуде Србија и Европска унија поднеле су Генералној скупштини Уједињених нација резолуцију којом се позивају на техничке преговоре влада у Београду и Приштини . У Генералној скупштини УН усвојена резолуција Србија-ЕУ. Разговори су одложени због колапса косовске владе, што је приморало Косово на ванредне изборе.[4]

Дијалог служи интересима и Косова и Србије. За Србију је напредак у дијалогу, у примени постигнутих споразума и нормализацији односа кључни услов за напредак у приступним преговорима. Напредак Косова на путу ка ЕУ – као што је потписивање његовог Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, повезан је са напретком у дијалогу.

Дијалог између Београда и Приштине уз помоћ ЕУ покренут је у марту 2011. након Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација из септембра 2010. коју су заједно спонзорисале Европска унија и Србија, којом је потврђена спремност ЕУ да олакша дијалог и процес је препознат као важан за мир, безбедност и стабилност у региону.

Дијалог се одржава у Бриселу и води га високи представник Европске уније, потпредсједник Европске комисије и тим у Европској служби за вањске послове (ЕЕАС). Састанци и радне групе се сазивају на различитим нивоима у Бриселу, у Белгији, и технички – на нивоу главних преговарача – и политички – на нивоу премијера и/или председника.

Почетни разговори[уреди | уреди извор]

У разговорима је први посредовао Роберт Купер. Оливер Ивановић је рекао да су Београд и Приштина позвани да наставе разговоре у Бриселу, али Србија ни у једном тренутку у том процесу није у обавези да призна Косово.[5] Борко Стефановић је предводио преговарачки тим Београда, а Едита Тахири преговарачки тим Приштине.[6]

Преговори су почели 8. марта 2011. и укључивали су три главна питања: [7]

  • Регионалну сарадњу
  • Слободу кретања
  • Владавину права.

Прва рунда[уреди | уреди извор]

Прва рунда преговора одржана је 8. и 9. марта 2011. и обухватила је економску сарадњу између две стране.[8] Остала питања на дневном реду током прве рунде дијалога била су телекомуникације, ваздушни саобраћај, царински печати, земљишне књиге и матичне књиге.[9]

Друга рунда[уреди | уреди извор]

Друга рунда преговора је одложена до 28. марта 2011. године. Питања о којима се разговарало у другој рунди разговора била су струја и евентуално слобода кретања, као и теме прве рунде као што су косовски царински печат, ваздушни саобраћај и учешће Косова у регионалним иницијативама.[9][10] Представник је 28. марта разговарао о земљишним књигама и матичним књигама рођених, умрлих и венчаних, као и о питањима снабдевања електричном енергијом. Стефановић је навео да је "остварен одређени напредак у земљишним књигама, матичним књигама и снабдевању електричном енергијом; изнели смо наш предлог и надамо се да ће на следећем састанку коначно бити позитивно окончане ове теме".[11]

Трећа рунда[уреди | уреди извор]

Трећа рунда дијалога одржана је 15. априла 2011. године. Разговарало се о слободи кретања, регистарским таблицама за возила и признавању образовних диплома.[12][13]

Четврта рунда[уреди | уреди извор]

Четврта рунда дијалога одржана је 17. и 18. маја 2011. године. Скоро је постигнут договор око катастра и слободе кретања; Европска унија је предложила да се позабаве и питањима несталих људи и културног наслеђа.[14]

Пета рунда[уреди | уреди извор]

Пета рунда дијалога требало је да се одржи 14. и 15. јуна 2011. године, али је одложена неколико дана пре одржавања.[15] Претпостављало се да ће састанак уместо тога бити одржан крајем јуна,[16] али је померен за 2. јул 2011.[17] Очекивало се да ће се донети решења о катастру, слободи кретања и матичним књигама. У том кругу су можда могли бити решени и проблеми са струјом и телекомуникацијама.[18] Постигнут је споразум о слободи кретања преко границе (и лица и аутомобила), размени информација о матичним књигама Србије како би се помогло Косову да успостави сопствени матични регистар и међусобном признавању образовних диплома.[19]

