Комбиноване оралне контрацептивне таблете

С Википедије, слободне енциклопедије
Комбиноване оралне контрацептивне таблете
енгл. combined oral contraceptive pill (COCP)
Залеђина
ТипХормонски
Прва употреба?
Стопе неуспеха (прва година)
Перфектна употреба0.3%[1]
Типична употреба9%[1]
Употреба
Трајање1–4 дана
РеверзибилностДа
Кориснички подсетнициУзима се у истом 24-сатном оквиру сваког дана
Клинички преглед6 месеци
Предности и недостатци
СТИ протекцијаНо
ПериодиРегулисани, и често лакши и мање болни
ТежинаНо провен еффецт
ПредностиСмањен ризик од смртности.[2] Смањена стопа смртности код свих врста рака.[2] Смањена опасност од рака јајника и ендометријума.
Може да лечи акне, ПЦОС, ПМДД, ендометриозу
РизициМогуће мало повећање неких врста рака.[3][4] Мали реверзибилни пораст појаве ДВТ; можданог удара,[5] кардиоваскуларних болести[6]
Медицинске напомене
Под утицајем антибиотика рифампицина,[7] биљке Hypericum (кантариона) и неких антиепилептика, исто тако повраћање или дијареја. Опрез ако постоји историја мигрене.

Комбиноване оралне контрацептивне таблете (енгл. combined oral contraceptive pill - COCP), често се назива и пилула за контролу порођаја или колоквијално „пилула”, тип је контроле рађања који је дизајниран да га жене орално користе. Састоји се од комбинације естрогена (обично етинил естрадиола) и прогестогена (посебно прогестина). Када се узима исправно, мења се менструални циклус да би се елиминисала овулација и спречила трудноћа.

Комбиноване оралне контрацептивне таблете су први пут одобрене за контрацептивну употребу у Сједињеним Државама 1960. године, и представљају веома популарну форму контроле рађања. Њих тренутно користи више од 100 милиона жена широм света и скоро 12 милиона жена у Сједињеним Државама.[8] Године 2012, 16% жена у САД узраста 15–44 је декларисало да користе пилуле за контролу рађања, што чини овај приступ најшире заступљеним контрацептивним методом међу женама те старосне групе.[9] Употреба широко варира по земљама,[10] узрасту, образовању, и брачном статусу. Једна трећина жена узраста 16–49 у Уједињеном Краљевстру тренутно користи било комбиновану таблету или само прогестоген,[11][12] у поређењу са мање од 3% жена у Јапану.[13]

Две форме комбинованих оралних контрацептива су на списаку есенцијалних лекова Светске здравствене организације, најважнијих лекова потребних у основном здравственом систему.[14] Ове таблете су биле катализатор сексуалне револуције.[15]

Деловање[уреди | уреди извор]

Под утицајем хормона хипофизе и хипоталамуса, сваког месеца у јајницима жене расту фоликуле. Код редовних менструацијских циклуса из највеће фоликуле ослобађа се јајна ћелија. Тај процес зове се овулација и обично се догађа сваког месеца између 12. и 14. дана циклуса. Ако жена у то време има полни однос, може остати трудна.

Контрацепцијска таблета има три могућа деловања:

  • 1. Делује тако да спречава раст фоликула, њихово прскање и ослобађање јајне ћелије из фоликула. Тиме се спречава овулација. Жена је привремено стерилна (неполодна). Успешност контрацепцијске пилуле у спречавању одвијања овулације је око 80%.[16]
  • 2. Други начин деловања контрацепцијске пилуле је спречавање сперматозоида, да дођу до јајне ћелије у случају, да је ипак дошло до овулације. Тиме се спречава зачеће.
  • 3. Ако је дошло до овулације и зачећа упркос контрацепцији, зачећем настало заметак путује кроз јајоводе до матернице, где се угнезди и даље развија. Таблета спречава заметку, да се угнезди и дође до матернице што доводи до побачаја и заметак умире и избацује се из жениног тела. Контрацепцијске пилуле „за јутро после” делују најчешће на овај трећи начин, као абортивно средство. У 1% случајева, догађа се, да контрацепцијска таблета није деловала ни у једном од ова три случаја па долази до трудноће.

Историја[уреди | уреди извор]

Кроз историју постајале су четири генерације контрацепцијских таблета:

  • Пилуле прве генерације имале су велике нивое естрогена и прогестерона. Делотворност је била мања него данас. У великом постотку узроковале су стварање крвних угрушака код жена и смртне случајеве. Прва контрацепцијска таблета била је Еновид 10. Настала је 1960. године.
  • Друга генерација таблета била је са смањеном дозом естрогена. Уместо дотадашњег прогестерона користио се левоноргестрел. Више није било толико крвних угрушака, али су се појавиле друге нуспојаве попут повећања телесне тежине, повећања нивоа холестерола у крви, стварања акни и појачане длакавости.[17]
  • Трећа генерација контрацепцијских таблета појавила се 80-их година прошлог века и садржала је друкчију врсту прогестерона, који је требао да спречи појаву акни и појачане длакавости. Међутим, с њима се јавио стари и од појачане длакавости и акни много опаснији проблем, а то је појачано згрушавање крви.[18]
  • Четврта генерација контрацепцијских таблета садржи прогестеронске хормоне дроспиренон и етинилестрадиол. Познато је да уједно лече симптоме предменструалног синдрома (ПМС), акне, не изазивају појачану длакавост, дебљање.[18] Ризик од стварања крвних угрушака новијих генерација контрацептива треће и четврте генерације двоструко је већи него код старијих таблета.[19]

Употреба и продаја контрацепцијских таблета биле су забрањене у САД до 1965. године. Естел Грисволд била је извршна председница удружења за контролу рађања „Planned Parenthood League of Connecticut”. Заједно с др. C. Ли Бакстоном отворила је клинику за контролу рађања у америчкој савезној држави Конектикат. Ухапшене су и кажњене због продавања контрацепцијских таблета, што је тада било забрањено у Конектитату. Покренуле су судски процес за укидање постојећег закона. Судски процес је с нижих судова дошао све до америчког Врховног суда, који је 7. јуна 1965. године поништио дотадашњи закон, што је довело до допуштања продаје и кориштења контрацепцијских таблета.

Амерички научник Алфред Кинси изјавио је, да највише побачаја има међу популацијом која највише користи контрацепцију.

Сигурносне мере[уреди | уреди извор]

Лекари пре узимања оралне хормоналне контрацепције, уз гинеколошки преглед, као нужност истичу и ултразвучни преглед дојки, ПАПА тест и лабораторијске претраге којима се утврђују статус крвне слике, шећер и масноће у крви, јетрене пробе, рад мокраћног система и бубрега те коагулограм. Како орални контрацептиви утичу на процесе коагулације и метаболизам масноћа, ти се параметри требају редовно контролисати сваких шест месеци до највише годину дана.[20]

Постоје четири категорије „мера опреза” за примену оралне хормонске контрацепције. У четвртој категорији дијагноза, оралне се контрацепцијске таблете не би смеле давати. Трећу категорију чине стања код којих лекар може преписати хормонску контрацепцију уз велики опрез те помно праћење нежељених учинака. Другу категорију чине стања код којих предност давања оралне хормонске контрацепције надмашују теоретске или доказане недостатке те терапије те се она најчешће може давати без ограничења. Првој категорији припадају стања која у основи нису повезана с метаболизмом хормонско-контрацептивних састојака, па нема ограничења за упорабу хормонске контрацепције.[21]

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Жене које узимају контрацепцијске таблете имају повећани ризик од упале вагине, срчаних и можданих удара, рака дојке, упала вена с угрушцима, слабљења имунитета. Контрацепцијска таблета може довести до око 150 различитих хемијских промена у телу жене.[22]

Парламент Уједињеног Краљевства објавио, је да је било преко 40 смртних случајева између 1994. и 1997. године повезаних са контрацепцијским таблетама, што дакако може бити резултат предозирања. Национални институт медицине у САД објавио је студију 1997. године по којој постоји директна веза између полних болести и употребе контрацепцијских таблета. Међутим разумљиво је да употреба контрацепцијских таблета не доводи до заразе у одсуству полног односа са зараженом особом.

Контрацепцијске таблете могу да ометају систем за регулацију у ћелијама. Ћелија је систем међузависних процеса, а промене могу да доведу до поремећаја и болести. Контрацепцијске таблете узрокују старење матернице. За сваку годину кориштења контрацепцијских таблета, матерница стари 2 године.[23] Жене које почну да узимају контрацепцијске пилуле пре 25. године имају повећани ризик од рака грлића матернице. Тринаест година након открића контрацепцијске пилуле откривена је болест фибромилагија, која погађа искључиво жене које користе контрацепцијске пилуле. Симптоми су хроничан бол, реума, артритис и брже старење него што је уобичајено.[24]

Оно што у инцидентима с тромбоемболијом, једном од познатих компликација узимања хормонских контрацептива (ОХК), засад није довољно објашњено да ли се у тим случајевима поступало према правилима струке уз прописане мере опреза, или су контрацептиви узимани без елементарних услова за њихово прописивање. Другим речима, је ли подузета нужна темељита лекарска провера личних и породичних здравствених ризика, који искључују или допуштају употребу оралне контрацепције. Постало је посве јасно да не постоји довољно ригорозан режим издавања оралне контрацепције. У неким су озбиљним гинеколошким проблемима контрацептивне таблете једина терапија, јер регулишу месечни циклус, исправљају хормонску неравнотежу, лече цисте из којих се може развити карцином јајника, смањују тешке и болне менструације, мада их младе жене масовно узимају и само због дерматолошких проблема. Све оне би требале да од својих гинеколога добију прецизан опис могућих ризика и њихових симптома.[20]

Истраживање Ахмеда и сарадника указује на повезаност упорабе оралних контрацептива и развоја дијабетичке нефропатије.[25]

Док све контрацепцијске таблете имају већи ризик од стварања крвних угрушака већи број истраживања показује да је ризик код новијих генерација контрацептива већи него код 'старијих' таблета. Европска медицинска агенција каже да су ризици од емболије, који су свеукупно ниски, ипак двоструко већи за жене које користе пилуле треће и четврте генерације.[19]

Употреба осим контрацепције[уреди | уреди извор]

