Лезогаберан
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
((R)-3-Amino-2-fluoropropil)fosfinska kiselina
| |
Други називи
АЗД-3355
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.133.162 |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C3H9FNO2P | |
Моларна маса | 141,08 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Лезогаберан (AZD-3355) је[3] експериментални лек за третирање гастроесофагеална рефлуксне болести.[4] Он је агонист ГАБАБ рецептора,[5] и има исти механизам дејства као и баклофен, али се очекује да ће имати мање нуспојава везаних за централни нервни систем, које ограничавају клиничку примену баклофена.[6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ AstraZeneca. „AZD3355”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Bredenoord, Albert J. (2009). „Lesogaberan, a GABAB agonist for the potential treatment of gastroesophageal reflux disease”. IDrugs. 12 (9): 576—584. PMID 19697277.
- ^ Alstermark; Amin, K; Dinn, SR; Elebring, T; Fjellström, O; Fitzpatrick, K; Geiss, WB; Gottfries, J; Guzzo, PR; et al. (2008). „Сyнтхесис анд Пхармацологицал Евалуатион оф Новел γ-Аминобутyриц Ацид Тyпе Б (ГАБАБ) Рецептор Агонистс ас Гастроесопхагеал Рефлуx Инхибиторс”. Јоурнал оф Медицинал Цхемистрy. 51 (14): 4315—4320. ПМИД 18578471. дои:10.1021/јм701425к.
- ^ Бриан Е. Лацy; Роберт Цхехаде & Мицхаел D. Цроwелл (2010). „Лесогаберан”. Другс оф тхе Футуре. 35 (12): 987—992. дои:10.1358/доф.2010.035.012.1540661.