Интернационални парк Ла Амистад
| Интернационални парк Ла Амистад енгл. La Amistad International Park | |
|---|---|
ИУЦН категорија II (национални парк) | |
 Магла у шуми | |
  | |
| Локација | Панама-Костарика |
| Координате | 9° 24′ 25.5″ Н 82° 56′ 19.7″ W / 9.407083° С; 82.938806° З |
| Површина | 239 км² Пацифик, 1753 км² Кариби |
| Основан | 6. септембар 1988. |
| Управно тело | СИНАЦ у Костарици |
| Званично име | Таламанка венац - Ла Амистад резерват / Ла Амистад национални парк |
| Тип | Натурал |
| Критерији | вии, виии, иx, x |
| Означен | 1983 (7. заседање) |
| Референца бр. | 205бис |
| Стате Партy |  Костарика Панама |
| Регион | Латинска Америка и Кариби |
| Еxтенсионс | 1990 |
Интернационални парк Ла Амистад је међународно заштићено подручје[1][2] који се налази на планинском венцу Таламанца,[3][4] који деле Костарика и Панама; највећи је резерват природе[5] у Средњој Америци у коме обитава око 20% живих врста тог подручја. Основан је као заједнички национални парк Костарике и Панаме 3. марта 1979. године, и костарикански део је признат као резерват биосфере 1982. године, те је уписан на Унесков списак места Светске баштине у Америци 1983. године као једино подручје у Средњој Америци које су обликовали ледници и највеће подручје прашума Костарике и Панаме у коме се могу пронаћи све средњоамеричке велике мачке, али и неки од најстаријих доказа људског обитовања у Средњој Америци.[6] Панамски дио је додат 1990. године.
Одлике[уреди | уреди извор]
Интернационални парк Ла Амистад покрива више од 401.000 хектара, углавном тропских шума[7][8] насталих током леденог доба пре 25.000 година. На подручју свих пет висинских зона у тропима, налазе се и ледењачка језера, те субалпске и парамске шуме (средњоамерички екосистем алпске тундре), те храстова шума. На планини Камук налази се најбогатија, а на Чирипоу (Костарика) најразноврснија прашума[9], у којој не постоје докази икаквога људског деловања. Биоразноликост овог подручја је неуспоредива са било којим заштићеним подручјем сличне величине у свету, углавном због деловања ледењака који су омогућили интеракцију биљног света Северне и Јужне Америке, те због различитих климатских и едафолошких (биолошке врсте тла) одлика.[10][11][12][13]
Фауна у Интернационалном парку Ла Амистад је изузетно разнолика. Ту обитавају све средњоамеричке велике мачке: јагуар, пума, оцелот, маргај (Leopardus wiedii) и јагуарунди (Puma yagouaroundi); те други сисари као што су: средњоамаерички тапир (Tapirus bairdii), средњоамарички мајмун-веверица (Saimiri oerstedii), majmun drekavac (Alouatta), црноруки паук-мајмун Ateles geoffroyi); те птице као што су: харпија, головрата пећинарка (Cephalopterus glabricollis), трошиба пећинарка Procnias tricarunculata), гривасти орао Morphnus guianensis), орао самац Harpyhaliaetus solitarius), и наранчастопрсни сокол (Falco deiroleucus).
На овом подручју налази се и неколико археолошка локалитета, углавном уз главне водене токове. Око 50 км од вулкана Баруа у Панами откривен је преткерамички локалитет с налазима старима најмање 12.000 година. Њихова близина другим локалитетима на пацифичкој обали Костарике, само неколико км од Ла Амистада, говори о могућности постојања више локалитета раних средњоамеричких култура.
