Пређи на садржај

Купусњаче

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Brassicaceae)

Купусњаче
Аллиариа оффициналис, једна од инвазивних врста у породици Брассицацеае
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Росидс
Ред: Брассицалес
Породица: Брассицацеае
Бурнетт

Купусњаче, салате или крсташице (лат. Брассицацеае, раније Цруциферае) је породица са великим бројем култивисаних родова и врста које се користе у исхрани, као што су карфиол, броколи, купус, бок чој, прокељ и слично зељасто поврће. Осим поврћа ова породица обухвата и велики број лековитих (на пример русомача), као и украсних (Алyссум сп., Арабис сп. или шебој) родова и врста биљака.[1]

Име круцифере потиче из ново латинског Цруциферае "укрштање", јер им цветови имају четири латице које подсећају на крст.

Десет најчешће конзумираних купусњача нису таксономски раздвојене и спадају у врсту Брассица олерацеа. Разликују се само по хортикултурној категорији. Многи други родови су такође јестиви. Богате су витамином C и растворним влакнима, а садрже бројне нутријенте и фито једињења.

Списак купусњача

[уреди | уреди извор]

Селективним узгојем добијен је велики број култивара, посебно у оквиру рода Брассица.

Таксономија најчешћих култивара купусњача
Назив Род Други епитеф Култиварска група
Рен Арморациа рустицана
Лиснати Кељ Брассица олерацеа Ацепхала гроуп
Раштика Брассица олерацеа Ацепхала Гроуп
Кинески броколи (каи-лан) Брассица олерацеа Албоглабра Гроуп
Купус Брассица олерацеа Цапитата Гроуп
Кељ Брассица олерацеа Сабауда Гроуп
Кељ пупчар (познат под трговачким називом "прокељ") Брассица олерацеа Геммифера Гроуп
Келераба Брассица олерацеа Гонгyлодес Гроуп
Броколи Брассица олерацеа Италица Гроуп
Карфиол Брассица олерацеа Ботрyтис Гроуп
Бок чој Брассица рапа цхиненсис
Кинески купус, напа купус Брассица рапа пекиненсис
Репа Корен; Зелениш Брассица рапа рапифера
Хибридна репа (швед) Брассица напус напобрассица
Сибирски кељ Брассица напус пабулариа
Уљана репица Брассица рапа/напус олеифера
Слачица, браон; зелена Брассица јунцеа
Бела слачица Брассица (ор Синапис) хирта
Црна слачица Брассица нигра
Русомача Цапселла бурса-пасторис
Дворедац Диплотаxис тенуифолиа
Рукола Еруца весицариа
Шебој Ерyсимум цхеири
Мака Лепидиум меyении
Крес Лепидиум сативум
Драгушац Настуртиум оффицинале
Ротквица Рапханус сативус
Васаби Wасабиа јапоница

Медицински значај

[уреди | уреди извор]

Антибиотска активност

[уреди | уреди извор]

Васаби делује против Хелицобацтер пyлори захваљујући активној компоненти изотиоцијанатима.[2][3][4]

Купусњаче садрже глукозианате који се у метаболизму конвертују у бројне хемикалије које могу имати антикарценогено дејство.[5] На пример, 3,3'-Дииндолилметан, ДИМ из овог поврћа је антиандроген и спречава раст тумора простате.[6]

Утврђена је веза између конзумације купусњача и ниске стопе канцера.[7] Даље, индол-3-карбинол (И3Ц) и 3,3'-дииндолилметан (ДИМ) утичу на метаболизам естрогена и доводе до повољних промена на маркерима хормона што за последицу има смањено појављивање неколико типова канцера.[8]

И3Ц подстиче апоптозу канцерогених ћелија на грудима, простати, ендометријуму, дебелом цреву и белим крвним зрнцима.[9] Утврђен је и позитиван ефекат ДИМ-а на леукемију.

Људи који могу да осете укус Фенил-тиокарбамида који је или јако горак или безукусан, вероватно неће хтети да једу купусњаче, јер фенил-тиокарбамид има сличан укус изотиоцијанатима.

Контраиндикације

[уреди | уреди извор]

Гушавост

[уреди | уреди извор]

Могу изазвати појаву гушавости. Садрже ензиме који утичу на производњи хормона штитне жлезде код људи са дефицитом јода у исхрани.[10][11] Кувањем у трајању од 30 минута се знатно умањује количина нитрила и супстанци које изазивају гушавост. При високој конзумацији, изазивачи гушавости инхибирају уградњу јода у тироидне хормоне, а такође и преносе јод у млеко кроз млечне жлезде.[12]

Могу изазвати стомачне грчеве код беба које сисају.[13][14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „крсташице”. Хрватска енциклопедија. Лексикографски завод Мирослав крлежа. Приступљено 7. 6. 2017. 
  2. ^ Бацтерицидал ацтивитy оф wасаби (Wасабиа јапоница) агаинст Хелицобацтер пyлори - СциенцеДирецт
  3. ^ „Тхиеме Е-Јоурналс - Планта Медица / Абстрацт[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 06. 2018. г. Приступљено 11. 02. 2015.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  4. ^ Сулфорапхане инхибитс еxтрацеллулар, интрацеллулар, анд антибиотиц-ресистант страинс оф Хелицобацтер пyлори анд превентс бензо[а]пyрене-индуцед сто... - ПубМед - НЦБИ
  5. ^ Цруцифероус Вегетаблес анд Цанцер Превентион - Натионал Цанцер Институте
  6. ^ Плант-деривед 3,3'-Дииндолyлметхане ис а стронг андроген антагонист ин хуман простате цанцер целлс. - ПубМед - НЦБИ
  7. ^ Цруцифероус вегетаблес анд цанцер превентион. - ПубМед - НЦБИ
  8. ^ А ревиеw оф тхе цлиницал еффицацy анд сафетy оф цруцифероус вегетабле пхyтоцхемицалс. - ПубМед - НЦБИ
  9. ^ Молецулар таргетс анд антицанцер потентиал оф индоле-3-царбинол анд итс деривативес. - ПубМед - НЦБИ
  10. ^ МцДоугалл Неwслеттер -Децембер 2005 - Тхyроид
  11. ^ „Фоодс Тхат Цан Аффецт Yоур Тхyроид[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2015. г. Приступљено 11. 02. 2015.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  12. ^ Беарерс оф тхе Цросс: Цруциферс ин тхе Цонтеxт оф Традитионал Диетс анд Модерн Сциенце - Тхе Wестон А. Прице Фоундатион
  13. ^ Тхе сафетy оф цруцифероус плантс ин хуманс: а сyстематиц ревиеw. - ПубМед - НЦБИ
  14. ^ Фоодс то Авоид то Превент Цолиц Wхиле Бреастфеединг | ЛИВЕСТРОНГ.ЦОМ