Шеста рунда[уреди | уреди извор]

Шеста рунда дијалога требало је да се одржи 20. и 21. јула 2011. [20] Она је одложена за септембар 19. јула, наводно зато што је представник Косова желео да се покажу државни симболи Косова, што је српски представник одбио.[21] Датум је померен за 2. септембар 2011.[22] Постигнут је договор о царинском питању (на печату ће бити само речи „Царина Косова“) и о катастру; док се разговарало и о телекомуникацијама и факултетским дипломама, о овим питањима није постигнута сагласност.[23]

Седма рунда[уреди | уреди извор]

Седма рунда дијалога била је заказана за 28. септембар 2011. (првобитно је била заказана за 27. септембар, али је нешто пре тога одложена због избијања насиља).[24][25] Српска делегација је одбила да настави разговоре, док су косовска полиција и цариници контролисали граничне прелазе, који нису претходно договорени, што је довело до насиља.[26] Разговори су тада заказани за 14. октобар 2011. године, иако је планирано да се разговара само о техничким питањима. [27]

Исход[уреди | уреди извор]

  • Представници Косова договорили су слободу кретања преко административне линије, како за лица тако и за аутомобиле.[19]
  • Београд је пристао да Приштини да копије земљишних књига и докумената о рођеним, умрлим и венчаним на Косову.[11]
  • Међусобно признавање универзитетских диплома.[19]
  • Београд је пристао да прихвати печате косовске царине на којима пише „Царина Косова“.[23]
  • Крај трговинског ембарга, обнављање трговине између два ентитета.[28]
  • Интегрисане операције на прелазима на северу Косова.[29]
  • Заступање приштинских власти у регионалним организацијама.
  • Између Београда и Приштине би се размењивали официри за везу – који би били стационирани у мисијама ЕУ.[30]

Даљи циљеви[уреди | уреди извор]

Додатни уговори:

  • питања енергетске сарадње – пренос електричне енергије, имплементација уговора о Енергетској заједници[31]
  • телекомуникациони проблеми – услуге фиксне и мобилне телефоније на северу Косова, роминг[31]

Преговори од 2013[уреди | уреди извор]

Прва фаза дијалога 2011-2012 названа је „Технички дијалог“ и довела је до значајног броја техничких споразума који су се бавили најхитнијим питањима која изазивају забринутост.

Друга фаза, која је почела 2013. године. Преговоре су водили председник Владе Србије Ивица Дачић и председник Владе Републике Косово Хашим Тачи, уз посредовање високе представнице ЕУ, Кетрин Ештон. Ова фаза назива се „Дијалог на високом нивоу“ завршена је „Првим споразумом о принципима који регулишу нормализацију односа“, потписаним 19. априла 2013. године, као своје крунско достигнуће. Након потписивања споразума, Европска комисија је званично саопштила да би могао да почне рад на Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП) са Косовом и приступним преговорима са Србијом.

У јулу 2017, дијалог уз помоћ ЕУ прешао је на свеобухватну нормализацију односа између Косова и Србије.

Европска комисија је у својој стратегији за 2018. „Кредибилна перспектива проширења и појачан ангажман ЕУ на Западном Балкану“ написала да, без ефикасне и свеобухватне нормализације односа Београда и Приштине кроз дијалог уз посредовање ЕУ, не може бити трајне стабилности у регион. Свеобухватан, правно обавезујући споразум о нормализацији је хитан и кључан како би Србија и Косово могли да напредују на својим европским путевима.

