Музеј Викторије и Алберта

Координате: 51° 29′ 47″ Н 00° 10′ 19″ W / 51.49639° С; 0.17194° З / 51.49639; -0.17194
С Википедије, слободне енциклопедије

Музеј Викторије и Алберта
Вицториа анд Алберт Мусеум
упригхт=250пx
Лого уведен 1989. године
упригхт=250пx
Улаз у Музеј Викторије и Алберта
Музеј Викторије и Алберта на карти Централни Лондон
Музеј Викторије и Алберта
Локација у Централном Лондону
Бивше имеМузеј произвођача,
Музеј Јужног Кенсингтона
Успостављен1852. год.; пре 172 године (1852)
ЛокацијаCromwell Road,
Кенсингтон & Челси
Лондон, СW7
Уједињено Краљевство
Координате51° 29′ 47″ Н 00° 10′ 19″ W / 51.49639° С; 0.17194° З / 51.49639; -0.17194
ТипУметнички музеј
Величина колекције2.278.183 артикала у 145 галерија
Посетилаца3.789.748 (2017)[1]
Рангиран 5. национално (2017)[1]
ДиректорТристрам Хунт[2]
ВласникВан-одељенско јавно тело Оделења за дигиталну културу, медије и спорт
Приступ јавним саобраћајемЛондон Ундергроунд Саут Кенсингтон
Бебсајтvam.ac.uk

Музеј Викторије и Алберта (енгл. Victoria and Albert Museum, често зван само по скраћени V&A) у Лондону је највећи музеј примењене уметности и дизајна на свету. Он поседује сталну збирку од више од 4,5 милиона изложака. Утемељен је 1852. и назван је по британском краљевском пару, принцу Алберту и краљици Викторији. Налази се у јужном Кенсингтону, музејском делу Лондона, популарно прозваним Албертополис, јер се у његовој близини налазе и друге значајне културне институције, па и два велика музеја: Природњачки музеј и Музеј науке (Science Museum).

Улазно предворје музеја V&A са 11 м високим лустером од дуваног стакла из 2000. (Дејл Чихали)

V&A се данас простире се на површини од 2,2 км² и у комплексу својих зграда и анекса има 145 галерија. Музејске колекције имају распон од 5.000 година, од почетка цивилизације до најновијих дана, из свих грана уметности, и са свих континената. Музеј има збирке керамике, стакла, текстила, одеће, сребра, метала, накита, намештаја, средњевековних предмета, скулптура, слика старих мајстора, графика старих мајстора, цртежа и фотографија, и по много чему је највећи и неупоредив са било којим музејем на свету.

V&A управља с још пет других музеја, а то су:

Мозаик у забату северног прочеља који је дизајнирао Годфри Сајкс приказује краљицу Викторију испред Прве светске изложбе 1851.

У складу са најновијим трендом у свету културе, од 2001. се не наплаћује улаз у музеј (као ни у остале британске музеје). Посетило га је 3,2 милиона посетилаца само 2013. године.[3] Од 2001. године, музеј је започео велики програм реновирања вредан 150 милиона фунти. Нове европске галерије из 17. и 18. века отворене су 9. децембра 2015. Оне су рестаурирале оригиналне Астон Веб ентеријере и угостиле европске колекције из 1600–1815.[4][5] Yоунг V&А у источном Лондону је огранак музеја, а у плану је и нова филијала у Лондону – V&А Ист.[6] Први V&А музеј ван Лондона, V&А Данди, отворен је 15. септембра 2018.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Ренесанса галерија музеја V&A
Уметничка библиотека коју је дизајнирао Хенри Јанг Даракот Скот 1877–83.

Музеј је започео као збирка гипсаних одливака, гравура и неколико изложака са прве светске изложбе 1851. у Лондону. Заједно са уметничким заштитником, Хенријом Колеом, принц Алберт, супруг краљице Викторије, замислио је концепт музеја који би требало да излаже „примену уметности у занаству” као модел британске културе. Коле, први директор, утемељио је музеј са фокусом на дизајн и занатство, пре него на комерцијалном контексту. Та је филозофија и данас присутна. Скромни музеј, с великим идејама, најпре је био смештен у неколико дрвених колиба, а затим у такозваним „Бромптонским бојлерима”. Брзо је растао и прикупљени су огледни предмети за студенте, те су примљене бројне донације, попут оних британског сликара Џона Шипшанкса, збирке Бандинел с порцуланом и керамиком, те збирка Герардини с моделима и скулптурама. Неколико је соба изграђено за њихов смештај, као и средишњи четвероугаони двор и двориште, а галерије Астона Веба су надодане од 1899. до 1909. на предњем делу. Ипак, цела су се оделења морала касније преселити како би се отвориле гране музеја V&A или независних музеја негдје другдје, као што су: Музеј Науке, Музеј детињства Бетнал Грин и Музеј позоришта.

У 20. веку, музеј се проширио у суседно Хенри Кол крило. Први је план било ново узбудљиво крило The Spiral коју је дизајнирао Даниел Либескинд, мада је нова зграда у јавности изазвала контроверзу, јер није довољно интегрисана у историјски грађевински комплекс. Огромни трошкови изградње од 70 милијуна фунти, који би у великој мери требало да се осигурају из државне лутрије, такође су били извор неслоге. Ипак, припреме за градњу започеле су 2001. године, али се 2004. испоставило како Херитиџ Лутер фонд жели искористити очекивана средства другде. Будући да музејска управа није видела начин покривања трошкова градње властитим напорима, пројекат је напокон напуштен. Године 2011. години управа је од архитектонског уреда Аманде Левет, АЛ_А, наручила план новог улазног простора музеја.

