Цијанат
Цијанатни јон је ањон са хемијском формулом [OCN]− или [NCO]−.[1][2] У воденом раствору он делује као база, која формира изоцијанатну киселину, HNCO. Цијанатни јон је амбидентатни лиганд, који формира комплексе са металним јоном у којима било азот или кисеоник могу да буду донор електронског пара. Он исто тако може да делује као премоштавајући лиганд. Органски цијанати се називају изоцијанатима кад постоји C-N=C=O веза и цијанатним естрима кад постоји C-OCN веза.
Цијанатни јон[уреди | уреди извор]
Три атома јона цијаната леже на правој линији. Електронска структура је
са једноструком C-O везом и троструком C-N везом. Инфрацрвени спектар цијанатне соли има бенд на 2096 цм−1. Таква висока фреквенција је карактеристична за троструку везу.[3] Цијанатни јон је Луисова база. Оба атома, кисеоник и азот, могу да имају слободни пар електрона, и било један или други, или оба могу да донирају акцепторе (амбидентатни лиганд).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Моррисон Роберт Тхорнтон; Боyд Роберт Неилсон (2006). Органиц цхемистрy. Енгелwоод Цлиффс, Неw Јерсеy: Прентице Халл. ИСБН 8120307658.
- ^ Nakamoto, Part A, p171
Литература[уреди | уреди извор]
- Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419.
- Накамото, К. (1997). Инфраред анд Раман спецтра оф Инорганиц анд Цоординатион цомпоундс. Парт А (5тх изд.). Wилеy. ИСБН 0471-16394-5.
- Wеллс, А.Ф (1962). Струцтурал Инорганиц Цхемистрy (3рд. изд.). Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-855125-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Калијум цијанат Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2013)
