Ксилитол

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ксилитол[1]
Xyлитол
Xyлитол црyсталс.јпг
Xyлитол црyсталс
Називи
ИУПАЦ назив
(2R,4S)-Пентан-1,2,3,4,5-пентол
Други називи
1,2,3,4,5-Пентахидроксипентан;
Ксилит
Идентификација
3Д модел (Јмол)
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.001.626
Е-бројеви Е967 (глазинг агентс, ...)
УНИИ
Својства
C5H12O5
Моларна маса 152,15 г·мол−1
Густина 1,52 г/цм3
Тачка топљења 92–96 °C
Тачка кључања 216 °C
~ 1,5 g/mL
Опасности
НФПА 704
Код запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Хеалтх цоде 1: Еxпосуре wоулд цаусе ирритатион бут онлy минор ресидуал ињурy. Е.г., турпентинеКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Специал хазардс (wхите): но цодеНФПА 704 фоур-цолоред диамонд
0
1
0
Сродна једињења
Сродне алкани
Пентан
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Ксилитол је шећерно алкохолни заслађиваћ који се користи као природна замена шећера. Он је присутан у влакнима многих врста воћа и поврћа, и може се екстраховати из различитих бобица, овса, и печурки, као и влакнастих материјала попут кукурузне свиле, отпадака прераде шећерне трске,[4][5] и дрвета брезе.[6] Ксилитол је једнако сладак као и сахароза, а има једну трећину енергијског садржаја.

Као и други шећерни алкохоли, изузев еритритола, конзумирање већих количина од прага лаксације (количине заслађивача која се може конзумирати пре повајаве абдоменалне непријатности) може да резултује у привременим гастроинтестиналним нуспојавама, као што су надимање, флатуленција, и дијареја. Повишења прага лаксације се јавља при дужој употреби. Ксилитол има нижи праг лаксације од неких алкохола, али је боље толерисан од на пример манитола и сорбитола.[7][8]

Референце[уреди]

  1. ^ MSDS for xylitol
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Гаре, Фран (1. 2. 2003). Тхе Сwеет Мирацле оф Xyлитол. Басиц Хеалтх Публицатионс, Инц. ИСБН 978-1-59120-038-3. 
  5. ^ Рао, Р. Среенивас; Јyотхи, Цх. Павана; Пракасхам, РС; Схарма, ПН; Рао, L. Венкатесwар (2006). „Xyлитол продуцтион фром цорн фибер анд сугарцане багассе хyдролyсатес бy Цандида тропицалис” (ПДФ). Биоресоурце Тецхнологy. 97 (15): 1974—1978. ПМИД 16242318. дои:10.1016/ј.биортецх.2005.08.015. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 17. 6. 2012. Приступљено 14. 3. 2012. 
  6. ^ „ФАQ”. Xyлитол Цанада. Приступљено 14. 3. 2012. 
  7. ^ „Сугар Алцохолс” (ПДФ). Цанадиан Диабетес Ассоциатион. мај 2005. Архивирано из оригинала (ПДФ) на датум 25. 4. 2012. Приступљено 14. 3. 2012. 
  8. ^ Wанг, Yеу-Минг; ван Еyс, Јан (1981). „Нутритионал сигнифицанце оф фруцтосе анд сугар алцохолс”. Аннуал Ревиеw оф Нутритион. 1: 437—75. ПМИД 6821187. дои:10.1146/аннурев.ну.01.070181.002253. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]