Године 2006, британско природословно удружење Дарвинова иницијатива је, у сарадњи са Природословним музејом у Лондону, те државним удружењима ИНБио (Костарика) и АНАМ (Панама), организовало трогодишње истраживање овог подручја приликом чега је скупљен велики број примерака живих врста од којих и 12 новооткривених: једна врста бубе, 15 водоземаца и 3 рептила.[14]
Заштита и управљање[уреди | уреди извор]
Након заједничке декларације председника две земље из 1979. године, Костарика је номиновала неколико суседних заштићених подручја, која су 1983. уписана на списак светске баштине. Године 1990, панамски суседни Ла Амистад национални парк је уписан на списак светског наслеђа као продужетак костариканског парка, чиме је формирана једна од малобројних прекограничних локација светског наслеђа, захваљујући изврстном међувладином оквиру за координирано и кооперативно управљање и очување. Двонационална техничка комисија за прекогранична заштићена подручја надзире споразум и усмерава преговоре између бројних приватних и јавних група и агенција које делују у Таламанци. У обе земље постоји снажан правни и институционални оквир за заштиту и управљање појединачним заштићеним подручјима, која припадају различитим категоријама. У том смислу, управљање је у надлежности националних тела за заштиту околине две земаље, што је уједно и извор основног финанцирања. Истодобно, на локалном нивоу постоје бројне иницијативе уз потпору многих група за заштиту, укључујући и финансијску потпору. Једна од особености и истинских вредности овог парка је његова велика величина и композиција чиме су обухваћене многе граничне компоненте преко међународне границе. То представља велики потенцијал у смислу осигуравања континуитета еколошких процеса на нивоу географског предела.[15]
У прошлости је недовољно финансирање резултирало недостацима у погледу особља, опреме и инфраструктуре. Још важније, шира дешавања на обе стране међународне границе захтевају пажњу како би се спречило погоршање или губитак изузетних вредности очувања парка. Присутно је задирање дуж напредујуће „пољопривредне границе” за егзистенцију, плантаже и сточарство, нарочито дуж пацифичких падина и дуж путева. Ранија задирања су довела до насељавања, сече, шумских пожара, испаше, риболова и криволова, илегалне екстракције флоре и фауне, што је све заједно фрагментисало шуме и погоршавало природне ресурсе. Мора се тражити и одржавати равнотежа између традиционалних, али динамичних система за живот домаћих становника са употребом ресурса, укључујући слободну пашу, лов, риболов и сакупљање лековитих биљака. Други документовани изазови укључују пљачку археолошких налазишта и нерегулисани туризам. Неопходно је укључити локалне и домородачке заједнице зависне од ресурса у управљање. Зонација и дефиниција тампон зоне за имовину су обећавајући инструменти у том смислу. Велики пројекти предвиђени у околини парка укључују истраживање нафте, рударско ископавање бакра, хидроенергију, далеководе и изградњу путева, а све то захтева пуно разматрање друштвених и еколошких утицаја. Постојећи савез између влада Панаме и Костарике захтева консолидацију, са хармонизованим оквиром управљања на нивоу региона.[15]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Енвиронментал-протецтион дицтионарy дефинитион | енвиронментал-протецтион дефинед”. yоурдицтионарy.цом. Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ „Wхат ис Енвиронментал Протецтион? дефинитион оф Енвиронментал Протецтион (Блацк'с Лаw Дицтионарy)”. Тхе Лаw Дицтионарy. 19. 10. 2012. Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ Хутцхисон, Петер (2008), Цоста Рица хандбоок: тхе травел гуиде, Фоотпринт Хандбоокс, п. 421, ISBN 1-903471-06-0
- ^ „Panama: Village of the damned - People & Power - Al Jazeera English”. www.aljazeera.com. Архивирано из оригинала 2012-04-11. г.
- ^ „Accreditation”. Yellowstone Wildlife Sanctuary (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 12. 2019. г. Приступљено 2020-02-26.
- ^ UNESCO-va procjena Internacionalnog parka La Amistad (PDF) Preuzeto 4. januara 2012.
- ^ Woodward, Susan. Tropical broadleaf Evergreen Forest: The rainforest. Архивирано 25 фебруар 2008 на сајту Wayback Machine Retrieved on 14 March 2009.