Недостатак стабилности је јасан због недостатка консензуса, као и због пораста насилних дешавања. У Северној Митровици 16. јануара 2018. године је убијен политичар, косовски Србин Оливер Ивановић[32], а 26. марта 2018. бивши директор косовске канцеларије Србије Марко Ђурић је ухапшен и депортован након што је ушао на Косово и присуствовао скупу у Северној Митровици упркос забрани од стране косовских власти.[33][34]

Од 2018. до јула 2020. преговори Србије и Косова су заустављени. Преговори су прекинути због растућег насиља, посебно протеривања Марка Ђурића, као и због увођења царине од 100% на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине од стране косовске владе.[35][36] Упркос застоју у преговорима, Европска унија наставља да подржава отворени дијалог између Косова и Србије.

Разговори у септембру 2020[уреди | уреди извор]

У јулу 2020. учињени су покушаји да се ревитализују преговори од стране ЕУ.[36] Међутим, постигнут је напредак у споразумима о економској нормализацији Косова и Србије у Вашингтону 4. септембра 2020. [37] Иако није правно обавезујући документ, међународни документ представља изјаву воље и политичке посвећености и Косова и Србије.

Председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Авдулах Хоти састали су се 7. септембра 2020. године у Бриселу на разговорима, чији је домаћин био Жозеп Борељ под покровитељством Европске уније.[38] На конференцији за новинаре након разговора, специјални представник ЕУ за дијалог Србије и Косова Мирослав Лајчак изјавио је да је постигнут "пун напредак" у областима економске сарадње, несталих и расељених лица. [39] [40] Вучић и Хоти поново су се састали у Бриселу 28. септембра 2020.[41] где су разговарали о аранжманима за мањинске заједнице, решавању међусобних финансијских потраживања и имовине и покушали да направе напредак ка свеобухватнијем споразуму. [42]

Предложени нацрт споразума Европске уније[уреди | уреди извор]

У октобру 2022. године, премијер Косова Аљбин Курти и председник Србије Александар Вучић изјављују да постоји француско-немачка иницијатива у вези са дијалогом око Косова,[43][44] као и да више идеја кружи у ЕУ, Београду, Приштини и Вашингтону.[43]

Европска унија је у децембру 2022. године проследила нацрт споразума властима у Србији и на Косову на самиту ЕУ-Западни Балкан у Тирани.[45] Предложени „Основни споразум између Косова и Србије“ (познатији у јавности и као Француско-немачки предлог или Макрон-Шолц предлог) заснован је на претходном нацрту који су сачиниле француска и немачка влада раније 2022. године.[46] Према условима нацрта споразума, обе стране би се сагласиле да „развијају нормалне, добросуседске односе једна са другом на основу једнаких права“ и да ће „обе стране међусобно признати релевантна документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе, таблице возила и царинске печате“. У нацрту споразума се даље додаје да се Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији и да ће обе стране спровести већ потписане договоре (нпр формирање Заједнице српских општина). Обе стране ће разменити сталне мисије у својим главним градовима. Предлог такође омогућава формирање заједничке комисије, којом председава ЕУ, за праћење спровођења.[47][48][49] ЕУ се нада да би споразум могао бити потписан до краја 2023. године, а преговори у вези са предложеним споразумом почели су средином јануара.[50][51]

Реакције[уреди | уреди извор]

Ентитет Реакција Реф.
 Србија Власт: Дана 8. октобра 2022, Председник Србије Александар Вучић изјављује да је предлог чланства Косова у УН неприхватљив за Београд. Министар спољних послова Ивица Дачић је пар дана касније то и поновио. Ипак, 20. јануара 2023. Вучић је изјавио да ће Србија бити спремна да прихвати споразум и да ради на његовом спровођењу. Према његовим речима, из евроамеричког преговарачког тима речено му је да ће приступ Србије ЕУ стати ако Србија одбије споразум, као и да би био укинут безвизни режим Србије и ЕУ. Француски и немачки амбасадори у Србији Пјер Кошар и Анке Конрад су ове тврдње демантовали, тврдећи да није било претњи, већ само указивања на последице ако Србија пропусти прилику за договор.

