Наука о материјалима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Приказ два фулеренска зупчаника

Наука о материјалима је интердисциплинарна наука, која изучава особине материје и њену примену на разна подручја науке и инжењерства. Она се користи елементима примењене физике и хемије, као и хемијског, механичког, грађевинског и електричног инжењерства.[1][2][3] Како је пажња медија у све већој мери усредсређена на нанонауку и нанотехнологију, наука о материјалима добија све већи значај на свим универзитетима.

Историја[уреди]

Читаве ере у историји Земље добијале су назив по материјалу, који је тада био најзаступљенији: камено доба, бронзано доба и доба челика су примери. Наука о материјалима је једна од најстаријих форми инжењерства и примењене науке. Савремена наука о материјалима израсла је, директно, из металургије, док је металургија израсла из рударства. Пивотално откриће у разумијевању материјала догодило се у касном 19. веку, када је Вилард Гибс показао да термодинамичке особине атомске структуре у разним фазама условљавају физичка својства материјала. Значајни елементи савремене науке о материјалима су исход свемирске трке: схватање и инжењерство металних легура и осталих материјала, који су улазили у конструкције свемирских возила. Наука о материјалима је омогућила ова истрживања, те је учествовала и у развоју других револуционарних технологија, као што су пластика, полупроводници и биоматеријали.

Пре 60-тих година 20. века (у неким случајевима и деценијама касније), делови науке о материјалима били су називани металуршким, због нагласка на употреби метала из 19. и раног 20. века. Од тада, ова наука се проширила, те данас обухвата све врсте материјала, укључујући: керамику, полимере, полупроводнике, магнетне материјале, материјале за медицинске импланте, те биолошке материјале.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Асхбy, Мицхаел; Схерцлифф, Хугх; Давид Цебон (2007). Материалс: енгинееринг, сциенце, процессинг анд десигн (1ст изд.). Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 978-0-7506-8391-3. 
  2. ^ Аскеланд, Доналд Р.; Прадееп П. Пхулé (2005). Тхе Сциенце & Енгинееринг оф Материалс (5тх изд.). Тхомсон-Енгинееринг. ИСБН 978-0-534-55396-8. 
  3. ^ Цаллистер, Јр., Wиллиам D. (2000). Материалс Сциенце анд Енгинееринг – Ан Интродуцтион (5тх изд.). Јохн Wилеy анд Сонс. ИСБН 978-0-471-32013-5. 

Литература[уреди]

  • Еберхарт, Марк (2003). Wхy Тхингс Бреак: Ундерстандинг тхе Wорлд бy тхе Wаy Ит Цомес Апарт. Хармонy. ИСБН 978-1-4000-4760-4. 
  • Гаскелл, Давид Р. (1995). Интродуцтион то тхе Тхермодyнамицс оф Материалс (4тх изд.). Таyлор анд Францис Публисхинг. ИСБН 978-1-56032-992-3. 
  • Гордон, Јамес Едwард (1984). Тхе Неw Сциенце оф Стронг Материалс ор Wхy Yоу Дон'т Фалл Тхроугх тхе Флоор (еиссуе изд.). Принцетон Университy Пресс. ИСБН 978-0-691-02380-9. 
  • Маттхеwс, Ф. L.; Раwлингс, Реес D. (1999). Цомпосите Материалс: Енгинееринг анд Сциенце. Wоодхеад Публисхинг. ИСБН 978-0-8493-0621-1. 
  • Леwис, П. Р.; Реyнолдс, К.; Гагг, C. (2003). Форенсиц Материалс Енгинееринг: Цасе Студиес. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. 
  • Wацхтман, Јохн Б. (1996). Мецханицал Пропертиес оф Церамицс. Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце, Јохн Wилеy & Сон'с. ИСБН 978-0-471-13316-2. 
  • Wалкер, П., ур. (1993). Цхамберс Дицтионарy оф Материалс Сциенце анд Тецхнологy. Цхамберс Публисхинг. ИСБН 978-0-550-13249-9. 
  • Timeline of Materials Science at The Minerals, Metals & Materials Society (TMS) – Accessed March 2007
  • Бурнс, Г.; Глазер, А. M. (1990). Спаце Гроупс фор Сциентистс анд Енгинеерс (2нд изд.). Бостон: Ацадемиц Пресс, Инц. ИСБН 978-0-12-145761-7. 
  • Цуллитy, Б.D. (1978). Елементс оф X-Раy Диффрацтион (2нд изд.). Реадинг, Массацхусеттс: Аддисон-Wеслеy Публисхинг Цомпанy. ИСБН 978-0-534-55396-8. 
  • Гиацоваззо, C; ХЛ, Монацо; et al. (1992). Фундаменталс оф Црyсталлограпхy. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-855578-0. 
  • Греен, D.Ј.; Ханнинк, Р.; Сwаин, M. V. (1989). Трансформатион Тоугхенинг оф Церамицс. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-8493-6594-2. 
  • Ловесеy, С. W. (1984). Тхеорy оф Неутрон Сцаттеринг фром Цонденсед Маттер; Волуме 1: Неутрон Сцаттеринг. Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-852015-3. 
  • Ловесеy, С. W. (1984). Тхеорy оф Неутрон Сцаттеринг фром Цонденсед Маттер; Волуме 2: Цонденсед Маттер. Оxфорд: Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-852017-7. 
  • О'Кееффе, M.; Хyде, Б. Г. (1996). Црyстал Струцтурес; I. Паттернс анд Сyмметрy. Wасхингтон, DC: Минералогицал Социетy оф Америца, Монограпх Сериес. ИСБН 978-0-939950-40-9. 
  • Сqуирес, Г.L. (1996). Интродуцтион то тхе Тхеорy оф Тхермал Неутрон Сцаттеринг (2нд изд.). Минеола, Неw Yорк: Довер Публицатионс Инц. ИСБН 978-0-486-69447-4. 
  • Yоунг, Р. А., ур. (1993). Тхе Риетвелд Метход. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс & Интернатионал Унион оф Црyсталлограпхy. ИСБН 978-0-19-855577-3. 
  • Асхбy, Мицхаел; Схерцлифф, Хугх; Цебон, Давид (2007). Материалс: енгинееринг, сциенце, процессинг анд десигн (1ст изд.). Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 978-0-7506-8391-3. 
  • Аскеланд, Доналд Р.; Пхулé, Прадееп П. (2005). Тхе Сциенце & Енгинееринг оф Материалс (5тх изд.). Тхомсон-Енгинееринг. ИСБН 978-0-534-55396-8. 
  • Цаллистер, Јр., Wиллиам D. (2000). Материалс Сциенце анд Енгинееринг – Ан Интродуцтион (5тх изд.). Јохн Wилеy анд Сонс. ИСБН 978-0-471-32013-5. 

Спољашње везе[уреди]