Пређи на садржај

Крипто-јудаизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Јудаика (у смеру казаљке на сату, одозго): шабатни свећњаци, посуда за прање руку, чумаш и танак, тора показивач, шофар и етрог

Крипто-јудаизам је тајна припадност особе јудаизму, док се јавно изјашњава као припадник друге вере. Припадници се називају "крипто-Јеврејима" (пореклом од грчког крyптос - κρυπτός, „скривени").

Термин се историјски посебно односи на шпанске Јевреје који су јавно практиковали католицизам.[1][2][3][4][5] Они су такође познати као Анусими или Марани. Овај феномен је посебно повезан са ренесансном Шпанијом, након 6. јуна 1391. године, анти-јеврејских погрома и протеривања јевреја 1492.[6] Осим тога, термин се примењује на Јевреје у Османском царству, познате као Донмех, који су се јавно изјашњавали као муслимани .

Европа[уреди | уреди извор]

Званично, Јевреји који су се преобратили у 14. и 15. веку у Шпанији били су познати као нови хришћани који су се обично звали конверзос. Шпанија и Португал су донели законе који ограничавају њихова права у матичним земљама и колонијама; само је хришћанима било дозвољено да иду у Нови свет. Упркос опасностима инквизиције, многи конверзоси су наставили да у тајности и дискретно практикују јеврејске обреде,[6][7][8] као што је фестивал Свете Естерике.

Након одлуке из Алхамбре из 1492. године, бројни конверзоси, који се називају и Ксуета (Xуета) на Балеарским острвима којима влада Шпанија, јавно су исповедали римокатолицизам, али су се приватно придржавали јудаизма, чак и кроз Шпанску инквизицију . Они су међу најпознатијим крипто-Јеврејима и о њима постоји највише података.

Крипто-Јудаизам је постојао и у ранијим периодима, кад год су владари места у којима бораве присиљавали Јевреје да се преобрате у већинску религију. Неки од јеврејских следбеника Сабатаја Цеви (Sabbatai Zevi) формално су се преобратили у ислам. Каснији следбеници Јакова Франка ("Франкисти") формално су се преобратили у хришћанство, али су задржали аспекте својих верзија јудаизма.

Крипто-Јевреји су постојали у Русији и источноевропским земљама под утицајем Совјетског Савеза након успона комунизма захваљујући Руској револуцији 1917. године. Влада, која је укључивала секуларне комунистичке јевреје, није присиљавала јевреје да се преобрате у Руску православну цркву, већ су сматрали да је практиковање било које религије непожељно. Исповедање неких вера је било дозвољено под строгим надзором режима. Од краја комунизма, многи људи у бившим совјетским државама, укључујући потомке јевреја, поново су јавно прихватили веру својих предака.

"Белмонте Јевреји" Белмонте Јеwс из Португала, који датирају из 12. века, вековима су одржавали јаке тајне традиције. Читава заједница је преживела у тајности задржавајући традицију ендогамног брака и скривајући све спољашње знакове своје вере. Они и њихова пракса откривени су тек у 20. веку. Њихова богата сефардска традиција крипто-јудаизма је јединствена. Неки сада исповедају православни јудаизам, иако многи још увек задржавају своје вишевековне традиције.[9]

Улога Мојсија Мајмонида[уреди | уреди извор]

Као један од највећих личности у јудаизму и издавач Мишне (редакције Талмуд), Мојсије Мајмонид је такође објавио значајан доктринарни одговор на присилна преобраћања Јевреја на Иберијском полуострву од стране Алмохада :

У својој посланици о мучеништву, међутим, Мојсије Мајмонид је сугерисао да прогоњени јеврејин треба да јавно прихвати ислам док одржава крипто-јудаизам и да не тражи мучеништво, осим ако није присиљен да јавно крши јеврејске заповести. Он је такође узнемирио једног писца који се залагао за мучеништво због "дуготрајне глупости и бесмислица" и због обмањивања и наношења штете Јеврејима. У свеобухватном осврту на јеврејску прошлост, Мојсије Мајмонид прикупља примере јеретика и грешника из Библије како би показао да су чак и тлачитељи Израела били награђени од Бога за један чин побожности или поштовања. Колико ће онда бити већа награда Јевреја "који, упркос нужности присилног преобраћања, потајно извршавају заповести".[10]

Мојсије Мајмонид је заговарао рационализам над тада прихваћеном праксом мучеништва при суочавању са верским недаћама. Тиме је озаконио крипто-јудаизам према стандардима религије и пружио доктринарну подршку Јеврејима током векова Шпанске инквизиције (1478–1834).

Пре Шпанске инквизиције[уреди | уреди извор]

Према делу Енциклопедија Јудаика (Енцyцлопаедиа Јудаица),[11] догодило се неколико инцидената присилних преобраћања пре 1492. године и изван Иберије. Једно од најранијих преобраћања догодило се један век након пада Римског царства и догодило се у Клермон-Ферану . Након што је припадник јеврејске заједнице у Клермон-Ферану постао јеврејски хриршћанин и био прогоњен од стране других чланова заједнице због тога, поворка коњаника у којој је марширао прогањала је његове прогонитеље:

