Пређи на садржај

Награда Темплтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Додела једне од награда у Бакингамској палати

Награда Темплтон (енгл. Templeton Prize) је међународна годишња награда коју додељује Фондација Џон Темплтон, са седиштем у Сједињеним Америчким Државама. Фондација ову награду додељује од 1972. године појединцима за изнузетан допринос афирмирацији духовне димензије живота, било увидом, открићима или праксом.[1]

Назив[уреди | уреди извор]

Награда је названа по Џону Темплтону (19122008), британском бизнисмену рођеном у САД кога је краљица Елизабета II 1987. одликовала титулом витеза за његове филантропске заслуге.[2]

До 2001. награда је носила назив Награда Темплтон за напредак у религији (енгл. Templeton Prize for Progress in Religion), а од 2002. до 2008. године Награда Темплтон за напредак у истраживању или сазнања о духовним стварностима" (енгл. Templeton Prize for Progress Toward Research or Discoveries about Spiritual Realities).[3][4]

Церемонија доделе награде[уреди | уреди извор]

Церемонија доделе награде најчешће се организује у лондонској Бакингамској палати. Церемонијом руководиводи принц Филип, војвода од Единбурга.[5][6][7] Том приликом додељује се и новчани део награде, чији је износ намерно такав да премашује износ Нобелове награде, јер је Темплтон сматрао да Нобелова награда игнорише духовност.[8] Примера ради вредност награде 2015. године износила је 1.200.000 £[9] чиме представља по додељеној суми другу годишњу најатрактивнију награду која се додељује појединцима од стране филантропске организације,[1] и одмах је иза Награде за фундаменталну физику (енгл. Fundamental Physics Prize).

О критеријима доделе Темплтонове награде одлучује група састављена од личности из различитих академских дисциплина и религијских традиција.[1] Досадашњи добитници награде укључују хришћане, муслимане, Јевреје, хиндуисте, будисте и атеисте.[1]

Добитници награде[уреди | уреди извор]

Година Добитник Напомене Извор
1973 Мајка Тереза оснивачица реда Мисионарке милосрђа и носилац Нобеловка за мир 1979. [10]
1974 Фрèре Рогер оснивач Заједнице из Таизéа [11]
1975 Сарвепалли Радхакрисхнан бивши председник Индије, заговорник мира с Пакистаном [11]
1976 Лео Јосепх Суененс пионир католичке харизматске обнове [12]
1977 Цхиара Лубицх оснивачица покрета фоколара [13]
1978 Тхомас Торранце бивши начелник Главне скупштине Шкотске Цркве [12]
1979 Никкyō Ниwано (суоснивач покрета Риссхō Кōсеи Каи [12]
1980 Ралпх Wенделл Бурхое оснивач часописа Зyгон: Јоурнал оф Религион & Сциенце [14]
1981 Цицелy Саундерс англиканска медицинска сестра, оснивачица покрета модерних хоспиција и палијативне заштите [15]
1982 Биллy Грахам евангелизацијски активиста [16]
1983 Александар Солжењицин совјетски дисидент, књижевник и Нобеловац за књижевност 1970. [16]
1984 Мицхаел Боурдеауx оснивач Института Кестон [11]
1985 Сир Алистер Хардy оснивач Истраживачког института за религијско искуство [17]
1986 Јамес I. МцЦорд бивши председник Теолошког семеништа Принцетон [18]
1987 Станлеy Јаки бенедиктински свешеник и професор астрофизике на Универзитету Сетон Халл [16]
1988 Инамуллах Кхан бивши главни секретар модерног Светског муслиманског конгреса [19]
1989 Царл Фриедрицх Фреихерр вон Wеизсäцкер физичар и филозоф [12][А]
1989 Георге МацЛеод од Фуинарyја оснивач Заједнице Иона [20][А]
1990 Баба Амте оснивач модерних заједница за људе обољеле од лепре [21][Б]
1990 Цхарлес Бирцх професор емеритус на Универзитету у Сиднеју [22][Б]
1991 Иммануел Јакобовитс бивши главни рабин Велике Британије и Комонвелта [12]
1992 Кyунг-Цхик Хан оснивач Презбитеријанске Цркве Yоунг Нак [23]
1993 Цхарлес Цолсон оснивач Заједнице затвореника [11]
1994 Мицхаел Новак филозоф и дипломата [11]
1995 Паул Давиес теоријски физичар [24]
1996 Билл Бригхт оснивач организације Цру [25]
1997 Пандуранг Схастри Атхавале друштвени реформатор, филозоф и утемељитељ покрета Сwадхyаy [25]
1998 Сигмунд Стернберг филантроп и утемељитељ Форума трију вјера [11]
1999 Иан Барбоур физичар, филозоф и професор науке на Колеџу Царлетон [26]
2000 Фрееман Дyсон професор емеритус на Институту напредних студија у Принцетону [26]
2001 Артхур Пеацоцке бивши декан Колеџа Цларе на Универзитету у Цамбридгеу [5]
2002 Јохн Полкингхорне физичар и теолог [11]
2003 Холмес Ролстон III филозоф [27]
2004 Георге Ф. Р. Еллис космолог и филозоф [28]
2005 Цхарлес Хард Тоwнес физичар и Нобеловац [10]
2006 Јохн D. Барроw космолог и теоретски физичар [29]
2007 Цхарлес Марграве Таyлор филозоф [30]
2008 Мицхаł Хеллер физичар, космолог и филозоф [6]
2009 Бернард д'Еспагнат физичар [7]
2010 Францисцо Ј. Аyала биолог и генетичар, бивши доминикански свштеник [31]
2011 Мартин Реес космолог и астрофизичар [32]
2012 Тензин Гјатсо 14. Далај Лама, духовни вођа тибетанског будизма и Нобеловац за мир 1989. [33]
2013 Десмонд Туту добитник Нобелове награде, друштвени активиста и пензионисани англикански надбискуп [34]
2014 Томáш Халíк римокатолички свештеник, теолог и социолог [35]
2015 Јеан Ваниер римокатолички теолог, хуманитарац и оснивач издања L'Арцхе и Фаитх анд Лигхт [1]
2016 Јонатхан Сацкс британски рабин, филозоф и стручњак за јудаистику [1]
2017 Алвин Плантинга професор, филозоф и писац [1]
2018 Абдуллах II оф Јордан Краљ Јордана [36]
2019 Марцело Глеисер Бразилски физичар и астроном, професор физике и астрономије на Дартмоутх Цоллеге [37][38]

