Пређи на садржај

Ksilitol

С Википедије, слободне енциклопедије
Ksilitol[1]
Xylitol

Kristali ksilitola
Nazivi
IUPAC naziv
(2R,4S)-Pentan-1,2,3,4,5-pentol
Drugi nazivi
1,2,3,4,5-Pentahidroksipentan;
Ksilit
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.001.626
E-brojevi E967 (glazing agents, ...)
UNII
  • O[C@H](CO)[C@H](O)[C@@H](O)CO
Svojstva
C5H12O5
Molarna masa 152,15 g·mol−1
Gustina 1,52 g/cm3
Tačka topljenja 92–96 °C
Tačka ključanja 216 °C
~ 1,5 g/mL
Opasnosti
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
1
0
Srodna jedinjenja
Srodne alkani
Pentan
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ksilitol je šećerno alkoholni zaslađivać koji se koristi kao prirodna zamena šećera. On je prisutan u vlaknima mnogih vrsta voća i povrća, i može se ekstrahovati iz različitih bobica, ovsa, i pečurki, kao i vlaknastih materijala poput kukuruzne svile, otpadaka prerade šećerne trske,[4][5] i drveta breze.[6] Ksilitol je jednako sladak kao i saharoza, a ima jednu trećinu energijskog sadržaja.

Kao i drugi šećerni alkoholi, izuzev eritritola, konzumiranje većih količina od praga laksacije (količine zaslađivača koja se može konzumirati pre povajave abdomenalne neprijatnosti) može da rezultuje u privremenim gastrointestinalnim nuspojavama, kao što su nadimanje, flatulencija, i dijareja. Povišenja praga laksacije se javlja pri dužoj upotrebi. Ksilitol ima niži prag laksacije od nekih alkohola, ali je bolje tolerisan od na primer manitola i sorbitola.[7][8]

  1. ^ „MSDS for xylitol”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г. Приступљено 26. 10. 2013. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Gare, Fran (1. 2. 2003). The Sweet Miracle of Xylitol. Basic Health Publications, Inc. ISBN 978-1-59120-038-3. 
  5. ^ Rao, R. Sreenivas; Jyothi, Ch. Pavana; Prakasham, RS; Sharma, PN; Rao, L. Venkateswar (2006). „Xylitol production from corn fiber and sugarcane bagasse hydrolysates by Candida tropicalis” (PDF). Bioresource Technology. 97 (15): 1974—1978. PMID 16242318. doi:10.1016/j.biortech.2005.08.015. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 6. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012. 
  6. ^ „FAQ”. Xylitol Canada. Архивирано из оригинала 24. 08. 2011. г. Приступљено 14. 3. 2012. 
  7. ^ „Sugar Alcohols” (PDF). Canadian Diabetes Association. maj 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 4. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012. 
  8. ^ Wang, Yeu-Ming; van Eys, Jan (1981). „Nutritional significance of fructose and sugar alcohols”. Annual Review of Nutrition. 1: 437—75. PMID 6821187. doi:10.1146/annurev.nu.01.070181.002253. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]