Опозиција: Здравко Понош тврди да Вучић настоји да остане на власти прихватањем споразума и да га у томе не треба подржати. Парламентарне странке десно од центра Двери, НАДА и Заветници су овај предлог оцениле као „отворени ултиматум и наставак бруталних притисака на Србију”, као и „легализацију сецесије јужне српске покрајине”. Председник странке НАДА Милош Јовановић изјавио је да би прихватање споразума направило Србију „евроатлантском колонијом”. Посланик Народне странке (НС) Стефан Јовановић рекао је да је пристанком на примену споразума председник показао да је спреман да уради све како би остао на власти, док је председник исте странке Вук Јеремић рекао да би прихватање споразума био екстремно опасан корак, а да ако у договору постоји члан о међународној једнакости Београда и Приштине, то би била издаја. Зоран Лутовац, председник ДС је изјавио да тај предлог изгледа као анекс Kумановског споразума о капитулацији[52]. Што се тиче странака лево од центра, председник Странке слободе и правде (ССП) Драган Ђилас изјавио је 25. јануара 2023. да ће та странка затражити да документ постане јаван, као и „да би признање Косова био злочин, али би био злочин и ускратити европску будућност генерацијама које долазе”, док је председник Социјалдемократске странке (СДС) Борис Тадић изјавио да је Ангела Меркел током његовог мандата као председника Србије тражила много мање него што се тренутно тражи од Вучића, као и да је недопустиво да председник исказује спремност на имплементацију споразума без консултација са надлежним институцијама. Лига социјалдемократа Војводине је од председника затражила да „престане да се игра са будућношћу Србије и њених грађана” и да што пре прихвати споразум, како Србија не би дошла под санкције. Председник Српског покрета обнове (СПО) Вук Драшковић подржао је предлог.