Напомене[уреди | уреди извор]

А. а Царл Фриедрицх вон Wеизсäцкер и Лорд МацЛеод од Фуинарyја поделили су награду 1989. године.[1]
Б. б Баба Амте и Цхарлес Бирцх поделили су награду 1990. године.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Темплетон Призе”. Wест Цонсхохоцкен, Пеннсyлваниа: Темплетон Фоундатион. 2016. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  2. ^ Цуфф, Даниел (19. 7. 1992). „Макинг а Дифференце; Тхе Суиторс Цалл ин Еарнест Ас ан 80тх Биртхдаy Неарс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Неw Yорк. Приступљено 28. 2. 2016. 
  3. ^ Енман, Цхарлес (8. 7. 2008). „Темплетон диес”. Оттаwа Цитизен. Оттаwа: Цанада.цом. Архивирано из оригинала 9. 5. 2012. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  4. ^ Цреwе, Даниел (15. 3. 2003). „Јуст бецаусе сциенце лоокс форwард, религион исн'т бацкwард”. Лондон: Тхе Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  5. ^ а б Ниебухр, Густав (9. 3. 2001). „Религион Призе Wон бy Приест Муцх Инволвед Wитх Сциенце”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  6. ^ а б Халл, Јохн (12. 3. 2008). „Цосмологист wинс wорлд'с ларгест монетарy аwард”. Лондон: Тхе Индепендент. Приступљено 28. 2. 2016. 
  7. ^ а б Гледхилл, Рутх (16. 3. 2009). „Бернард д'Еспагнат wинс £1м Темплетон Призе”. Лондон: Тхе Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  8. ^ „Обитуарy – Јохн Темплетон”. Тхе Ецономист. Лондон. 17. 7. 2008. Приступљено 28. 2. 2016. 
  9. ^ Лицхфиелд, Јохн (11. 3. 2015). „Јеан Ваниер: Пхилосопхер wхо дисликес тхе 'религион' оф суццесс wинс £1.2м Темплетон Призе фор промотинг спиритуал аwаренесс”. Лондон: Тхе Индепендент. Архивирано из оригинала 12. 3. 2015. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  10. ^ а б „УС сциентист wинс религион призе”. Лондон: ББЦ Неwс. 9. 3. 2005. Приступљено 28. 2. 2016. 
  11. ^ а б в г д ђ е Акбар, Арифа (15. 3. 2007). „Пхилосопхер wинс £800,000 аwард фор спиритуал фоцус”. Лондон: Тхе Индепендент. Архивирано из оригинала 5. 4. 2008. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  12. ^ а б в г д Темплетон, Јохн (1998) [1995]. Тхе Хумбле Аппроацх: Сциентистс Дисцовер Год. Пхиладелпхиа: Темплетон Фоундатион Пресс. стр. 170–172. ИСБН 9781890151171. ОЦЛЦ 39495310. 
  13. ^ „Лубицх, Цхиара – Италиан Роман Цатхолиц лаy леадер”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 28. 2. 2016. 
  14. ^ Саxон, Wолфганг (16. 5. 1997). „Ралпх Wенделл Бурхое, 85; Рецонцилед Сциенце анд Фаитх”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  15. ^ Цларк, Давид (2005). Цицелy Саундерс – Фоундер оф тхе Хоспице Мовемент: Селецтед Леттерс 1959–1999. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. стр. 131. ИСБН 9780198569695. ОЦЛЦ 635237482. 
  16. ^ а б в „Бритисх пхyсицист wинс религиоус призе”. Лондон: ББЦ Неwс. 14. 3. 2002. Приступљено 28. 2. 2016. 
  17. ^ Хоод, Ралпх (1998) [1995]. Тхе Псyцхологy оф Религион. Неw Yорк: Гуилфорд Пресс. стр. 248. ИСБН 9781890151171. ОЦЛЦ 39495310. 
