Офталмологија

С Википедије, слободне енциклопедије

Офталмологија
Офталмолошки преглед уз помоћ шпалт лампе
СистемОко
Значајне болестиЗамагљен вид, катаракта, макуларна дегенерација, глауком, рефракциона грешка, поремећаји мрежњаче, дијабетичка ретинопатија
Значајни тестовиТест видног поља, офталмоскопија
СпецијалистаОфталмолог
ГлосарМедицински глосар

Офталмологија,[1] често правописно неправилно као „офтамологија”, је грана медицине која се бави болестима очију укључујући болести видног пута (система у мозгу који је задужен за вид).[2] Офталмолог је лекар који је специјализован за негу очију.[3] Акредитације укључују медицинску диплому, након чега следи додатних четири до пет година специјалистичке обуке из области офталмологије. Програми специјалистичке обуке за офталмологију могу захтевати једногодишњи стаж са обуком из интерне медицине, педијатрије или опште хирургије. Додатна специјалистичка обука (или стипендија) може се тражити у одређеном аспекту очне патологије.[4] Офталмолозима је дозвољено да прописују лекове за лечење очних болести, спроводе ласерску терапију и оперишу када је то потребно.[5] Офталмолози обично пружају специјалну негу очију - медицинску и хируршку,[5] и могу учествовати у академским истраживањима о очним поремећајима.[6]

Болести[уреди | уреди извор]

Парцијална листа најчешћих болести које лече офталмолози обухвата:[7]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Грчки корени речи офталмологија су ὀφθαλμός (опхтхалмос, „око“) и -λоγία (-логиа, „проучавање, дискурс“),[26][27] тј. „проучавање очију“. Дисциплина се односи на све животињске очи, било људске или не, пошто су пракса и процедуре прилично сличне у погледу процеса болести, иако постоје разлике у анатомији или преваленци болести.

Историја[уреди | уреди извор]

Антички блиски исток и грчки период[уреди | уреди извор]

У Еберсовом папирусу из старог Египта који датира из 1550. године пре нове ере, постоји део који је посвећен очним болестима.[2]

Пре Хипократа, лекари су своје анатомске концепције ока углавном заснивали на спекулацијама, а не на емпиризму.[2] Они су препознали склеру и провидну рожњачу који се налазе на спољашњем омотачу ока, са унутрашњим слојем са зеницом и течношћу у центру. Алкамеон (пети век пре нове ере) и други су веровали да је ова течност медијум за вид и да је текла од ока до мозга помоћу цеви. Аристотел је такве идеје унапредио емпиризмом. Он је сецирао очи животиња и открио три слоја (а не два), открио је да је течност константне конзистенције са сочивом које се формира (или згушњава) након смрти, а околни слојеви су виђени као супротстављени. Он и његови савременици су даље изнели постојање три цеви које воде из ока, а не једне. Једна цев из сваког ока сусрела се унутар лобање.

Грчки лекар Руфус из Ефеса (први век нове ере) препознао је модернији концепт ока, са коњунктивом, која се протеже као четврти епителни слој преко ока.[2] Руфус је први препознао двокоморно око, са једном комором од рожњаче до сочива (напуњеном водом), другом од сочива до мрежњаче (испуњеном супстанцом која личи на беланце).

Древна Индија[уреди | уреди извор]

Индијски хирург Сушрута написао је дело Сушрута Самхита на санскриту отприлике у шестом веку нове ере,[28] које описује 76 очних болести (од тога 51 хируршких), као и неколико офталмолошких хируршких инструмената и техника.[29][30] Његов опис операције катаракте био је компатибилан са методом каучинга.[31] Он је описан као један од првих хирурга за катаракту.[32][33]

Средњовековни ислам[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Офталмологија у средњовековном исламу
Анатомија ока, 1200. година

Средњовековни исламски арапски и персијски научници (за разлику од својих класичних претходника) сматрали су нормалним комбиновање теорије и праксе, укључујући израду прецизних инструмената, и стога су сматрали природним да комбинују проучавање ока са практичном применом тог знања.[34] Хунејн ибн Ишак, и други почев од средњовековног арапског периода, учили су да се кристално сочиво налази тачно у центру ока.[35] Ова идеја је пропагирана до краја 1500-их.[35]

Ибн ал-Хајтам (Алхазен) је у својој Књизи о оптици објаснио да се вид јавља када светлост падне на објекат, одбије се и усмери се у очи.