Учесници у поворци потом су извршили напад "који је уништио синагогу потпуно, сравнивши је до темеља." Након тога, епископ Авит је упутио писмо Јеврејима у којем је одбацио употребу присиле да би их приволео да усвоје хришћанство, али најавио је на крају посланице: "Дакле, ако сте спремни да верујете као ја, будите једно стадо са нама и ја ћу бити ваш пастир, али ако нисте спремни, идите с овог места. " Заједница је оклевала три дана пре доношења одлуке. Коначно, већина, неких 500, прихватила је хришћанство. Хришћани у Клермону су са радошћу поздравили догађај: "Свеће су биле упаљене, лампе су засијале, цео град је зрачио светлошћу снежнобелог стада" (тј. присилно преобраћених). Јевреји који су преферирали изгнанство отишли су за Марсеј (Гргур Турски, Историје, 5:11). Песник Венанзиус Фортунатус је написао песму у спомен на ту пригоду. Франачки краљ Чилперић је 582. године приморао бројне Јевреје да усвоје хришћанство. Поново Анусими нису били свесрдни у свом преобраћењу, јер "неки од њих, очишћени у телу, али не у срцу, оповргли су Бога и вратили се у своју древну подмуклост, тако да су задржали Шабат, као и недељу" , 6:17).

Преобраћања у Клермон Ферану претходиле су првим присилним преобраћањима у Иберији за 40 година. Присилно крштење Јевреја одржано је у Иберији 616. године на инсистирање Визиготског монарха Сисебута:

Упорне покушаје да се спроведе преобраћење су у седмом веку учинили Визиготи у Шпанији након што су усвојили римокатоличку веру. Релативно благе законске мере уследиле су након строгог указа који је краљ Сисебут издао 616. године, којим се наређује обавезно крштење свих Јевреја. Међутим, након обраћења, Анусими су очигледно задржали своју јеврејску кохезију и религиозни живот. То је несумњиво био проблем који је наставио да окупира шпанске владаре на узастопним Толедским саборима који су представљали црквене и секуларне власти ... Тако су предузети кораци да се осигура да деца преобраћеника имају хришћанско религијско образовање, као и да спрече старију генерацију да наставља да изводи јеврејске обреде или да не поштује католичке. Свештенство је успоставило систем строгог надзора над начином живота и кретања Анусима.

Неофити[уреди | уреди извор]

Неофити су били група крипто-Јевреја који су живели у Краљевини Сицилији, која је обухватала целу јужну Италију од 13. до 16. века.

Медитеран и Азија[уреди | уреди извор]

У муслиманским земљама било је неколико заједница крипто-Јевреја. Претпоставља се да су преци Дагатуна у Мароку одржали своје јеврејске обичаје дуго након њиховог номиналног усвајања ислама. У Ирану је велика заједница крипто-Јевреја живела у Машхаду близу Хорасана Хорасанан), где су били познати као нови муслимани ("Једид ал-Ислам"). Били су масовно преобраћени у ислам око 1839. године након догађаја у Алахдаду. Већина ове заједнице отишла је у Израел 1946. године. Неки су прешли у ислам и остали у Ирану.[12][13] У једном централном иранском селу, локални муслимани су задржали многе јеврејске обичаје, као што су жене које пале свеће у петак увече (јеврејски Шабат почиње у петак при заласку сунца). Пре заласка сунца у петак, припремају малу ватру коју остављају током целе суботе, како не би палили ватру суботу.

Индија[уреди | уреди извор]

Након потписивања Споразума из Тордесиљаса (Треатy оф Тордесиллас), који је одобрио папа Александар VI 1494. године, Португал је добио право да оснује колоније на источној хемисфери. На Истоку, према Валтеру Фишелу, Португалци су нашли начин да употребе крипто-Јевреје у Гои (Гоа) и њиховим другим индијским и азијским поседима. Јевреји су се користили као "писмоноше, преводиоци, агенти, итд."[14]  Способност Јевреја сефарда и Анусима да говоре арапски учинили су их важним за португалске колонијалне амбиције на Истоку, где су могли ићи на дипломатске и трговинске мисије на судове Могулског царства и другде. Индија је такође привукла сефардске Јевреје и Анусиме из других разлога. У свом предавању у Конгресној библиотеци, Сањај Субрахманиам (Сањаy Субрахманyам) је рекао да је крипто-Јевреје посебно привлачила Индија, јер не само да је била центар трговине робом као што су зачини и дијаманти, него је Индија такође изградила и древна јеврејска насеља дуж своје западне обале. Иако су Јевреји могли отворено да богослуже у јужној и источној Индији са јеврејским заједницама Бене Израел, Малибар, Кочин и Багдадском јеврејском заједницом, доживели су жестоко насиље и прогон због муслиманског утицаја у северозападној Панџаб Индији. Присуство ових старијих заједница понудио је анусимима који су били приморани да прихвати католицизам, шансу да живе у оквиру португалске империје, далеко од инквизиције, и, ако су желели, могли су да контактирају јевреје у овим заједницама и преузми веру својих очева.[15] Присутност крипто-јевреја у Индији изазвала је љутњу надбискупа Гое, дома Гашпар Жорж де Леау Перејра и других који су писали полемике и писма Лисабону, позивајући на то да се инквизиција доведе у Индију.[16] Двадесет и четири године након што је почела Португалска инквизиција, Гоаснска инквизиција је дошла у Индију 1560. године, након што је Франсиско Хавијер - ког је католичка црква прогласила за свеца - упутио захтев за то краљу Португала. Инквизиција на свим португалским територијама извела је на суд око 45.000 људи пред "најактивнији суд у Гои".[17] Гоанска инквизиција је у почетку била усмерена на Анусиме и Јевреје, али као и инквизиције у Европи, она је такође циљала на крипто-муслимане, а касније и крипто-хиндусе. Католичка црква уништила је значајан број инквизиторних евиденција, процењује се да је број жртава у Гоаанској инквизицији отприлике једна трећина укупног броја, на основу евиденције која је остала. Присутност крипто-јудаизма у Индији и даље је стална област академских истраживања.

