Piridoksamin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Piridoksamin
Pyridoxamine.png
Nazivi
IUPAC naziv
4-(aminomethyl)-5-(hydroxymethyl)-2-methylpyridin-3-ol
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.001.491
KEGG[1]
Svojstva
C8H12N2O2
Molarna masa 168,20 g·mol−1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Piridoksamin je provitamin u vitaminskoj B6 familiji, koja obuhvata piridoksal i piridoksin. Piridoksamin se konvertuje u biološki aktivnu formu vitamina B6, piridoksal 5-fosfata, putem vitaminskog B6 puta spasavanja.[4] Vitamin B6 deluje kao enzimski kofaktor u mnoštvu metaboličkih procesa. U hrani, piridoksamin se obično nalazi kao 5’-fosfatni derivat, koji se hidrolizuje intestinalnim fosfatazama do piridoksamina i apsorbuje se u jejunumu.[5] Apsorbovani piridoksamin se konvertuje do piridoksamin 5’-fosfata piridoksal kinazom, koji se dalje konvertuje do aktivnog piridoksal 5-fosfata piridoksamin-fosfat transaminazom ili piridoksin 5’-fosfat oksidazom.[6]

Piridoksamin je baziran na strukturi piridinskog prstena, sa hidroksil, metil, aminometil, i hidroksimetil supstituentima. On se razlikuje od piridoksina po supstituentu na 4-poziciji. Fenol u poziciji 3, i aminometilna grupa u poziciji 4 njegovog prstena daju piridoksaminu niz hemijskih osobina, među kojima su čišćenje slobodnih radikala i karbonila formiranih šećernom i lipidnom degradacijom, kao i helacija metalnih jona koji katalizuju Amadorijeve reakcije.[7]

Literatura[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Roje S (2007). „Vitamin B biosynthesis in plants”. Phytochemistry. 68 (14): 1904—21. doi:10.1016/j.phytochem.2007.03.038. PMID 17512961. 
  5. Merrill AH, Henderson JM (1990). „Vitamin B6 metabolism by human liver”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 585 (1 Vitamin B6): 110—7. doi:10.1111/j.1749-6632.1990.tb28047.x. PMID 2192606. 
  6. Ink SL, Henderson LM (1984). „Vitamin B6 metabolism”. Annu. Rev. Nutr. 4 (1): 455—70. doi:10.1146/annurev.nu.04.070184.002323. PMID 6380540. 
  7. Adrover M, Vilanova B, Frau J, Muñoz F, Donoso J (2008). „The pyridoxamine action on Amadori compounds: A reexamination of its scavenging capacity and chelating effect”. Bioorg. Med. Chem. 16 (10): 5557—69. doi:10.1016/j.bmc.2008.04.002. PMID 18434162. 

Spoljašnje veze[уреди]

Klinička ispitivanja: