Гама-хидроксибутерна киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
γ-хидроксибутерна киселина
(IUPAC) име
4-Hydroxybutanoic acid
Клинички подаци
Идентификатори
ЦАС број 591-81-1
АТЦ код N01AX11 N07XX04
ПубХем[1][2] 3037032
ДругБанк DB01440
ChemSpider[3] 9984
UNII 30IW36W5B2 YesY
KEGG[4] C00989 YesY
Хемијски подаци
Формула C4H8O3 
Мол. маса 104.10 g/mol (GHB)
126.09 g/mol (со натријума)
142.19 g/mol (со калијума)
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Синоними γ-хидроксибутерна киселина
γ-хидроксибутерат
GHB
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост 25% (орално)
Метаболизам 95%, углавном хепатички
Полувреме елиминације 30–60 минута
Излучивање 5%, ренално
Фармакоинформациони подаци
Трудноћа  ?
Правни статус Забрањена супстанца (С9) (AU) План III (ЦА) ? (УК) Класа Б (НЗ), контролисана супстанца (САД)
Начин примене Обично орално; интравенозно

Гама-хидроксибутерна киселина (GHB, 1,4 бутанедиол) је супстанца која се природно јавља у централном нервном систему, вину, говедини, и скоро свим животињама у мањим количинама.[5] Такође је неурозаштитни терапеутски нутријент који је у многим државама категорисан као илегална дрога.[6] У САД је њена употреба тренутно регулисана, а продаје је Jazz Pharmaceuticals под именом Xyrem[7], за третирање каталепсије и претеране дневне поспаности код пацијената који пате од нарколепсије.

Историјски, GHB је коришћен као анестетик опште намене, за третирање случајева инсомније, клиничке депресије, нарколепсије и алкохолизма, као и за побољшање спортских резултата.[8] Такође, илегално се користи као интоксикант и као дрога за силовање. GHB се природно производи у људским ћелијама и структурално је сродан са кетонским телом бета-хидроксибутиратом. Као суплемент тј. лек, најчешће се користи у облику соли. GHB такође настаје и као производ ферментације, и у малим количинама се налази у неким пивима и винима.

Начин понашања супстанце GHB кроз метаболизам

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Weil, Andrew; Winifred Rosen (1993). „Depressants“. From Chocolate to Morphine (2nd ed.). Boston/New York: Houghton Mifflin Company. стр. 77. ISBN 0-395-66079-3. ((en))
  6. ^ Erowid GHB Vault : Legal Status, Приступљено 28. 3. 2013.((en))
  7. ^ Jazz Pharmaceuticals Inc (JAZZ.O) Full Description | Stocks | Reuters.com, Приступљено 28. 3. 2013. ((en))
  8. ^ Theodore I Benzer (8. 1. 2007.). „Toxicity, Gamma-Hydroxybutyrate“. eMedicine.  ((en))

Литература[уреди]

  • Weil, Andrew; Winifred Rosen (1993). „Depressants“. From Chocolate to Morphine (2nd ed.). Boston/New York: Houghton Mifflin Company. стр. 77. ISBN 0-395-66079-3. ((en))

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гама-хидроксибутерна киселина