Латино америка[уреди | уреди извор]

Крипто-јудаизам је документован углавном на колонијалним територијама које је држала Шпанија у северном Мексику. Бројни Конверзоси придружили су се шпанским и португалским експедицијама, верујући да постоје економске прилике у новим земљама и да ће имати више слободе на удаљености од Иберије. Различите ситуације развиле су се у раном колонијалном периоду Мексика, пограничној покрајини Нови Леон, каснијим покрајинским покрајинама на северу, и колонијалном искуству Мексичке инквизиције. Крипто-јеврејске традиције имају сложену историју и обично су уграђене у спој синкретичке римокатоличке и јудаичке традиције. У много чему, препорођена јеврејска пракса одражавала је очување традиције аутохтоних народа који су се практично одвијали под римокатоличким велом. Поред тога, католицизам је био синкретичан, упијајући друге традиције и стварајући нову креолску религију.

Традиционални фестивал Свете Естерике сачуван је међу Конверзосима који су се доселили у Нови свет и данас се практикују међу њиховим потомцима.

Рани колонијални период - 16. век[уреди | уреди извор]

Неки сефардски јевреји који су протерани из Шпаније отишли су у Португал, али је 1497. та земља преобратила сву преосталу јеврејску децу, чинећи их штићеницима државе, осим ако се и родитељи нису преобратили. Стога су многи рани крипто-јеврејски мигранти у Мексику у раним колонијалним данима били технички прва или друга генерација Португалаца са шпанским коренима. Број таквих португалских миграната био је довољно значајан да су шпански колонисти почели да користе "португалски" као синоним за "јеврејски" за своје досељенике. Имиграција у Мексико понудила је уносне могућности за трговину у добро насељеној колонији са насталом шпанском културом. Неки мигранти су веровали да ће овај регион бити толерантнији јер су земље претежно биле насељене нехришћанским аутохтоним народима и биле су далеко од метропола.[18]

Колонијални званичници су веровали да су многи крипто-Јевреји ишли у Мексико током 16. века и жалили су се у писаним документима Шпанији да ће шпанско друштво у Мексику постати значајно јеврејско. Званичници су пронашли и осудили постојање тајних синагога у Мексико Ситију. У том тренутку, колонијални администратори су установили Закон чисте крви, који је забранио миграцију у Мексико за нове хришћане (Цристиано Нуево), тј. за све који нису могли да докажу да су стари хришћани најмање последње три генерације. Поред тога, управа је покренула Мексичку инквизицију како би осигурала католичку правоверност свих који су мигрирали у Мексико. Мексичка инквизиција је такође била распоређена на традиционалан начин како би се осигурала правоверност преобраћених аутохтоних народа. Прве жртве паљења (или аутос де фé) Мексичке инквизиције биле су староседеоци који су били осуђени за кривоверје или крипто-Јевреји који су осуђени за повратак у веру својих предака.

Осим оних којима је дозвољено да се населе у покрајини Нови Леон под изузећем од Закона о чистој крви, број Конверзоса који се сели у Нови свет је смањен.

Нови Леон (од 1590-их до почетка 17. века)[уреди | уреди извор]

Колонизација Нове Шпаније одвијала се као северна експанзија у све оштријој клими, у подручјима која су окупирала племена љута због надирања насељеника. Формирали су недовољно чврсте савезе аутохтоних народа како би се одупрли насељеницима. Шпанија је финансирала експанзију експлоатацијом минералног богатства, поробљавањем или присиљавањем аутохтоних народа на рад у рудницима. Успоставила је енкомијенде за узгој стоке, тиме истискујући локално становништво. Аутохтони народи североисточног квадранта Нове Шпаније (Нуева Еспаñа) показали су се посебно отпорним на колонијалне притиске. Чичимеци, Апачи и друга племена су се опирали преобраћању у хришћанство и избегавали су да буду претворени у раднике или робове на шпанским ранчевима и у рудницима. Шпанци су веровали да су такви народи претворили погранични део (фронтера) у регион без закона.

Луис Карвахал и де ла Куева, краљевски рачуновођа, био је португалски нови хришћанин. Добио је краљевску повељу од шпанске круне како би населио Нови Леон, велико парче земље на непријатељској граници. Због опасности и потешкоћа у овом региону, Карвахал и де ла Куева добио је изузеће од уобичајеног захтева да докаже да су сви нови досељеници били "стари хришћани" (најмање три генерације), а не недавно преобраћени јевреји или муслимани. Ово изузеће је омогућило људима којима је било забрањен легалан улазак у Нову Шпанију негде другде да оду у Нови Леон. Карвахалу је било дозвољено да доведе нову војску и 60 радника у Нову Шпанију; од којих су многи били забележени као крипто-Јевреји.[19].[20]

