Индијски храм
Индијски храм је облик храмске верске архитектуре који се развио на Индијском подконтиненту. Иако ти храмови припадају трима религијама (будизам[1], хиндуизам[2][3] и џаинизам[4]), њихов развитак и многе одлике су заједничке.
Историја
[уреди | уреди извор]- Прави индијски храм датира из раздобља династије Гупта (370.-550.). Пе тога се верска делатност вековима одвијала у светиштима издубљеним у живој стени, посебно у западним деловима средње Индије.
- Најстарији сачувани споменици су пећински храмови и ступови у Асоки. Ступове, који су персијски по техници, стилу и осећају, вероватно су и подигли Персијанци. Пећински храмови били су имитација ахеменидских гробница које су се градиле у Персији у 6. и 5. веку пре Христа. Најпознатији примери пећинских храмова су будистичке пећине у Ајанти које су у потпуности биле уклесане у живу стену.
Обожавање кипова, је вероватно преузето од Грка који су били у северозападној Индији око три стотине година након Александра Великог. Најстарије рушевине хиндуског храма налазе се у Авганистану и вероватно потицу из 2.века.
- Будистички храм, попут Махабодхи храма у Бодх Гаyи (5.-6. век), је установио класични облик индијског храма с торњем у облику високе пирамиде и високом каменом оградом одмах уз храм, обоје потпуно прекривени призорима у високом рељефу.
- У раздобљу династије Гупта[5] облик се многих храмова приклонио стандардизираном цртезу који ће остати образац за касније храмове. Срце зграде је чинила коцкаста целла (светиште) у којој се постављао божански кип. Лагано уздигнут на ниском узвишењу, кип је био смештен у четвртастој просторији пред којом се налазила нека врста предворја. Светиште је окруживао пролаз намењен за обредну шетњу око светог кипа. Архитрави и довратници на улазном порталу често су се богато украшавали биљним мотивима те мушким и женским ликовима храмских заштитника, а зидове су красили и кипови разних хиндуистичких божанстава.
Најстарији хиндуистички храмови
[уреди | уреди извор]На југоистоку Индије, они грађени за време Паллава владара, су заправо прелаз из пећинског храма у структурну грађевину са снажним одликама будистичких самостана и цхаитyа (дворана у којој је ступа) с неколико ћелија окупљених око дворишта. Тако храмови у Махабалипураму и Храм сунца у Конарку имају дворане-павиљоне (мандапа) и светишта (ратхас) обликоване као церемонијалне кочије.[6]
- Кхајурахо храмови су изврсни пример средњовековне индијске архитектуре[7], али својим приказима и сведочанство живота људи у време Цхандела владара (око 950.-1150). Храмови су изграђени од пешчара, без везива. Њихови ступови и архитрави су изграђени од мегалита, до 20 тона тешких. Сваки се састоји од три главна елемента: улаза (ардхамандапа), свечане дворане (мандапа) и светишта (гарбха гриха).
Утицај
[уреди | уреди извор]Ширење индијске архитектуре[8] било је резултат колонијализма[9], који је пренео индијску културу засновану на хиндуизму и будизму, у целу регију југоисточне Азије, која обухвата Бурму, Тајланд,[10] и Индокину на копну, те Шри Ланку, Суматру, Јаву, Бали и друго. Два највећа споменика индијске културе изван Индије су Борободур[11] на Јави и Ангкор Wат [12] у Камбоџи.[13]
Попис познатијих индијских храмова
[уреди | уреди извор]
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Будизам – религија или филозофија | Средњи пут” (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Крамрисцх, Стелла (1976). Тхе Хинду Темпле (на језику: енглески). Мотилал Банарсидасс Публ. ИСБН 9788120802230.
- ^ Мицхелл, Георге (1988). Тхе Хинду Темпле: Ан Интродуцтион то Итс Меанинг анд Формс (на језику: енглески). Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 9780226532301.
- ^ „Гоогле претрага књига”. боокс.гоогле.рс. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ „WебЦите qуерy ресулт”. www.wебцитатион.орг. Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Wиллис, Мицхаел (2014). Тхе Арцхаеологy оф Хинду Ритуал: Темплес анд тхе Естаблисхмент оф тхе Годс (на језику: енглески). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9781107460164.
- ^ „Агра: Чаробна архитектура Индије”. Наxи радио 96.9МХз Београд Наxи портал Музика Забава Наxи радио уживо. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ „Индиан Херитаге - Сцулптуре - Роцкцут арцхитецтуре”. www.индиан-херитаге.орг. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Остерхаммел, Јüрген (2005). Цолониалисм: А Тхеоретицал Овервиеw (на језику: енглески). Маркус Wиенер Публисхерс. ИСБН 9781558763401.
- ^ „Еаст Асиа/Соутхеаст Асиа :: Тхаиланд — Тхе Wорлд Фацтбоок - Централ Интеллигенце Агенцy”. www.циа.гов. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ Центре, УНЕСЦО Wорлд Херитаге. „Боробудур Темпле Цомпоундс”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ „Ларгест религиоус струцтуре”. Гуиннесс Wорлд Рецордс (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.
- ^ „Цамбодиа | хисторy - геограпхy”. Енцyцлопедиа Британница (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.