- ^ Newman, Arnold (2002). Tropical Rainforest: Our Most Valuable and Endangered Habitat With a Blueprint for Its Survival into the Third Millennium (2 изд.). Checkmark. ISBN 0816039739.
- ^ „Nacionalni park Chirripó”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2006. г. Приступљено 03. 04. 2019.
- ^ Buckman, Harry O.; Brady, Nyle C. (1960). The Nature and Property of Soils - A College Text of Edaphology (6th изд.). New York: The MacMillan Company. стр. 8.
- ^ Gardiner, Duane T. „Lecture 1 Chapter 1 Why Study Soils?”. ENV320: Soil Science Lecture Notes. Texas A&M University-Kingsville. Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 7. 1. 2019.
- ^ „Glossary of Terms in Soil Science”. Publication 1459. Research Branch. Canada Department of Agriculture, Ottawa. 1976. Приступљено 7. 1. 2008.
- ^ Whittow, John B. (1984). The Penguin Dictionary of Physical Geography. London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-051094-2.
- ^ The Darwin Projects: Baseline Tools for Management of PN La Amistad na defra.gov.uk
- ^ а б „Talamanca Range-La Amistad Reserves / La Amistad National Park”. UNESCO.
Literatura[уреди | уреди извор]
- C. Michael Hogan, Isthmian-Atlantic_moist_forests. Encyclopedia of Earth, urednik: Cutler Cleveland, National Council of Science and the Environment, 2008.
- „An ecosystem approach to natural resource conservation in California”. CIPA Publication No. 106. The California Institute of Public Affairs (CIPA). InterEnvironment Institute. август 2001. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 10. 7. 2012.
- „The right to a clean and healthy environment: 6 things you need to know”. UN News. 15. 10. 2021. Приступљено 15. 10. 2021.
- „Bachelet Calls For Urgent Action To Realize Human Right To Healthy Environment Following Recognition By UNGA”. www.scoop.co.nz. 29. 7. 2022. Приступљено 2022-08-11.
- „Bachelet calls for urgent action to realize human right to healthy environment following recognition by UN General Assembly”. OHCHR (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-11 — преко Press Release.
- Environmental Psychology: Principles and Practices. Bankston Cotton. 4. 3. 2019. стр. 310. ISBN 9781839474088.
- Stewart, Desmond (фебруар 1972). „The Limits of Trooghaft”. Encounter. London. 38 (2): 3—7. Приступљено 24. 9. 2011.
- „Rainforests.net – Variables and Math”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. Приступљено 4. 1. 2009.
- Sahney, S.; Benton, M.J.; Falcon-Lang, H.J. (2010). „Rainforest collapse triggered Pennsylvanian tetrapod diversification in Euramerica”. Geology. 38 (12): 1079—1082. Bibcode:2010Geo....38.1079S. doi:10.1130/G31182.1.
- Bourgeron, Patrick S. (1983). „Spatial Aspects of Vegetation Structure”. Ур.: Frank B. Golley. Tropical Rain Forest Ecosystems. Structure and Function. Ecosystems of the World (14A изд.). Elsevier Scientific. стр. 29—47. ISBN 0-444-41986-1.
- „Sabah”. Eastern Native Tree Society. Архивирано из оригинала 28. 02. 2008. г. Приступљено 14. 11. 2007.
- Sahney, S.; Benton, M.J.; Ferry, P.A. (2010). „Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land”. Biology Letters. 6 (4): 544—547. PMC 2936204
. PMID 20106856. doi:10.1098/rsbl.2009.1024. - Tseits, M. A.; Devin, B. A. (2005). „Soil Science Web Resources: A Practical Guide to Search Procedures and Search Engines” (PDF). Eurasian Soil Science. 38 (2): 223. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 12. 2008. г. Приступљено 2008-01-07.
- Miller, Raymond W.; Gardiner, Duane T. (1998). Soils in Our Environment
(8th изд.). Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-610882-5.
