Ментол
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
(1R,2S,5R)-2-isopropyl-5-methylcyclohexanol
| |||
| Други називи
3-p-Ментанол,
Хексахидротимол, Ментоментол, пеперминтни камфор | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.016.992 | ||
| RTECS | ОТ0350000, рацемски | ||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| C10H20O | |||
| Моларна маса | 156,27 g·mol−1 | ||
| Агрегатно стање | бели или безбојни кристали | ||
| Густина | 0,890 g·cm−3, čvrst (racemski ili (−)-izomer) | ||
| Тачка топљења | 36–38 °C (311 K), racemski 42–45 °C (318 K), (−)-forma (α) 35-33-31 °C, (−)-izomer | ||
| Тачка кључања | 212 °C (485 K) | ||
| malo rastvoran, (−)-izomer | |||
| Opasnosti | |||
| Opasnost u toku rada | Iritant, zapaljiv | ||
| R-oznake | R37/38, R41 | ||
| S-oznake | S26, S36 | ||
| Tačka paljenja | 93 °C | ||
| Сродна једињења | |||
Сродне алкохоли
|
Циклохексанол, Пулегол, Дихидрокарвеол, Пиперитол | ||
Сродна једињења
|
Ментон, Ментен, Тимол, p-Цимен, Цитронелал | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Ментол је органско једињење које се може направити синтетичким путем[1], или добити из пеперминта и других уља нане. Он је воскаста, кристална супстанца, прозирна или беле боје, која је чврста на собној температури и отапа се на нешто већој. Главни облик ментола у природи је (−)-ментол, који има (1R,2S,5R) конфигурацију. Ментол има локална анестетичка и контраиритантска својства, и у широкој је употреби за олакшавање мањих иритација грла. Ментол такође делује као слаб агонист капа опиоидног рецептора.
Структура[уреди | уреди извор]
Природни ментол постоји као један чист стереоизомер, скоро увек (1R,2S,5R) форм (доњи леви угао на дијаграму испод). Осам могућих стереоизомера су:
У природном једињењу, изопропилна група је у транс оријентацији са метил и хидроксил групом. То се може приказати на следеће начине:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
Литература[уреди | уреди извор]
- E. E. Turner, M. M. Harris, Organic Chemistry, Longmans, Green & Co., London, 1952.
- Handbook of Chemistry and Physics, 71st edition, CRC Press, Ann Arbor, Michigan, 1990.
- The Merck Index, 7th edition, Merck & Co, Rahway, New Jersey, USA, 1960.
- Perfumer & Flavorist, December, 2007, Vol. 32, No.12, Pages 38–47
