Пређи на садржај

Месна

С Википедије, слободне енциклопедије
Месна
IUPAC име
натријум 2-сулфанилетансулфонат
Клинички подаци
Drugs.comМонографија
Категорија трудноће
  • АУ: Б1
  • УС: Б (Без ризика у испитивањима на животињама)
Начин применеОрално, интравенозно
Правни статус
Правни статус
  • АУ: С4 (Пресцриптион онлy)
  • УК: ПОМ (Само на рецепат)
  • УС: ℞-онлy
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост45–79% (Орално)
МетаболизамОксидује се у циркулацији
Полувреме елиминације0,36–8,3 сата
ИзлучивањеРенално
Идентификатори
CAS број19767-45-4 ДаY
ATC кодR05CB05 (WHO) V03AF01
PubChemCID 29769
ChemSpider27663 ДаY
UNIINR7O1405Q9 ДаY
KEGGD01459 ДаY
ChEMBLCHEMBL975 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC2H5NaO3S2
Моларна маса164,181 g/mol
  • [Na+].[O-]S(=O)(=O)CCS
  • InChI=1S/C2H6O3S2.Na/c3-7(4,5)2-1-6;/h6H,1-2H2,(H,3,4,5);/q;+1/p-1 ДаY
  • Key:XOGTZOOQQBDUSI-UHFFFAOYSA-M ДаY

Месна (Уромитексан, Меснекс) је органосумпорно једињење које се користи као адјуванс у хемотерапији канцера при примени циклофосфамида и ифосфамида. МЕСНА је акроним за 2-меркаптоетан сулфонат Na (натријум).

Употреба

[уреди | уреди извор]

Хемотерапијски адјуванс

[уреди | уреди извор]

Месна се терапеутски користи за редуковање појаве хеморагичног циститиса и хематурије кад пацијаент прима ифосфамид или циклофосфамид као хемотерапију канцера. Та два антиканцерна агенса могу ин виво да буду конвертована до уротоксичних метаболита, као што је акролеин.

Месна помаже у детоксификацији тих метаболита реакцијом своје сулфхидрилне групе са винил групом. Лек такође повећава уринарну екскрецију цистеина.

Изван Северне Америке, месна се такође користи као муколитички агенс, при чему дељуе на исти начин као ацетилцистеин. У продаји је ту индикацију као Мистаброн[1] и Мистабронцо.

Дозирање

[уреди | уреди извор]

Лек се дозира интравенозно. Могучност оралног дозирање се испитује.[2]

Механизам

[уреди | уреди извор]

Сматра се да делује као антиоксиданс.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Мистаброн Ампоулес”. Соутх Африцан Елецтрониц Пацкаге Инсертс. август 1973. Архивирано из оригинала 22. 10. 2008. г. Приступљено 12. 8. 2008. 
  2. ^ Маце ЈР; Кеохан ML; Бернардy Х; et al. (2003). „Цроссовер рандомизед цомпарисон оф интравеноус версус интравеноус/орал месна ин софт тиссуе сарцома треатед wитх хигх-досе ифосфамиде”. Цлин. Цанцер Рес. 9 (16 Пт 1): 5829—34. ПМИД 14676103. 
  3. ^ Масхиацх Е, Села С, Wеинстеин Т, Цохен ХИ, Схасха СМ, Кристал Б (2001). „Месна: а новел ренопротецтиве антиоxидант ин исцхаемиц ацуте ренал фаилуре”. Непхрол. Диал. Трансплант. 16 (3): 542—51. ПМИД 11239029. дои:10.1093/ндт/16.3.542. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).