Јеврејски религиозни предмети у музеју Метрополитан у Монтереју

Са Карвахалом као управитељем, Монтереј је основан као центар (сада у држави Нови Леон). У року од неколико година, неки људи су јавили властима у Мексико Ситију да се у северној провинцији врше јеврејски обреди, а напори да се преобрате безбожнички домородачки народи били су слаби.[21] Чини се да је главна економска активност Карвахала и његових сарадника била хватање и продаја Индијанаца у ропство. Управитељ Карвахала, Гашпар Кастану де Соса, предводио је велику експедицију у Нови Мексико 1591. године у покушају да оснује колонију. Кастану је ухапшен због ове неовлашћене експедиције и осуђен на изгнанство на Филипинима. Казна је касније преокренута, али он је већ убијен на Молучким острвима када су се кинески робови на његовом броду побунили.[22]

Управитељ Карвахал, чланови његове уже породице и други из његове пратње позвани су да се појаве пред инквизицијом у Мексико Ситију. Ухапшени су и затворени. Управитељ је након тога умро у затвору, пре него што је осуђен на изгнанство. Његова нећака Ана Карвахал је била мучена и изнела је оптужбе на рачун породице. Сви су погубљени спаљивањем на ломачи због повратка у јудаизам, осим једног нећака који је избегао хапшење.

Управитељеви нећаци су променили своје презиме у Лумбросо. Један од њих је био Џозеф Лумбросо, такође познат као Луис де Карвахал ел Мосо, за кога се каже да се обрезао у пустињи да би се прилагодио јеврејском закону. Он је извршио самоубиство како би избегао спаљивање на ломачи. Његови мемоари, писма и записник са инквизиције су сачувани и чувају се у архиви. Два друга нећака су такође променила своје име у Лумбросо и мигрирали у Италију, где су постали познати рабини.

Када је Карвахал био на власти, град Монтереј је постао одредиште за друге крипто-Јевреје који су хтели да побегну од Мексичке инквизиције на југу. Нови Леон и оснивање Монтереја су значајни јер су привукли крипто-јеврејске мигранте из свих делова Нове Шпаније. Они су створили једну од најранијих јеврејских заједница у Мексику. (Јеврејске заједнице у модерном Мексику, које отворено практикују свој јудаизам, нису биле успостављене све до краја 19. и почетка 20. века, након знатне имиграције ашкенаских Јевреја из источне Европе, и Мизрахи Јевреја из Турске и Сирије.)

Бивсе територије Нове Шпаније у Сједињеним Америчким државама, од 17-тог до 18-тог века[уреди | уреди извор]

Због Инквизиције у Новом Леону, многи потомци крипто-Јевреја су се мигрирали на границне колније на западу, користећи трговинске руте кроз градове (Сиерра Мадре Оццидентала) и Цхихуахуа, Ермосиљо и Цананеа, и северно од руте до Пасп дел Норте и Санта Фе( оба града су била у колонијалној Санта Фе де Нуево Меxицо). Неки су чак и отпутовали до Алта Калифорнија на пацифичкој обали.

У касном 20-том век, у модерном југозападу САД, конкретно у Нови Мексико, који је био бивша територија Нове Шпаније, неколико Латоиноамериканаца из Новог Мексика су отпочели вероварње да су они потомци крипто-Јевреја из колонијалних времена. Иако већина и даље одржава своја католичка и хришћанска веровања, често представљају као доказ сећања на старије претке који су упрахњавали јеврејске традиције. Од 1990-тих, крипто-јевреји Новог Мексика су били интензивно истраживани и документовани од стране неколико академика, укључујући и Стенлија M. Хордса,[23] Дзетен Лиебмен Јакобс,[24] Сцхуламутх Халевy,[25] и Сетх D. Кунин, који их назива Хиспанос.[26] Кунин је приметио да већина ове групе у Новом Мексику није формално прихватило јудаизам нити се придружило јеврејској заједници.[27] Иако су неки били скептични, као нпр. фолклориста Дзудит Неуландер, која је тврдила да људи мохда помињу традиције модерних миграната Ашкенази Јевреја и јеванђелских протеснтантских хришћана који су намерно преузели јеврејске традиције.[28] У скорије време, Јеванђелски Протестантски хришћани су основали мисионарске групе[29] с циљем да култивишу јеванђелску докторину у заједницама на југозападу САД-а где је крипто-јудаизам преживео.

Перу[уреди | уреди извор]

У Перу, конверзоси су стигли за време Шпанских похода. У почетку, живели су без рестрикција јер Инквизиција није била тада ту активна. Са доласком Инквизиције, Нови хришћани су били прогоњени, и у неким случајевима и погубљени. Потомци ових колонијалних јевреја који су веру променили у хришћанство су се већином населили у северне делове Анда и високе џунгле Перу-а, где су се оженили са локалним женама и прилагодили се.

Колумбија[уреди | уреди извор]

У департману Антиокиа у Колумбији, као и већем Паиса региону, неке породице такође чувају традиције и приче јеврејског порекла. Генетска анализа Y-ДНА је показала да је порекло мушких оснивача претежно из јужне Шпаније али је могуће да део долази из северне Иберије и да неки можда имају сефардско порекло.[30] Медељин има традицију маранаде, када се свиња закоље, исече и једе на улицама свих комшлука сваког Божића. Овај обичај се интерпретира као годишње одбијање јеврејског закона.[31]

Боливија[уреди | уреди извор]