У случају неких болести попут цисте на јајницима, контрацепцијске пилуле могу помоћи у лечењу. Заустављају овулацију на неколико месеци па постоји могућност за опоравак и тиме није потребан хируршки захват. У то време пожељно је немати полне односе, јер они могу довести до неделотворности терапије. Ако лечење није успело у року 3-4 месеца, прекида се.[26]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Трусселл Ј (2011). „Цонтрацептиве еффицацy”. Ур.: Хатцхер РА, Трусселл Ј, Нелсон АЛ, Цатес W, Коwал D, Полицар МС. Цонтрацептиве тецхнологy (20тх ревисед изд.). Неw Yорк: Ардент Медиа. стр. 779—863. ИСБН 978-1-59708-004-0. ИССН 0091-9721. ОЦЛЦ 781956734.  Табле 26–1 = Табле 3–2 Перцентаге оф wомен еxпериенцинг ан унинтендед прегнанцy дуринг тхе фирст yеар оф тyпицал усе анд тхе фирст yеар оф перфецт усе оф цонтрацептион, анд тхе перцентаге цонтинуинг усе ат тхе енд оф тхе фирст yеар. Унитед Статес. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. фебруар 2017)
  2. ^ а б Ханнафорд ПЦ, Иверсен L, Мацфарлане ТВ, Еллиотт АМ, Ангус V, Лее АЈ (март 2010). „Морталитy амонг цонтрацептиве пилл усерс: цохорт евиденце фром Роyал Цоллеге оф Генерал Працтитионерс' Орал Цонтрацептион Студy”. БМЈ. 340: ц927. ПМЦ 2837145 Слободан приступ. ПМИД 20223876. дои:10.1136/бмј.ц927. 
  3. ^ ИАРЦ wоркинг гроуп (2007). „Цомбинед Естроген-Прогестоген Цонтрацептивес” (ПДФ). ИАРЦ Монограпхс он тхе Евалуатион оф Царциногениц Рискс то Хуманс. 91. 
  4. ^ Цоллаборативе Гроуп он Хормонал Фацторс ин Бреаст Цанцер (јун 1996). „Бреаст цанцер анд хормонал цонтрацептивес: цоллаборативе реаналyсис оф индивидуал дата он 53 297 wомен wитх бреаст цанцер анд 100 239 wомен wитхоут бреаст цанцер фром 54 епидемиологицал студиес”. Ланцет. 347 (9017): 1713—27. ПМИД 8656904. дои:10.1016/С0140-6736(96)90806-5. Архивирано из оригинала 23. 01. 2019. г. Приступљено 16. 02. 2019. 
  5. ^ Кеммерен ЈМ, Танис БЦ, ван ден Босцх МА, Боллен ЕЛ, Хелмерхорст ФМ, ван дер Грааф Y, Росендаал ФР, Алгра А (мај 2002). „Риск оф Артериал Тхромбосис ин Релатион то Орал Цонтрацептивес (РАТИО) студy: орал цонтрацептивес анд тхе риск оф исцхемиц строке”. Строке. 33 (5): 1202—8. ПМИД 11988591. дои:10.1161/01.СТР.0000015345.61324.3Ф. 
  6. ^ Баилларгеон ЈП, МцЦлисх ДК, Ессах ПА, Нестлер ЈЕ (јул 2005). „Ассоциатион бетwеен тхе цуррент усе оф лоw-досе орал цонтрацептивес анд цардиовасцулар артериал дисеасе: а мета-аналyсис”. Тхе Јоурнал оф Цлиницал Ендоцринологy анд Метаболисм. 90 (7): 3863—70. ПМИД 15814774. дои:10.1210/јц.2004-1958. 
  7. ^ „Биртх Цонтрол Пиллс - Биртх Цонтрол Пилл - Тхе Пилл”. 
  8. ^ Мосхер WД, Мартинез ГМ, Цхандра А, Абма ЈЦ, Wиллсон СЈ (децембар 2004). „Усе оф цонтрацептион анд усе оф фамилy планнинг сервицес ин тхе Унитед Статес: 1982-2002” (ПДФ). Адванце Дата (350): 1—36. ПМИД 15633582.  алл УС wомен агед 15–44
  9. ^ „Цонтрацептиве Усе ин тхе Унитед Статес”. Гуттмацхер Институте. 4. 8. 2004. Приступљено 11. 12. 2016. 
  10. ^ УН Популатион Дивисион (2006). Wорлд Цонтрацептиве Усе 2005 (ПДФ). Неw Yорк: Унитед Натионс. ИСБН 978-92-1-151418-6.  wомен агед 15–49 марриед ор ин цонсенсуал унион
