Е-новине
| Е-новине | |
|---|---|
 | |
| Веб-адреса | www |
Тип | онлајн магазин |
| Власник | Е-НОВИНЕ д.о.о. |
| Творац | Срђан Кусовац |
Кључни људи | Петар Луковић (уредник), Бранислав Јелић, Бојан Тончић |
| Покренут | новембра 2007. |
| Тренутни статус | неактиван од јула 2016. |
Е-новине су биле електронски медијски портал који је објављивао ауторске текстове и фељтоне везане за Србију и њен регион. Портал је обрађивао теме из политике, друштва, културе, економије, спорта и забаве.[1] Седиште се налазило у Београду, а главни и одговорни уредник је био Петар Луковић. Са радом су престале 22. јула 2016. године.[2]
Уредништво[уреди | уреди извор]
Током рада главни уредник овог медијског портала је био Петар Луковић. Функцију директор је обављао Бранислав Јелић. Редакција је окупљала десетак млађих уредника и новинара из Београда, а поред њих, за е-новине су писали и многи грађански аутори из региона, међу којима су Емир Имамовић, Андреј Николаидис, Филип Давид, Мирко Ковач, Чедомир Петровић, Ненад Величковић, Џенана Карабеговић, Љубомир Живков и многи други.
На порталу је окупљен и некадашњи дреам теам сплитског Ферал Трибуне-а, који чине Хени Ерцег, Виктор Иванчић, Борис Дежуловић и Предраг Луцић.[3]
Уређивачка политика[уреди | уреди извор]
Е-новине су се служиле нарочитом субјективном формом извјештавања, названом гонзо новинарство, које карактерише обилата употреба цитата, сарказма, хумора, па чак и псовки. Уређивачка политика е-новина није претендовала на објективно и свеобухватно новинарство, већ на поглавито објављивање чланака од значаја за критичко промишљање друштва и политике у Србији и региону.
Ми имамо принципе који су потпуно у нескладу с новинарством – пре свега, не постоји објективно новинарство, не постоји друга страна, никакве нас чињенице из њиховог профашистичког репертоара не интересују, не допуштамо никакав говор мржње са стране деснице. Једноставно – десничари, фанатици, разни лудаци – тога нема код нас. Тај портал је нека врста нашег малог острва где се обраћамо неком нормалном свету, људима којима је преостало још мало здравог разума.[4]
Е-новине су посвећивале посебну пажњу ратним злочинима и критиковању улоге српских медија у југословенским ратовима. Добар део текстова је чинила оштра политичка сатира (Луковић, Марковић, Дежуловић, Луцић и други), а најчешћа мета су били политичари и странке на власти у земљама региона. Значајан део текстова су писали читаоци, у формату личног става. Поред политике, портал је обрађивао теме из друштва, културе, економије, спорта и забаве.[5]
Због своје позиције на медијској сцени Србије, е-новине су често за себе користиле назив „мали јеретички медиј”.[3]
Историјат[уреди | уреди извор]
Е-новине су основане новембра 2007. године, а главни и одговорну уредник је тада био Срђан Кусовац. 30. маја 2008. на место главног и одговорног уредника долази Петар Луковић, који окупља нову екипу и радикално мења уређивачку политику (од тада се у ствари рачуна рођендан е-новина). У односу на претходни период, у периоду од јуна до краја 2008. године забележен је драматичан раст посећености сајта, од по пар стотина процената месечно. Више од половине посета је остварено изван Србије, пре свега из земаља региона.[5]
Средином 2009. године, услед притиска српских власти, дошло је до озбиљне претње да е-новине буду угашене, али су оне уз помоћ донација читалаца ипак наставиле са радом.[6] Почетком 2010. поново је дошло до кризе у изласку е-новина услед притиска који власт врши преко оглашивача, након чега је њихова редакција поново упутила отворени апел читаоцима.[7] Њихов уредник Петар Луковић сматра да само медији послушни председнику Србије Борису Тадићу добијају новац. Међутим, он наглашава да су е-новине критичко гласило, да хоће да буду потпуно независни и да имају критичан однос према свакој власти.[8]
У фебруару 2011. године, прослављени редитељ Емир Кустурица поднео је тужбу против портала е-новине због објаве текста под назовом „Новогодишња бајка за убице” у ком се доводи у везу са Веселином Вукотићем, осуђеним убицом, ког Црна Гора потражује од Србије. Кустурица е-новине тужи због повреде угледа и части, и за нанету душевну бол тражи одштету у износу од 20 хиљада евра.
Е-новина су са радом престале 22. јула 2016. године.[2]
Критике[уреди | уреди извор]
Због своје уређивачке политике, е-новине су биле на удару критике српских националистичких и других аутора.
Тежња ка објективности и сучељавању са аргументима друге стране основни је услов за функционисање јавног мњења. Бавити се новинарством а негирати потребу за објективношћу представља негацију самог медијског деловања.[9]
Критичари сматрају да непризнавање објективности и гласа друге стране показује да уредништво е-новина схвата слободу штампе у смислу „нема слободе за непријатеља слободе”.[9] Они наглашавају да е-новине користе „заводљиви хумор као политичко средство у обрачуну са непожељним неистомишљеницима”.[9] Даља критика долази отуд што не допуштају говор мржње који долази од деснице, али наводно допуштају говор мржње са левице.[9]
Неки аутори оптужују е-новине због „вулгарности”, „простачких увреда” и непрофесионализма, оцењујући да су оне у служби српске Либерално-демократске партије, која углавном остаје поштеђена њихових критика.[10] С друге стране, сама ЛДП их оптужује за изгубљене изборе на Вождовцу.[11]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „O nama”. Е-novine. Pristupljeno 5. 5. 2010.
- ^ а б „Е-новине: Угашен портал е-новине”. http://www.e-novine.com/. Архивирано из оригинала 11. 11. 2018. г. Приступљено 26. 07. 2016. Спољашња веза у
|wорк=(помоћ) - ^ а б Наш мали јеретички медиј
- ^ Најбољи читаоци на свету
- ^ а б „О нама”. Архивирано из оригинала 09. 07. 2017. г. Приступљено 05. 05. 2010.
- ^ Е-новине ће опстати
- ^ „Е-новине пред гашењем?”. Архивирано из оригинала 27. 6. 2010. г. Приступљено 5. 7. 2010.
- ^ Луковић: Ко слуша Тадића добиће новац
- ^ а б в г „Маринко M. Вучинић, Е-новине – оаза нормалности а и шире”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2010. г. Приступљено 5. 7. 2010.
- ^ Страхиња Богдановић, Депресија, болест најмилија
- ^ „Ненад Прокић, Стара јаловост”. Архивирано из оригинала 30. 11. 2012. г. Приступљено 5. 7. 2010.