Сигурна дестинација Сефарди конверзоса током Шпанске колонијалне ере је била Санта Круз де ла Сијера.[32] У 155-мој години многи крипто-Јевреји су се придружили Нуфло де Ћавез (Ňуфло де Цхáвез) и били су део пионира који су основали овај град.[33] Током 16-тог века још крипто-Јевреја који су били прогоњени од стране Инквизиције и локалних власти у Потоси , Ла Пас и Ла Плата су се пресели у Санта Круз, јер је била најизолованија урбана средина и зато што Инвизиција тамо није прогањала конверзосе.[34] Неки су се населили у Санта Круз и у наспрамне градове, укључујући Валегранде, Пострерваље, Портезуело, Теревинто, Пукара, Боливија и Котока.[35]

Неке од најстаријих католичких породица у Санта Круз-у су јеврејског порекла; неке породице и даље прате одређене јеврејске традиције. Све до 1920-тих, неклико породица су чувале свећњак са седам грана и служиле кошер оброке.[34] I даље је обичај међу одређеним старим породицама да се запали свећа петком у току заласка сунца и да се жали смрт блиских рођака тако што се седи на поду.[33] Након скоро пет векова, неки од предака ових породица признају јеврејско порекло, али су и даље католици.

Костарика[уреди | уреди извор]

Неки крипто-Јевреји су се населили око Сан Хосе-а у Костарици у 16-том веку. Претварали су се да су католици у јавности и вршили своје јеврејске ритуале у приватности. У граду Есцазу, неке крипто-јеврејске се породице нису криле. Локални мештани су асоцирали његове ритуале и неразумне молитве на хебрејском са врачарањем. Од тада, Есцазу је познао у фолклору Костарике као "град вештица".

Другде у Латиноамерици[уреди | уреди извор]

Поред ових заједница, за римокатоличке заједнице које потичу од мушких крипто-Јевреја каже се да постоје и у Доминиканској Републици, Куби, Јамајци, Порторику[36] и другим земљама Јужне Америке, као што су Бразил, Аргентина, Уругвај, Венецуела, Чиле, Перу и Еквадор. Из ове заједнице долази изрека „католик по вери, Јевреј у крви”.

Познати крипто-Јевреји[уреди | уреди извор]

  • Антонил Фернандех Карвахал (Антонио Фернандез Царвајал) је био португалски трговац у Лондону: „Као сваки други маррано Лондону, Карвахал се молио у католичкој капели шпанске амбасаде, док је истовремено био један од предводника тајне јеврејске заједнице које су се састајале у (Цреецхурцх Лане)”.[37]
  • Исак Кардосо (Исаац Цардосо) је био јеврејски лекар, филозоф, полемички писак који је рођен у Португалу али се одмах преселио у Италију. Неко време се звао Фернандо да би избегао инквизицију. Након проналска сигурног места у Верони, отворено је прихватио Јудаизам и постао учитељ у Италији.

Спекулативе крипто-Јевреја[уреди | уреди извор]