[53][54][44][55][56][57][58][59][60][61]
 Косово Власт: Премијер Косова Аљбин Курти је у новембру 2022. оценио предлог као „корак у правом смеру”.
Опозиција: Потпредседница Демократског савеза Косова Шћипе Мјекићи је у новембру критиковала мањак информација у јавности везаних за предлог.
[62][63]
Србија Срби са Косова Грађанска иницијатива „Српски останак” је 25. јануара 2023. организовала протест у северном делу Косовске Митровице због „безусловног прихватања француско-немачког договора”, као и етнички мотивисаних инцидената. Један од захтева са протеста је било формирање Заједнице српских општина (ЗСО) пре потписивања споразума. [64][65]
Европска унија Европски парламент Чланови Европског парламента су члановима Скупштине Србије током састанка 27. јануара 2023. пренели да ако се споразум не прихвати, Србија ће постати Иран Европе. [66]
 САД Амерички изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар је 19. октобра 2022. изјавио да САД подржавају француско-немачки предлог. Саветник Стејт департмента Дерек Чолет је почетком јануара подржао овај предлог, као и брзо формирање ЗСО. [67][68]
 Република Српска Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да одлуку о овом предлогу треба да доноси цело српско друштво и да „сви Срби, где год живели, морају да се окупе и буду јединствени око преговарања”. [69][70]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Serbia challenges Kosovo secession at Hague court" bbc.co.uk 1 December 2011 Link retrieved 10 March 2011
  2. ^ „Latest developments – Accordance with international law of the unilateral declaration of independence in respect of Kosovo (Request for Advisory Opinion) – International Court of Justice”. www.icj-cij.org. Архивирано из оригинала на датум 29. 3. 2018. Приступљено 29. 3. 2018. 
  3. ^ "Kosovo independence move not illegal, says UN court" bbc.co.uk 22 July 2010 Link retrieved 10 March 2011
  4. ^ "Kosovo's government brought down by no-confidence vote" bbc.co.uk 2 November 2010 Link retrieved 10 March 2011
  5. ^ „"EU wants results of dialogue, not recognition of Kosovo". Bulevar B92. Приступљено 17. 1. 2021. 
  6. ^ "Belgrade, Prishtina launch new talks" setimes.com 9 March 2011 Link retrieved 10 March 2011
  7. ^ ""Three main topics" in Belgrade-Priština talks" Архивирано 8 март 2011 на сајту Wayback Machine b92.net 7 March 2011 Link retrieved 10 March 2011
  8. ^ "First round of Belgrade-Priština talks ends" Архивирано 11 март 2011 на сајту Wayback Machine b92.net 9 March 2011 Link retrieved 10 March 2011
  9. ^ а б „Belgrade-Priština dialogue continues in Brussels”. B92. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2012. Приступљено 28. 3. 2011. 
  10. ^ „Belgrade-Priština talks postponed”. B92. Архивирано из оригинала на датум 26. 3. 2011. Приступљено 22. 3. 2011. 
  11. ^ а б „Teams report "progress" in Kosovo meetings”. B92. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2011. Приступљено 29. 3. 2011. 
  12. ^ „New round of talks between Belgrade,Prishtina on April 15”. emg.rs. 14. 4. 2011. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2011. Приступљено 14. 4. 2011. 
  13. ^ „Belgrade, Priština discuss freedom of movement”. b92.net. 16. 4. 2011. Архивирано из оригинала на датум 4. 11. 2012. Приступљено 22. 4. 2011. 
  14. ^ „B92 - Info - Kosovo talks "nearing agreement" on some issues”. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2012. Приступљено 2011-06-03. 
  15. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2011. Приступљено 2011-06-11. 
  16. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 15. 6. 2011. Приступљено 2011-06-12. 
  17. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2011. Приступљено 2011-06-23. 
  18. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 1. 7. 2011. Приступљено 2011-06-30. 
