Ксилитол
| |
 Кристали ксилитола
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
(2R,4S)-Pentan-1,2,3,4,5-pentol
| |
| Други називи
1,2,3,4,5-Пентахидроксипентан;
Ксилит | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.001.626 |
| Е-бројеви | Е967 (глазинг агентс, ...) |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C5H12O5 | |
| Моларна маса | 152,15 g·mol−1 |
| Густина | 1,52 g/cm3 |
| Тачка топљења | 92–96 °C |
| Тачка кључања | 216 °C |
| ~ 1,5 g/mL | |
| Opasnosti | |
| NFPA 704 | |
| Srodna jedinjenja | |
Srodne alkani
|
Pentan |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Ксилитол је шећерно алкохолни заслађиваћ који се користи као природна замена шећера. Он је присутан у влакнима многих врста воћа и поврћа, и може се екстраховати из различитих бобица, овса, и печурки, као и влакнастих материјала попут кукурузне свиле, отпадака прераде шећерне трске,[4][5] и дрвета брезе.[6] Ксилитол је једнако сладак као и сахароза, а има једну трећину енергијског садржаја.
Као и други шећерни алкохоли, изузев еритритола, конзумирање већих количина од прага лаксације (количине заслађивача која се може конзумирати пре повајаве абдоменалне непријатности) може да резултује у привременим гастроинтестиналним нуспојавама, као што су надимање, флатуленција, и дијареја. Повишења прага лаксације се јавља при дужој употреби. Ксилитол има нижи праг лаксације од неких алкохола, али је боље толерисан од на пример манитола и сорбитола.[7][8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „MSDS for xylitol”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 26. 10. 2013.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Gare, Fran (1. 2. 2003). The Sweet Miracle of Xylitol. Basic Health Publications, Inc. ISBN 978-1-59120-038-3.
- ^ Rao, R. Sreenivas; Jyothi, Ch. Pavana; Prakasham, RS; Sharma, PN; Rao, L. Venkateswar (2006). „Xylitol production from corn fiber and sugarcane bagasse hydrolysates by Candida tropicalis” (PDF). Bioresource Technology. 97 (15): 1974—1978. PMID 16242318. doi:10.1016/j.biortech.2005.08.015. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 6. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012.
- ^ „FAQ”. Xylitol Canada. Архивирано из оригинала 24. 08. 2011. г. Приступљено 14. 3. 2012.
- ^ „Sugar Alcohols” (PDF). Canadian Diabetes Association. maj 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 4. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012.
- ^ Wang, Yeu-Ming; van Eys, Jan (1981). „Nutritional significance of fructose and sugar alcohols”. Annual Review of Nutrition. 1: 437—75. PMID 6821187. doi:10.1146/annurev.nu.01.070181.002253.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Gare, Fran (2003). The Sweet Miracle of Xylitol. Basic Health Publications, Inc. ISBN 978-1-59120-038-3.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