  18. ^ Бергер, Јосепх (27. 2. 1986). „Принцетон тхеологиан wинс Темплетон Призе оф $250,000”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  19. ^ Стеинфелс, Петер (30. 10. 1988). „Религион Нотес; Призе Wиннер, Аццусед Оф Биас, Цоллецтс Аwард”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  20. ^ МацЛеод, Георге; Фергусон, Рон (1991). Даилy Реадингс wитх Георге Мацлеод. Лондон: Фоунт. стр. 15. ИСБН 9780006275138. ОЦЛЦ 866836067. 
  21. ^ Пандyа, Харесх (17. 2. 2008). „Баба Амте, 93, Диес; Адвоцате фор Леперс”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  22. ^ УСYД (28. 9. 2010). „Емеритус Профессор Лоуис Цхарлес Бирцх (1918 – 2009) - мемориес фром тхе Сцхоол оф Биологицал Сциенцес”. Сyднеy: Университy оф Сyднеy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2016. 
  23. ^ Брозан, Надине (12. 3. 1992). „Цхроницле”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  24. ^ Ниебухр, Густав (9. 3. 1995). „Сциентист Wинс Религион Призе Оф $1 Миллион”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  25. ^ а б Ниебухр, Густав (6. 3. 1997). „Леадер оф Спиритуал Мовемент Wинс $1.2 Миллион Религион Призе”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  26. ^ а б Цоннор, Стеве (23. 3. 2000). „£600,000 призе фор пхyсицист wхо ургес етхицс ин сциенце”. Лондон: Тхе Индепендент. Приступљено 28. 2. 2016. 
  27. ^ Сеwелл, Хелен (19. 3. 2003). „Енвиронменталист wинс $1м призе”. Лондон: ББЦ Неwс. Приступљено 28. 2. 2016. 
  28. ^ Хоwсе, Цхристопхер (20. 3. 2004). „Сацред мyстериес”. Лондон: Тхе Телеграпх. Приступљено 28. 2. 2016. 
  29. ^ „Бритисх сциентист wинс $1м призе”. Лондон: ББЦ Неwс. 15. 3. 2006. Приступљено 28. 2. 2016. 
  30. ^ Јеффриес, Стуарт (8. 12. 2007). „Ис тхат алл тхере ис?”. Лондон: Тхе Гуардиан. Приступљено 28. 2. 2016. 
  31. ^ Деан, Цорнелиа (25. 3. 2010). „Биологист Wинс Темплетон Призе”. Неw Yорк: Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 28. 2. 2016. 
  32. ^ Јонес, Брент (6. 4. 2011). „У.К. астропхyсицист wинс $1.6 миллион религион призе”. Неw Yорк: Ассоциатед Пресс. Приступљено 28. 2. 2016. 
  33. ^ Хенегхан, Том; Иреланд, Лоуисе (29. 3. 2012). „Далаи Лама wинс $1.7 миллион Темплетон спиритуал призе”. Лондон: Реутерс. Приступљено 28. 2. 2016. 
  34. ^ „Арцхбисхоп Десмонд Туту wинс £1.1м Темплетон Призе”. Лондон: ББЦ Неwс. 4. 4. 2013. Приступљено 28. 2. 2016. 
  35. ^ Бингхам, Јохн (13. 3. 2014). „Цзецх приест анд формер диссидент Томáш Халíк wинс £1.1м Темплетон призе”. Лондон: Тхе Телеграпх. Приступљено 28. 2. 2016. 
  36. ^ „Кинг Анноунцед 2018 Темплетон Призе Лауреате фор Интерфаитх, Интрафаитх Хармонy Еффортс”. Тхе Јордан Тимес. 28. 6. 2018. Приступљено 5. 10. 2018. 
  37. ^ „Цуррент Wиннер”. Темплетон Призе. Wест Цонсхохоцкен, Пеннсyлваниа: Јохн Темплетон Фоундатион. 19. 3. 2019. Архивирано из оригинала 19. 03. 2009. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  38. ^ „Бразилиан Пхyсицист Wинс $1.4 Миллион Темплетон Призе”. Реутерс. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]