  19. ^ а б в „Serbia and Kosovo sign deals”. Al Jazeera. 2. 7. 2011. Приступљено 19. 9. 2011. 
  20. ^ „B92 - Info - Kosovo govt. Announces new round of talks”. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2012. Приступљено 2011-07-17. 
  21. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2011. Приступљено 2011-07-19. 
  22. ^ „B92 - Info - Dialogue with Pri?tina to continue on Sept. 2”. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2012. Приступљено 2011-08-17. 
  23. ^ а б „Kosovo talks produce deal on customs stamps”. B92. 2. 9. 2011. Архивирано из оригинала на датум 5. 11. 2012. Приступљено 17. 9. 2011. 
  24. ^ „Belgrade-Priština dialogue will continue”. B92. 22. 9. 2011. Архивирано из оригинала на датум 24. 9. 2011. Приступљено 22. 9. 2011. 
  25. ^ „AFP: Talks delayed as violence flares in northern Kosovo”. Архивирано из оригинала на датум 24. 1. 2013. Приступљено 27. 9. 2011. 
  26. ^ „B92 - News - Belgrade-Pri?tina talks postponed”. Архивирано из оригинала на датум 1. 10. 2011. Приступљено 2011-09-28. 
  27. ^ „B92 - News - Pri?tina team head announces next round of talks”. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2011. Приступљено 2011-10-10. 
  28. ^ „Serbia and Kosovo reach deal to end mutual trade embargo”. Deutsche Welle. 2011-02-09. Приступљено 2011-03-09. 
  29. ^ „EU facilitated dialogue: Agreement on Regional Cooperation and IBM technical protocol” (PDF). Приступљено 17. 1. 2021. 
  30. ^ Kosovo and Serbia agree on liaison officers: "would not be diplomats or … treated as ambassadors."
  31. ^ а б „Commission Opinion on Serbia's application for membership of the European Union, p12” (PDF). Приступљено 17. 1. 2021. 
  32. ^ „Kosovo Serb politician Oliver Ivanović shot dead outside party headquarters”. the Guardian (на језику: енглески). 2018-01-16. Приступљено 2021-10-13. 
  33. ^ „Kosovo-Polizei nimmt serbischen Spitzenpolitiker Djuric fest”. euronews (на језику: немачки). 2018-03-27. Приступљено 2021-10-13. 
  34. ^ Gadzo, Mersiha. „What's behind the arrest of Serbian official in Kosovo?”. www.aljazeera.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-10-13. 
  35. ^ „Rising Tensions between Pristina, Belgrade Threatening Efforts to Forge Lasting Peace in Kosovo, Special Representative Tells Security Council”. UN. 14. 5. 2018. 
  36. ^ а б „The Belgrade-Pristina dialogue ten years on: What's next for Kosovo and Serbia?”. euideas.eui.eu. 15. 2. 2021. 
  37. ^ „What did Serbia and Kosovo sign in Washington?”. europeanwesternbalkans.com. 17. 9. 2020. 
  38. ^ „Serbian, Kosovar Leaders Meet EU Officials In Brussels On Heels Of 'Historic' U.S.-Mediated Deal”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. Приступљено 17. 1. 2021. 
  39. ^ „Serbia-Kosovo negotiations advance: EU”. 
  40. ^ „Kosovo, Serbia Make Progress in All Three Topics during Brussels Dialogue”. 7. 9. 2020. Приступљено 17. 1. 2021. 
  41. ^ „Lajcak hails progress in Kosovo Serbia-dialogue”. 7. 9. 2020. Приступљено 17. 1. 2021. 
  42. ^ „Belgrade-Pristina Dialogue: Remarks by the EU Special Representative Miroslav Lajčák after the high-level meeting”. EEAS - European External Action Service - European Commission. Приступљено 17. 1. 2021. 
  43. ^ а б „Kurti: Postoji francusko-nemačka inicijativa, ali ništa nije konačno”. danas.rs. Данас. 10. 10. 2022. Приступљено 25. 1. 2023. 
  44. ^ а б „Vučić: Imamo na stolu predlog Francuske i Nemačke za Kosovo”. n1info.rs. Н1. 8. 10. 2022. Приступљено 25. 1. 2023. 
  45. ^ Bytyci, Fatos (6. 12. 2022). „EU drafts new proposal for Kosovo-Serbia ties - senior EU diplomat”. reuters.com. Reuters. Приступљено 25. 1. 2023. 
  46. ^ „Albanian post: The Franco-German proposal in nine points, the acceptance of Kosovo's independence and the formation of the CSM”. kosovo-online.com. Косово онлајн. 12. 11. 2022. Приступљено 25. 1. 2023. 
