Нордијска фолк музика

С Википедије, слободне енциклопедије

Нордијска фолк музика се састоји од бројних музичких варијетета нордијских земаља, а поготово од скандинавских. Нордијске земље су Исланд, Норвешка, Шведска, Данска и Финска.

Ове многобројне регије нордијских земаља деле одређене традиције, од којих су се многе значајно измениле. Могуће је према сличности у култури ставити у исту категорију Финску, Естонију, Летонију и северозапад Русије, а у другој категорији су Норвешка, Шведска, Данска и атлантска острва Исланда и Фарска Острва. Исто тако Инуити на Гренланду имају сопствену музичку традицију која је под утицајем скандинавске културе[1]. Финска је веома слична по питањима културе са Балтиком[2] и земљама Скандинавије[3]. Лапонци у Шведској, Норвешкој, Финској и Русији имају своју јединствену културу, а она такође има и сличности са културама околних народа.

Скандинавска музика[уреди | уреди извор]

Цимбал и виолина су инструменти који се највише користе у Скандинавији. У Норвешкој такође користе хардингфеле с осам или девет жица. Гамелданс је врста музике за плес која се свира на усној хармоници, као и на обичној хармоници, ова врста музике за плес је била популарна како у Шведској, тако и у Норвешкој крајем 19. и почетком 20. века.[4]

Играње у кругу док се певају баладе је историјски имало улогу у култури народа у читавом северу Европе. Само у Фарским Острвима још увек није изгубљена ова традиција, иако се и оживела у неким другим местима. Из Исланда потичу многи древне музичке технике које се не могу пронаћи на другим местима у нордијском региону, као што је коришћење оргуља и паралелних квинти.[5]

Инуити на Гренланду имају своје варијетете народне музике као што је калатут, тј. гренландски полка плес.[6]

Финском су дуго владали Швеђани, због тога је финска култура умногоме слична шведској. Постоји мноштво Швеђана који живе у Финској, а и обрнуто. Ове заједнице су изнедриле старе фолк и неофолк музичаре и музичке групе као што су финска музичка група Гјалархорн[7], чији су чланови Швеђани, и шведске музичке групе Норлотар и ЈП Нистремс.

Балтички псалтерион је заједнички назив за различите врсте цитри које се користе у Финској, у виду инструмента кантеле, а у Естонији се користи канел, канклес у Литванији и кокле у Летонији, а на северозападу Русије се користи руска врста гусли. Врсту лире, прецизније талхарпу су раније користили Швеђани у Естонији, али та традиција је нестала донедавно, када се опет оживела талхарпа. У 19. веку су се у балтичким земљама кренули користити многи страни инструменти и музичке технике, што је довело до мешавина попут цитра-кокле, као и зинге, летонске технике певања која је настала под утицајем немачке музике.[8]

Лапонска музика[уреди | уреди извор]

Лапонци су народ који живи у Норвешкој, Шведској, Финској, као и на северозападу Русије. Једини традиционални инструменти Лапонаца су фадно, врста флауте, као и гоавдис, лапонска врста бубњева, иако нови бендови користе разне инструменте.[9] Јојк је традиционална лапонска врста песме, нема риму и дефинисану структуру. [10]

Балто-финска музика[уреди | уреди извор]

Летонска мушка фолклорна група "Вилки" на наступу на Фестивалу балтичких заната и ратовања у месту Апуоле, август 2009.

Балто-финска музика је врста музике балто-финских народа, а има сличности са нордијском народном музиком нордијских земаља, као и са балтичком народном музиком балтичких земаља.

Финска народна музика је најсличнија музици балто-финских народа Русије и Естоније. Рунолаулу или руносонг је врста народне песме карактеристична за ово подручје. Естонија, а и Финска, имају народне епове који су засновани на међусобно повезаним врстама рунолаулуа, а ти епови су Калевипоег у Естонији, као и Калевала[11] у Финској. Естонски руносонг је исте форме као и фински варијетет са којим је повезан: музичка реченица је осмотактна, а мелодија ретко премашује првих пет ноти дијатонске лествице, и свака следећа реченица руносонга је вишег тона од претходне[12].

Савремене примене[уреди | уреди извор]

У скорије време се нордијска фолк музика користи као музика за филмове, серије и игрице. Популарне серије попут Игре престола[13] и игрице попут Год оф Wар су искористиле нордијску фолк музику како би пружили митолошку атмосферу.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Крејци, п. 150
  2. ^ ФИНЛАНД АНД ЕСТОНИА: ЦУЛТУРАЛ АНД ПОЛИТИЦАЛ РЕЛАТИОНС, 1917-1940, Тоиво У. Раун, 1987
  3. ^ „Кахденвäлисет сухтеет Руотсиин (Билатерал Релатионс то Сwеден)”. финланд.се/ (на језику: фински). Ембассy оф Финланд, Стоцкхолм. 16. 9. 2013. Приступљено 21. 2. 2015. 
  4. ^ „Сwедисх Данце Термс”. 
  5. ^ „Хорнбостел’с десцриптион оф тwисонгур ас “фифтхс органум wитх цроссинг партс””. 
  6. ^ „Калаттуут - Греенландиц полка”. 
  7. ^ „Званична веб страница Гјалархорна”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2016. г. Приступљено 08. 12. 2022. 
  8. ^ Муктупāвелс 2013, стр. 12
  9. ^ Сопхус Тромхолт (1885). Ундер тхе раyс оф тхе аурора бореалис: ин тхе ланд оф тхе Лаппс анд Квæнс [тр. анд] ед. бy C. Сиеwерс. стр. 181–. Приступљено 29. 5. 2011. 
  10. ^ „Сами Мусиц”. 
  11. ^ „Тхе бест-кноwн wорк басед он руносонгс ис тхе Финнисх натионал епиц Калевала”. 
  12. ^ „Регионал Вариатион ин Фолклориц Метер: Тхе Цасе оф Естониан Руносонг”. 
  13. ^ „Роберт Плант Ревеалс Wхy Хе Рејецтед Гаме оф Тхронес Цамео, Цомментс он Инспиринг 'Со Манy' Викинг/Фантасy-Тхемед Бандс”. 
  14. ^ „'Год оф Wар': Хоw Викинг Фолк Мусиц Инспиред "Аудациоус" Неw Гаме'с Соундтрацк”. Револвер (на језику: енглески). 2018-04-24. Приступљено 2022-09-09. 
  • Неттл, Бруно. Фолк анд Традитионал Мусиц оф тхе Wестерн Цонтинентс. 1965. Прентице-Халл. Еаглеwоод Цлиффс, Неw Јерсеy.
  • Броугхтон, Симон анд Марк Еллингхам wитх Јамес МцЦоннацхие анд Орла Дуане (Ед.), Wорлд Мусиц, Вол. 1: Африца, Еуропе анд тхе Миддле Еаст. Роугх Гуидес Лтд, Пенгуин Боокс. ISBN 1-85828-636-0, Тхе Боок оф Мусиц анд Натуре: Ан Антхологy оф Соундс, Wордс, Тхоугхтс (Мусиц Цултуре)

Библиографија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Званична веб страница Гјалархорна (архивирана на Вејбек машину)

Даље читање[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nordijska_folk_muzika&oldid=26775071”