Од 1. септембра 2011. до јесени 2016. водио га је немачки културни историчар Мартин Рот. У јануару 2017, британски политичар из Лабуристичке странке, промовисао је историчара и новинара Тристрама Хунта који је именован за његова наследника, а који је ступио на дужност 20. фебруара 2017. године.[8]

Марку V&A користиће ће V&A Dundee који се гради у шкотском граду Дандију, а чијих 76 милијуна £ трошкова изградње (што га чини најскупљим галеријским пројектом у Британији) финанцира Универзитет Данди, Универзитет Абертај, Градско веће Дандија и Шкотска влада.[9]

Изложба коју је музеј организовао поводом обележавања стогодишњице преименовања из 1899. године, Велики дизајн, први пут је гостовала у Северној Америци 1997. године (Музеј уметности Балтимора, Музеј уметности Бостон, Краљевски музеј Онтарија, Торонто, Музеј уметности Хјустон и Музеји уметности у Сан Франциску), враћајући се у Лондон 1999.[10] Да би пратио и подржао изложбу, музеј је објавио књигу Велики дизајн, коју је ставио на располагање за читање онлајн на својој веб страници.[11]

Збирке[уреди | уреди извор]

Изложбени предмети музеја V&A крећу се од ранохришћанских предмета до Док-Мартен чизама, те од слика Џона Констата до мистичне уметности из југоисточне Азије. Осим тога, музеј V&A импресионира својим збиркама скулптура, акварела, накита и музичких инструмената.

V&A има највећу збирку скулптура неокласицизма на свету, као и највећу колекцију артикала италијанске ренесансе изван Италије. Његова далекоисточна колекција (Јужна Азија, Кина, Јапан, Кореја је најбоља у Европи, а збирка исламске уметности иде у ранг оној из париског Лувра и Метрополитан музеја уметности из Њујорка.

Најславнија дела која музеј поседује, дела су уметника као што су: Вилијам Блејк, Сандро Ботичели, Џон Констабле, Рафаел, Вилијам Тарнер, Диего Велазкуез, и многих других.

Један од најатрактивнијих делова музеја је „двориште окливака” које се састоји од две велике собе двоспратнице које садрже стотине гипсаних одливака скулптура, фризова и гробница. У једној дворани доминира изворна реплика Трајановог стуба, који је приказан у два дела. На другој страни су реплике разних дела италијанске ренесансе, укључујући Микеланђеловог Давида, али и истог лика којег су раније створили Донатело и Верочио. Међу занимљивостима су и „Велики верски кревет”, као и аутомат „Типуов тигар”.

V&A такође поседује Националну збирку кипарства с Бернинијевом фонтаном „Нептун и Тритон”, као и „Три ХаритеАнтонија канове. У музеју се налази и део најстаријег сачуваног персијског тепиха на свету, који припада Ардабилском стилу.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „2017 Виситор Фигурес”. Ассоциатион оф Леадинг Виситор Аттрацтионс. Приступљено 22. 3. 2018. 
  2. ^ Стеwарт, Хеатхер (13. 1. 2017). „Тристрам Хунт то qуит ас МП то бецоме V&А дирецтор”. Тхе Гуардиан. ИССН 0261-3077. Приступљено 13. 1. 2017. 
  3. ^ Статистике посетилаца на алва.орг.ук Приступљено 18. 9. 2017.
  4. ^ „'Оур Еуропе ис ан инцлусиве Еуропе': тхе Вицториа анд Алберт Мусеум'с неw Еуропеан Галлериес”. Аполло. 2015-12-04. 
  5. ^ „ФутуреПлан Ливе: Еуропе 1600 – 1815”. Вицториа & Алберт Мусеум. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. 
  6. ^ „В&А Еаст”. Вицториа анд Алберт Мусеум. Приступљено 21. 7. 2022. 
  7. ^ Мооре, Роwан (15. 9. 2018). „В&А Дундее ревиеw – а флаwед треасуре хоусе он тхе Таy”. Тхе Гуардиан. Приступљено 16. 9. 2018. 
  8. ^ Наслеђивање Мартина Рота. Музеј V & А у Лондону именовао је новог управника, Монопол Магазин за уметност и живот 13.1.2017. Приступљено 18. 9. 2017.
  9. ^ Мартин Баилеy, V&А Дундее гетс планнинг греен лигхт Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2013) Тхе Арт Неwспапер, 15. 8. 2013. Приступљено 18. 9. 2017.
  10. ^ „А Гранд Десигн: Тхе Арт оф тхе Вицториа анд Алберт Мусеум”. АртМаг.цом. 
  11. ^ „А Гранд Десигн: А Хисторy оф тхе Вицториа анд Алберт Мусеум”. Вицториа анд Алберт Мусеум. 29. 7. 2015. „Тхис мицросите хас беен адаптед фром тхе боок А Гранд Десигн: Тхе Арт оф тхе Вицториа анд Алберт Мусеум, wхицх wас публисхед то суппорт тхе еxхибитион оф тхе саме наме. То рефлецт тхе струцтуре оф тхе боок тхе сите ис дивидед инто ессаyс, листед ин тхе навигатион то тхе лефт оф тхе сцреен. Еацх ессаy цонтаинс тхе релевант иллустратионс анд ис фоллоwед бy тхе имагес оф објецтс анд тхеир цаталогуе ентриес фром тхе боок. Фоотнотес фоллоw ат тхе енд оф еацх ессаy. Аутхорс оф ессаyс анд цаталогуе ентриес аре цредитед wитх еацх пиеце. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]