Учитељи могу само нагађати идентитете неких историјских крипто-Јевреја, због тајног начина њихових живота. Постоје значајни примери људи за које учитељи тврде да су крипто-Јевреји, али ништа још увек није потврђено.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јацобс 2002 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФЈацобс2002 (хелп)
  2. ^ Тобиас 1992 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФТобиас1992 (хелп)
  3. ^ Алеxy 2003 харвнб грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФАлеxy2003 (хелп)
  4. ^ Бенбасса & Родриqуе 2000
  5. ^ Гербер, ЈС (1994). Јеwс оф Спаин: А Хисторy оф тхе Сепхардиц Еxпериенце. Фрее Пресс. ИСБН 978-0-02-911574-9. ОЦЛЦ 30339044. 
  6. ^ а б Левине Меламмед, Ренее. "Wомен ин Медиевал Јеwисх Социетиес," ин Wомен анд Јудаисм: Неw Инсигхтс анд Сцхоларсхип. Ед. Фредерицк Е. Греенспахн. . Неw Yорк: Неw Yорк Университy Пресс. 2009. стр. 105—106.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  7. ^ Сее Давид M. Гитлитз, Сецрецy анд Децеит: Тхе Религион оф тхе Црyпто-Јеwс . . Албуqуерqуе: Университy оф Неw Меxицо Пресс. 2002.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  8. ^ Фор тхе Португуесе цонверсос ин Роме сее Јамес Новоа, Беинг тхе Наçãо ин тхе Етернал Цитy: Неw Цхристиан Ливес ин Сиxтеентх-Центурy Роме . Беинг тхе Наçãо ин тхе Етернал Цитy: Неw Цхристиан Ливес ин Сиxтеентх-Центурy Роме. Петербороугх: Баywолф Пресс. 2014. ИСБН 9780921437529. 
  9. ^ Соцоловскy, Ј (2003). „Фор Португал'с црyпто-Јеwс, неw рабби триес то бленд традитион wитх лоцал цустом”. Оур Јерусалем. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 16. 4. 2007. 
  10. ^ Гербер, Јане С (1994). Тхе Јеwс оф Спаин: А Хисторy оф тхе Сепхардиц Еxпериенце. Неw Yорк: Тхе Фрее Пресс. стр. 81. ИСБН 978-0029115749. 
  11. ^ „Анусим”. 
  12. ^ Пирназар, Јалех. „Тхе 'Јадид Ал-Исламс' оф Масххад”. Иран Намех. Бетхесда, MD, УСА: Фоундатион фор Ираниан Студиес. XIX. Архивирано из оригинала 24. 02. 2021. г. Приступљено 17. 05. 2019. 
  13. ^ Ниссими, Хилда (децембар 2006). Тхе Црyпто-Јеwисх Масххадис. Суссеx Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-1-84519-160-3. Архивирано из оригинала 28. 7. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2019. 
  14. ^ Фисцхел, Wалтер Ј. (1. 1. 1956). „Леадинг Јеwс ин тхе Сервице оф Португуесе Индиа”. Тхе Јеwисх Qуартерлy Ревиеw. 47 (1): 37—57. ЈСТОР 1453185. дои:10.2307/1453185. 
  15. ^ ЛибрарyОфЦонгресс (6. 12. 2013), Јеwс & Неw Цхристианс ин Португуесе Асиа 1500–1700, Приступљено 22. 2. 2016 
  16. ^ Лимор, Ора; Строумса, Гуy Г. (1. 1. 1996). Цонтра Иудаеос: Анциент анд Медиевал Полемицс Бетwеен Цхристианс анд Јеwс (на језику: енглески). Мохр Сиебецк. стр. 249. ИСБН 9783161464829. 
  17. ^ „Инqуиситион Фацтс, информатион, пицтурес | Енцyцлопедиа.цом артицлес абоут Инqуиситион”. www.енцyцлопедиа.цом. Приступљено 23. 2. 2016. 
  18. ^ Пресенциа португуеса ен ел Мéxицо Цолониал Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2015) León Portilla, Miguel. UNAM; 2005.
  19. ^ „La colonización del Nuevo Reino de León. Y la fundación de Monterrey, por el ilustre gobernador: Don Luis Carvajal y de la Cueva.” (на језику: Spanish). jun 2007. Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 4. 3. 2011. 
  20. ^ "Carabajal", Jewish Encyclopedia, Accessed Mar 5, 2011.
  21. ^ Flint, Richard; Cushing, Shirley. „Juan Morlete, Gaspar Castano de Sosa, and the Province of Nuevo Leon”. New Mexico Office of the State Historian. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 4. 3. 2011. 
  22. ^ Hammond, George P. and Rey, Apapito (1966). The Rediscovery of New Mexico, 1580–1594. Albuquerque: U of NM Press. стр. 48, 245—301. 
  23. ^ Hordes, Stanley M. (2005). To The End of The Earth: A History of the Crypto-Jews of New Mexico. Columbia University Press. стр. 376. ISBN 978-0-231-12937-4. 
  24. ^ Liebman Jacobs, Janet (2002). Hidden Heritage: The Legacy of the Crypto Jews. University of California. стр. 212. ISBN 978-0-520-23517-5. 
  25. ^ Halevy, Schulamith C. (2009). Descendants of the Anusim (Crypto-Jews) in Contemporary Mexico (PDF). Hebrew University. 
  26. ^ Kunin, Seth D. (2009). Juggling Identities: Identity and Authenticity Among the Crypto-Jews. Columbia University Press. стр. 288. ISBN 978-0-231-14218-2. 
  27. ^ Kunin 2009, стр. 207.
  28. ^ Barbara Ferry and Debbie Nathan (decembar 2000). „Mistaken Identity? The Case of New Mexico's 'Hidden Jews'”. The Atlantic. 
  29. ^ Ben-Ur, Aviva (2007). „[review] To the End of the Earth: A History of the Crypto-Jews of New Mexico” (PDF). American Jewish History. 93 (2): 266. S2CID 162357177. doi:10.1353/ajh.2007.0033. Приступљено 5. 12. 2015. 
  30. ^ Carvajal-Carmona, LG; Soto, ID; Pineda, N.; Ortiz-Barrientos D; Duque, C.; Ospina-Duque J; McCarthy, M.; Montoya P; Alvarez, VM; Bedoya G; Ruiz-Linares A (2000). „Strong Amerind/White Sex Bias and a Possible Sephardic Contribution among the Founders of a Population in Northwest Colombia”. American Journal of Human Genetics. 67 (5): 1062—1066. PMC 1288568 Слободан приступ. PMID 11032790. doi:10.1016/S0002-9297(07)62956-5. 
  31. ^ Rodas, Albeiro (2007). „Medellín resplandece en diciembre”. Приступљено 16. 10. 2009. 
  32. ^ "Farewell España, The World The Sephardim Remembered", written by Howard Sachar
  33. ^ а б "History of the Jewish People", written by Eli Birnbaum