  47. ^ „Francusko-nemački plan o rešavanju pitanja Kosova u 10 tačaka: Šta sve piše u dokumentu o kojem će sutra raspravljati Vučić i Vlada Srbije?”. danas.rs. Данас. 22. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023. 
  48. ^ Jozwiak, Rikard (9. 1. 2023). „Wider Europe Briefing: Will Kosovo And Serbia Finally Make A Deal? Plus, The Nitty-Gritty Of EU Enlargement”. rferl.org. Радио Слободна Европа. Приступљено 25. 1. 2023. 
  49. ^ „Teksti i propozimit “evropian” për “marrëveshjen bazë mes Kosovës dhe Serbisë. koha.net. 13. 12. 2022. Приступљено 25. 1. 2023. 
  50. ^ „Ambasador SAD u Srbiji najavio aktivnosti ka političkom rešenju za Kosovo”. rferl.org (на језику: српски). Радио Слободна Европа. 2022-12-30. Приступљено 30. 12. 2022. 
  51. ^ „U januaru u Beogradu međunarodni predstavnici zbog sporazuma sa Kosovom”. rferl.org (на језику: српски). Радио Слободна Европа. 30. 12. 2022. Приступљено 30. 12. 2022. 
  52. ^ „Novinska agencija Beta”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Приступљено 2023-01-30. 
  53. ^ „Vučić: Rečeno mi da će biti zaustavljene evropske integracije i investicije”. rferl.org (на језику: српски). Радио Слободна Европа. 2023-01-23. Приступљено 25. 1. 2023. 
  54. ^ Ako ne prihvatimo plan petorke, prekidaju se evropske integracije Srbije“: Šta je sve rekao Vučić u svom obraćanju?”. danas.rs. Данас. 23. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023. 
  55. ^ Петровић, Ивица (11. 10. 2022). „Nemačko-francuski predlog: najbolja moguća ponuda?”. dw.com. Deutsche Welle. Приступљено 25. 1. 2023. 
  56. ^ „Opozicione partije i NVO reagovale na francusko-nemački plan”. tanjug.rs. Танјуг. 24. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023. 
  57. ^ „Opozicija reagovala na francusko - nemački predlog za rešenje kosovskog pitanja”. rtv.rs. Радио-телевизија Војводине. 21. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023. 
  58. ^ https://nova.rs/vesti/politika/vucic-prihvatio-francusko-nemacki-predlog-trazi-nacin-da-to-predstavi-javnosti/
  59. ^ „Đilas: SSP će tražiti da francusko-nemački predlog o kosovskom pitanju bude javan”. danas.rs. Данас. 25. 1. 2023. Приступљено 26. 1. 2023. 
  60. ^ „Stav opozicije povodom plana za Kosovo: Otklon ili pobuna protiv Vučića, bez javne podrške”. danas.rs. Данас. 23. 1. 2023. Приступљено 26. 1. 2023. 
  61. ^ „Jovanović: Postaćemo evroatlantski rezervat ako prihvatimo evropski plan za KiM”. n1info.rs. Н1. 29. 1. 2023. Приступљено 29. 1. 2023. 
  62. ^ „DSK traži od Kurtija da objavi francusko nemački predlog sporazuma”. danas.rs. Данас. 5. 11. 2022. Приступљено 25. 1. 2023. 
  63. ^ „Kurti Hails Franco-German Plan, Says Serbia Wants to Sabotage it”. prishtinainsight.com. 11. 11. 2022. Приступљено 25. 1. 2023. 
  64. ^ Радановић, Војин (24. 1. 2023). Nakupilo se svega i svačega“: Sutra u Kosovskoj Mitrovici protest opozicije, „Srpski opstanak“ poziva građane”. danas.rs. Данас. Приступљено 25. 1. 2023. 
  65. ^ Радановић, Војин (25. 1. 2023). „Poruka Vučiću s protesta Srba na Kosovu: Prvo ZSO, pa onda novi sporazum”. danas.rs. Данас. Приступљено 26. 1. 2023. 
  66. ^ Ковачевић, Емина (27. 1. 2023). „Poruka EU poslanika: Ako se sporazum ne prihvati, Srbija će biti Iran u Evropi”. n1info.rs. Н1. Приступљено 28. 1. 2023. 
  67. ^ „Eskobar: Podržavamo francusko nemački predlog, konačni sporazum pitanje nedelja”. danas.rs (на језику: српски). Данас. 19. 10. 2022. Приступљено 25. 1. 2023. 
  68. ^ „US favors EU plan for Kosovo, Serbia supported by France, Germany: State Department”. aa.com.tr. 12. 1. 2023. Приступљено 26. 1. 2023. 
  69. ^ „Dodik: Ako odbijamo francusko-nemački predlog, moramo to učiniti svi zajedno”. n1info.rs (на језику: српски). N1. 29. 1. 2023. Приступљено 29. 1. 2023. 
  70. ^ „US favors EU plan for Kosovo, Serbia supported by France, Germany: State Department”. aa.com.tr. 12. 1. 2023. Приступљено 26. 1. 2023.