Гвожђе(III) нитрат

Гвожђе(III) нитрат
Називи
	IUPAC назив Iron(III) nitrate
	Други називи Фери нитрат; Азотна киселина, гвожђе(3+) со
Идентификација
CAS број	10421-48-4 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика;
ChemSpider	10670706 ;
ECHA InfoCard	100.030.805
PubChem C ID	16211566;
RTECS	NO7175000
УНИИ	Н8Х8402XОБ ;
	SMILES [Fe+3].O.O.O.O.O.O.O.O.O.O=[N+]([O-])[O-].[O-][N+]([O-])=O.[O-][N+]([O-])=O; ; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	Fe(NO3)3
Моларна маса	241,86 g/mol (anhidrid) ; 403,999 g/mol (nonahidrat)
Агрегатно стање	Бледо љубичасти кристали; хигроскопни
Густина	1,68 g/cm3 (nonahidrat)
Тачка топљења	47.2 °C (nonahidrat); 125 °C (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	veoma rastvoran
Rastvorljivost u alkohol, aceton	rastvoran
Struktura
Geometrija molekula	oktaedralna
Opasnosti
GHS grafikoni
GHS signalna reč	Upozorenje
GHS opis opasnosti	H272, H302, H319
GHS mere predostrožnosti	P210, P220, P221, P264, P270, P280, P301+312, P305+351+338, P330, P337+313, P370+378, P501
NFPA 704	0 1 0
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Gvožđe(III) hlorid; Gvožđe(III) sulfat
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Гвожђе(III) нитрат (фери нитрат) је хемијско једињење са формулом Fe(NO₃)₃. Пошто је он деликвесцентан тј. топљив, он се обично користи у нонахидратном облику Fe(NO₃)₃·9H₂O у ком формира безбојне до бледо љубичастих кристала.

Припрема[уреди | уреди извор]

Ово једињење се припрема третирањем металног гвожђа са азотном киселином.

2 Fe + 8 HNO₃ = 2 Fe(NO₃)₃ + 2 NO + 4 H₂O.

Примена[уреди | уреди извор]

У хемијској лабораторији[уреди | уреди извор]

Гвожђе(III) нитрат је катализатор избора за синтезу натријум амида из раствора натријума и амонијака:^[4]

2 NH₃ + 2 Na → 2 NaNH₂ + H₂

Поједине глине импрегниране фери нитратом су корисни оксиданси у органској синтези.^[5]

Друге примене[уреди | уреди извор]

Растворе фери нитрата користе златари за нагризање сребра и легура сребра .

Референце[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ HSNO Chemical Classification Information Database, New Zealand Environmental Risk Management Authority, Приступљено 19. 09. 2010 .
^ Hampton, K. G.; Harris, T. M.; Hauser, C. R. (1973). „2,4-Nonanedione”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 5, стр. 848
^ Cornélis, A. Laszlo, P.; Zettler, M. W. "Iron(III) Nitrate–K10 Montmorillonite Clay" in Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis (Ed: L. Paquette) 2004, J. Wiley & Sons, New York. . doi:10.1002/047084289. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] HSNO Chemical Classification Information Database, New Zealand Environmental Risk Management Authority, Приступљено 19. 09. 2010 .

[4] Hampton, K. G.; Harris, T. M.; Hauser, C. R. (1973). „2,4-Nonanedione”. Org. Synth. ; Coll. Vol., 5, стр. 848

[5] Cornélis, A. Laszlo, P.; Zettler, M. W. "Iron(III) Nitrate–K10 Montmorillonite Clay" in Encyclopedia of Reagents for Organic Synthesis (Ed: L. Paquette) 2004, J. Wiley & Sons, New York. . doi:10.1002/047084289. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]