  34. ^ а б "Storm Clouds over the Bolivian Refuge", written by Sherry Mangan
  35. ^ "Los Judíos de Vallegrande", El Deber, written by Mario Rueda Peña, November 23, 1995
  36. ^ Steinberg-Spitz, Clara (1999). „The Inquisition in the New World”. Архивирано из оригинала 05. 11. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2007. 
  37. ^ Matthew, HCG; Harrison, B, ур. (2004). Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861411-1. OCLC 166700558. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Alexy, T (2003). The Marrano Legacy: A Contemporary Crypto-Jewish Priest Reveals Secrets of His Double Life. University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-3055-0. OCLC 51059087. </ref><ref>* Benbassa, Esther; Rodrique, A (2000). Sephardi Jewry: A History of the Judeo-Spanish Community, 14th-20th Centuries (Jewish Communities in the Modern World). University of Californida Press. ISBN 978-0-520-21822-2. OCLC 154877054. 
  • Tobias, HJ (1992). A History of the Jews in New Mexico. University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-1390-4. OCLC 36645510. 
  • Jacobs, J (2002). Hidden Heritage: The Legacy of the Crypto-Jews. University of California Press. ISBN 978-0-520-23517-5. OCLC 48920842. 
  • Acevedo-Field, Rafaela. "Denunciation of Faith and Family: Crypto-Jews and the Inquisition in Seventeenth-Century Mexico." PhD diss. University of California, Santa Barbara 2012.
  • Alberro, Solange. Inquisición y sociedad en México, 1571–1700. Mexico City: Fondo de Cultura Económica 1993.
  • Alberro, Solange. "Crypto-Jews and the Mexican Holy Office in the Seventeenth Century," in The Jews and the Expansion of Europe to the West, 1450–1800, eds. Paolo Bernardini and Norman Fiering. . New York: Berghahn Books. 2001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Alexy, T (2003). The Marrano Legacy: A Contemporary Crypto-Jewish Priest Reveals Secrets of His Double Life. University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-3055-0. OCLC 51059087. 
  • Arbell, Mordechai. The Jewish Nation of the Caribbean: The Spanish-Portuguese Jewish Settlements in the Caribbean and the Guianas. Jerusalem: Gefen Publishing House, 2002.
  • Beinart, Haim. Conversos ante la inquisición. Jerusalem: Hebrew University 1965.
  • Bocanegra, Matias de; Liebman, Seymour (1974). Jews and the Inquisition of Mexico: The Great Auto de Fe of 1649. Lawrence, Kansas: Coronado Press. .
  • Bodian, Miriam (2007). Dying the Law of Moses: Crypto-Jewish Martyrdom in the Iberian World. Bloomington: Indiana University Press. .
  • Böhm, Günter. "Crypto-Jews and New Christians in Colonial Peru and Chile." In The Jews and the Expansion of Europe to the West, 1450–1800, edited by Paolo Bernardini and Norman Fiering, 203–212. . New York: Berghahn Books. 2001.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Cohen, Martin A. (1966). „The Letters and Last Will and Testament of Luis de Carvajal, the Younger”. American Jewish Historical Quarterly. 55 (4): 451—520. JSTOR 23873285. .
  • Cohen, Martin A. (1966). „The Autobiography of Luis de Carvajal, the Younger”. American Jewish Historical Quarterly. 55 (3): 277—318. JSTOR 23875621. .
  • Cohen, Martin A. The Martyr Luis de Carvajal: A Secret Jew in Sixteenth-century Mexico. Albuquerque: University of New Mexico Press
  • Cohen, Martin A. (1970). „Antonio Díaz de Cáceres: Marrano Adventurer in Colonial Mexico”. American Jewish Historical Quarterly. 60 (2): 169—184. JSTOR 23877946. .
  • Cohen, Martin A. (1972). „Some Misconceptions About the Crypto-Jews in Colonial Mexico”. American Jewish Historical Quarterly. 61 (4): 277—293. JSTOR 23880521.  Непознати параметар |DUPLICATE_issue= игнорисан (помоћ).
  • Chuchiak, John F. IV (2012). The Inquisition in New Spain, 1536–1820: A Documentary History. Baltimore: Johns Hopkins University Press. .
  • Cohen, Martin A. (1970). „Antonio Díaz de Cáceres: Marrano Adventurer in Colonial Mexico”. American Jewish Historical Quarterly. 60 (2): 169—184. JSTOR 23877946. .
  • Corteguera, Luis R. (2012). Death by Effigy: A Case from the Mexican Inquisition. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. .
  • Giles, Mary E. (1999). Women in the Inquisition: Spain and the New World. Baltimore: Johns Hopkins University Press. .
  • Gitlitz, David. Secrecy and Deceit: The Religion of the Crypto-Jews, Albuquerque, NM. . University of New Mexico Press. 2002.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Gojman Goldberg, Alicia. Los conversos en la Nueva España. Mexico City: Enep-Acatlan, UNAM 1984.
  • Gojman de Backal, Alicia. "Conversos" in Encyclopedia of Mexico, vol. 1, pp. 340–344. Chicago: Fitzroy Dearborn 1997.
  • Greenleaf, Richard E. (1969). The Mexican Inquisition in the Sixteenth Century. Albuquerque: University of New Mexico Press. ISBN 9780826301307. .
  • Hordes, Stanley M. (1982). „The Inquisition as Economic and Political Agent: The Campaign of the Mexican Holy Office against the Crypto-Jews in the Mid-Seventeenth Century”. The Americas. 39 (1): 23—38. JSTOR 981268. S2CID 147295830. doi:10.2307/981268. .
  • Hordes, Stanley (2005). To the End of the Earth: A History of the Crypto-Jews of New Mexico. New York: Columbia University Press. .
  • Israel, Jonathan I. Diasporas within a Diaspora: Jews, Crypto-Jews and the World Empires (1540–1740). Leiden: Brill, 2002.
