Диамонијум фосфат
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
diamonijum hidrogen fosfat
| |
| Други називи
амонијум монохидроген фосфат
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.029.079 |
| Е-бројеви | Е342(ии) (антиоксиданси, ...) |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| (NH4)2HPO4 | |
| Моларна маса | 132,07 g/mol |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Густина | 1,619 g/cm3 |
| Тачка топљења | 155°C razlaže se |
| 57,5 g/100 mL (10°C) 106,7 g/100 mL (100°C) | |
| Растворљивост | нерастворан у алкохолу, ацетону и течном амонијаку |
| Индекс рефракције (nD) | 1,52 |
| Термохемија | |
Стд енталпија
формирања (ΔfH⦵298) |
-1566,91 kJ/mol |
| Опасности | |
| Безбедност приликом руковања | ICSC 0217 |
| НФПА 704 | |
| Тачка паљења | незапаљив |
| Сродна једињења | |
Други ањони
|
Моноамонијум фосфат Триамонијум фосфат |
Други катјони
|
Динатријум фосфат Дикалијум фосфат |
Сродна једињења
|
Амонијум нитрат Амонијум сулфат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Диамонијум фосфат (ДАП) (хемијска формула (NH4)2HPO4, ИУПАЦ име диамонијум хидроген фосфат) је један из серије у води растворних амонијум фосфатних соли које се могу формирати кад амонијак реагује са фосфорном киселином. Чврсти диамонијум фосфат се разлаже до амонијака у скаду са следећом једначином:[4]
|
|
где је:
- P = резултујући дисоцијациони притисак амонијака
- T = апсолутна температура (К)
На 100°Ц, дисоцијациони притисак диамонијум фосфата је око 5 mmHg.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. 2002. ISBN 978-0-07-049439-8.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Јохн Р Ван Wазер (1958). Пхоспхорус Анд Итс Цомпоундс - Волуме I: Цхемистрy. Неw Yорк: Интерсциенце Публисхерс, Инц. стр. 503.
- ^ МцКетта Јр 1990, стр. 478, 520.
Литература[уреди | уреди извор]
- МцКетта Јр, Јохн Ј., ур. (1990). Енцyцлопедиа оф Цхемицал Процессинг анд Десигн (Цхемицал Процессинг анд Десигн Енцyцлопедиа). Неw Yорк: Марцел Деккер, Инц. стр. 478,520. ИСБН 978-0-8247-2485-6.
- Јохн Р Ван Wазер (1958). Пхоспхорус Анд Итс Цомпоундс - Волуме I: Цхемистрy. Неw Yорк: Интерсциенце Публисхерс, Инц. стр. 503.