  11. ^ Делвин D (15. 6. 2016). „Цонтрацептион – тхе цонтрацептиве пилл: Хоw манy wомен таке ит ин тхе УК?”. 
  12. ^ Таyлор Т, Кеyсе L, Брyант А (2006). Цонтрацептион анд Сеxуал Хеалтх, 2005/06 (ПДФ). Лондон: Оффице фор Натионал Статистицс. ИСБН 978-1-85774-638-9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 9. 1. 2007. г.  Бритисх wомен агед 16–49: 24% цуррентлy усе тхе пилл (17% усе Цомбинед пилл, 5% усе Минипилл, 2% дон'т кноw тyпе)
  13. ^ Yосхида Х, Сакамото Х, Леслие А, Такахасхи О, Тсубои С, Китамура К (јун 2016). „Цонтрацептион ин Јапан: Цуррент трендс”. Цонтрацептион. 93 (6): 475—7. ПМИД 26872717. дои:10.1016/ј.цонтрацептион.2016.02.006. 
  14. ^ „WХО Модел Лист оф ЕссентиалМедицинес” (ПДФ). Wорлд Хеалтх Организатион. октобар 2013. Приступљено 22. 4. 2014. 
  15. ^ Харрис Г (3. 5. 2010). „Тхе Пилл Стартед Море Тхан Оне Револутион”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 21. 9. 2015. 
  16. ^ Стем Целлс, Цлонинг, Емергенцy Цонтрацептион, Хаyес Публисхинг Цо. Цинциннати, 2007.
  17. ^ Сандра Ковачевић, Новости у контрацепцији, Ваше здравље, Загреб 2010.
  18. ^ а б http://www.vasezdravlje.com/printable/izdanje/clanak/1872/ Архивирано на сајту Wayback Machine (24. јул 2017) мр. сц. Сандра Ковачевић, др. мед., спец. гинекологије и породништва, објављено у броју 70 (фебруар 2010) (приступљено 10. маја 2013)
  19. ^ а б http://www.novilist.hr/Lifestyle/Zdravlje-ljepota/Zdravlje/Francuska-ogranicava-kontraceptive-3.-i-4.-generacije-zbog-zdravstenih-rizika Аутор: ХИНА, Објављено: 4. 1. 2013. (приступљено 10. 5. 2013)
  20. ^ а б http://www.oktal-pharma.hr/hr/content/display/202/ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јун 2015) мр. сц. Сандра Ковачевић, др. мед., спец. гинекологије и породништва / објављено у броју 63 (просинац 2008); 5. сијечња 2009. (приступљено 10. 5. 2013)
  21. ^ http://www.cybermed.hr/clanci/kontraindikacije_za_primjenu_oralnih_hormonskih_kontraceptiva_i_interakcija_s_lijekovima Мр. сц. Јасна Гобић Матејчић, др. мед., Клиника за гинекологију и породништво КБЦ-а Ријека, Задња измјена: 27.12.2010. (приступљено 10. 5. 2013)
  22. ^ Хуман Лифе Аллианце оф Миннесота, 1997.
  23. ^ Ллоyд ДуПлантис: Тхе Пилл, А Хуман Тиме Бомб, Целебрате Лифе, Стаффорд, 2001.
  24. ^ У.С. Пхармацист, децембар 1997.
  25. ^ Дијабетичка нефропатија; Диабетиц непхропатхy; Божидар Вујичић, Тамара Турк, Жељка Црнчевић-Орлић, Гордана Ђорђевић, Сањин Рачки (извор: Ахмед СБ, Ховинд П, Парвинг ХХ, Россинг П, Прице ДА, Лаффел ЛМ ет ал. Орал цонтрацептивес, ангиотенсин-депен-дент ренал васоцонстрицтион, анд риск оф диабетиц неп-хропатхy. Диабетес Царе 2005;28:1988-94.), 2010, Завод за нефрологију и дијализу,Клиника за интерну медицину, КБЦ Ријека; Завод за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Клиника за интерну медицину, КБЦ Ријека; Завод за Патологију и патолошку анатомију, Медицински факултет у Ријец
  26. ^ Антхонy Дардаи, Целебрате Лифе, Стаффорд, 2007.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kombinovane_oralne_kontraceptivne_tablete&oldid=27448320”