  • Jacobs, J (2002). Hidden Heritage: The Legacy of the Crypto-Jews. University of California Press. ISBN 978-0-520-23517-5. OCLC 48920842. 
  • Kagan Richard L., and Abigail Dyer, ур. (2011) [2004]. Inquisitorial Inquiries: Brief Lives of Secret Jews and Other Heretics (2nd изд.). Baltimore: The Johns Hopkins University Press. .
  • Kagan, Richard L., and Philip D. Morgan, "Preface." In Atlantic Diasporas: Jews, Conversos, and Crypto-Jews in the Age of Mercantilism, 1500–1800, edited by Richard L. Kagan and Philip D. Morgan, vii–xvii. . Baltimore: The Johns Hopkins University Press. 2009.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Kamen, Henry (1997). The Spanish Inquisition: A Historical Revision. New Haven: Yale University Press. .
  • Kamen, Henry. The Spanish Inquisition. London: Weidenfeld and Nicolson 1965.
  • Lafaye, Jacques. Cruzadas y Utopias: El judeocristianismo en las sociedades Ibéricas. Mexico City: Fondo de Cultura Económica 1984.
  • Lanning, John Tate. "Legitimacy and Limpieza de Sangre in the Practice of Medicine in the Spanish Empire." Jahrbuch für Geschicte 4 (1967)
  • Lea, Henry Charles. The Inquisition in the Spanish Dependencies: Sicily, Naples, Sardinia, Milan, the Canaries, Mexico, Peru, and New Granada. New York: Macmillan 1908.
  • Lewin, Boleslao. Los criptojudíos: Un fenómeno religioso y social. Buenos Aires: Milá, 1987.
  • Liebman, Seymour (1970). The Jews in New Spain: Faith, Flame, and the Inquisition. Coral Gables, FL: University of Miami Press. ISBN 9780870241291. .
  • Liebman, Seymour B. (1963). „The Jews of Colonial Mexico”. The Hispanic American Historical Review. 43 (1): 95—108. JSTOR 2510438. doi:10.2307/2510438. .
  • Liebman, Seymour. Los Judíos en México y en América Central. Mexico city: Siglo XXI 1971.
  • Martínez, Maria Elena. "Limpieza de Sangre" in Encyclopedia of Mexico, vol. 1, pp. 749–752. chicago: Fitzroy Dearborn 1997.
  • Martínez, Maria Elena. "Interrogating Blood Line: 'Purity of Blood,' the Inquisition, and Casta Categories" in Religion in New Spain, Susan Schroeder and Stafford Poole, eds. . Albuquerque: University of New Mexico Press. 2007.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Martínez, Maria Elena. (2008). Genealogical Fictions: Limpieza de sangre, religion, and gender in colonial Mexico. Stanford, Calif: Stanford University Press. .
  • Medina, José Toribio, Historia del Tribunal del Santo Oficio de la Inquisicion de Cartagena de las Indias. Santiago: Imprenta Elzeviriana, 1899.
  • Medina, José Toribio. Historia del tribunal del Santo Oficio de la Inquisición en México. 2nd edition. Mexico City 1954.
  • Parello, Vincent. "Inquisition and Crypto-Judaism: The 'Complicity' of the Mora Family of Quintanar de la Orden (1588–1592)." In The Conversos and Moriscos in Late Medieval Spain and Beyond, Volume One: Departures and Change, edited by Kevin Ingram, 187–199. Leiden: Brill, 2009.
  • Perelis, Ronnie. Шаблон:"'These Indians Are Jews!': Lost Tribes, Crypto-Jews, and Jewish Self-Fashioning in Antonio de Montezinos's Relación of 1644." In Atlantic Diasporas: Jews, Conversos, and Crypto-Jews in the Age of Mercantilism, edited by Richard L. Kagan and Philip D. Morgan, 195–211. . Baltimore: The Johns Hopkins University Press. 2009.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Schaposchnik, Ana E. (2015). The Lima Inquisition: The Plight of the Crypto-Jews in Seventeenth- Century Peru. Madison: University of Wisconsin Press. .
  • Schorsch, Jonathan. Swimming the Christian Atlantic: Judeoconversos, Afroiberians, and Amerindians in the Seventeenth Century, 2 vols. Leiden: Brill, 2009.
  • Seed, Patricia (1988). To Love, Honor, and Obey in Colonial Mexico: Conflicts over Marriage Choices, 1574–1821. Stanford: Stanford University Press. .
  • Sicroff, Albert A. Los estatutos de limpieza de sangre. Translated by Mauro Armiño. Madrid: Tauros 1985.
  • Studnicki-Gizbert, Daviken (2007). A Nation upon the Ocean Sea: Portugal's Atlantic Diaspora and the Crisis of the Spanish Empire, 1492–1640. Oxford: Oxford University Press. .
  • Tobias, HJ (1992). A History of the Jews in New Mexico. University of New Mexico Press. ISBN 978-0-8263-1390-4. OCLC 36645510. 
  • Ushmany, Eva Alexandra. La vida entre el judismo y el cristianismo en la Nueva España, 1580–1606. Mexico: Fondo de Cultura Económico 1992.
  • Ushmany, Eva Alexandra. "The Participation of New Christians and Crypto-Jews in the Conquest, Colonization, and Trade of Spanish America, 1521–1660," in The Jews and the Expansion of Europe to the West, 1450–1800, Paolo Bernardini and Norman Fiering, eds. . New York: Berghahn Books. 1991.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  • Uchmany, Eva Alexandra. La vida entre el judaísmo y el cristianísmo en la Nueva España, 1580–1606. Mexico City: Fondo de Cultura Económica, 1992.
  • Warshawsky, Matthew D. (2008). „Inquisitorial Prosecution of Tomás Treviño de Sobremonte, a Crypto-Jew in Colonial Mexico”. Colonial Latin American Review. 17: 101—123. S2CID 162293133. doi:10.1080/10609160802025516. .
  • Wiznitzer, Arnold (1962). „Crypto-Jews in Mexico during the Sixteenth Century”. American Jewish Historical Quarterly. 51 (3): 168—214. JSTOR 23873766. .

Spoljašne veze[уреди | уреди извор]

Kripto-judaizam на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kripto-judaizam&oldid=27723800”