Ибн ал-Нафис, арапин родом из Дамаска, написао је велики уџбеник, Углађена књига о екперименталној офталмологији, подељен у два дела, О теорији офталмологије и Једноставни и сложени офталмолошки лекови.[36]

Авицена је у свом Канону написао „рискет“, што значи „ретиформис“, а Герард од Кремоне је то превео отприлике 1150. године у нови термин „ретина“.[37]

Модерни период[уреди | уреди извор]

Рани офталмолошки инструменти

У седамнаестом и осамнаестом веку, ручна сочива користио је Малпиги, микроскопе Левенхук, препарате за фиксирање ока за проучавање Рајш, а касније је објављено Петитово замрзавање ока. Ово је омогућило детаљно проучавање ока и напредни модел. Неке грешке су се наставиле, као што су: зашто је зеница променила величину (види се да су судови шаренице испуњени крвљу), постојање постериорне коморе и природа мрежњаче. Не знајући за њихове функције, Левенхук је приметио постојање фоторецептора,[38] међутим, они нису правилно описани све до Готфрида Рајнхолда Тревирануса 1834.

Око 1750. године, Жак Давијел је заговарао нови третман катаракте екстракцијом уместо традиционалног метода каучинга.[39] Георг Јосеф Бер (1763–1821) је био аустријски офталмолог и вођа Прве бечке медицинске школе. Он је увео је операцију режња за лечење катаракте (Берова операција), као и популаризацију инструмента који се користи за извођење операције (Беров нож).[40]

У Северној Америци, аутохтони исцелитељи лечили су неке очне болести трљањем или стругањем очију или капака.[41]

Офталмолошка хирургија у Великој Британији[уреди | уреди извор]

Први офталмолошки хирург у Великој Британији био је Џон Фрек, којег су на ту позицију поставили управници болнице Светог Бартоломеја 1727. Велики напредак је уследио именовањем Барона де Венцела (1724–1790), Немаца који је постао окулиста краља Велике Британије Џорџ III 1772. године. Његова вештина уклањања катаракте је легитимисала ово поље.[39] Прва наменска офталмолошка болница отворена је 1805. у Лондону; сада се зове Мурфилдсова очна болница. Клинички развој у Мурфилдсу и оснивање Института за офталмологију (сада део Универзитетског колеџа Лондона) од стране сер Стјуарта Дјука-Елдера поставили су ову локацију као највећу очну болницу на свету и везу за офталмолошка истраживања.[42]

Централна Европа[уреди | уреди извор]

У Берлину је офталмолог Албрехт фон Грефе увео иридектомију као третман за глауком и побољшану операцију катаракте, а такође се сматра оснивачем Немачког офталмолошког друштва.

Бројни офталмолози су избегли из Немачке након 1933. године када су нацисти почели да прогоне особе јеврејског порекла. Репрезентативни вођа био је Џозеф Игершајмер (1879–1965), најпознатији по својим открићима са арсфенамином за лечење сифилиса. Он је избегао је у Турску 1933. Као један од осам емигрантских директора на Медицинском факултету Универзитета у Истанбулу, изградио је модерну клинику и обучавао студенте. Године 1939. отишао је у Сједињене Државе, где је постао професор на Тафтс Универзитету.[43] Немачки офталмолог Герхард Мејер-Швикерат је заслужан за развој претходника ласерске коагулације, фотокоагулације.

Године 1946. Игершајмер је спровео прве експерименте са светлосном коагулацијом. Године 1949. извршио је прво успешно лечење одвајања мрежњаче светлосним снопом (светлосна коагулација) самоконструисаним апаратом на крову офталмолошке клинике на Универзитету Хамбург-Епендорф.[44][45]

Пољска офталмологија датира из тринаестог века. Пољско офталмолошко друштво је основано 1911. Репрезентативни вођа био је Адам Заменхоф (1888–1940), који је увео одређене дијагностичке, хируршке и нехируршке процедуре за негу очију. Немачки нацисти су га погубили 1940. године.[46]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „опхтхалмологy”. Оxфорд Дицтионарy. Архивирано из оригинала 09. 07. 2016. г. Приступљено 14. 9. 2015. 
  2. ^ а б в г „Хисторy оф Опхтхалмологy”. www.мрцопхтх.цом. Архивирано из оригинала 08. 08. 2017. г. Приступљено 10. 04. 2022. 
  3. ^ „Опхтхалмологy”. Америцан Медицал Ассоциатион. Приступљено 28. 3. 2020. 
  4. ^ Боyд, Киерстан (6. 6. 2016). „Опхтхалмологy Субспециалистс”. Америцан Ацадемy оф Опхтхалмологy. 
  5. ^ а б Смитх, Yоланда (5. 9. 2016). „Опхтхалмологy”. Неwс-Медицал.нет (на језику: енглески). 
  6. ^ Цхурцхилл, Јеннифер; Гудгел, Дан Т. (1. 11. 2013). „Wхат ис ан Опхтхалмологист?”. Америцан Ацадемy оф Опхтхалмологy. 
  7. ^ WебМД. „Wхат Цаусес Еyе Проблемс?”. WебМД. 
  8. ^ „Фацтс Абоут Цатарацт”. септембар 2009. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
  9. ^ Аллен D, Васавада А (јул 2006). „Цатарацт анд сургерy фор цатарацт”. БМЈ. 333 (7559): 128—132. ПМЦ 1502210 Слободан приступ. ПМИД 16840470. дои:10.1136/бмј.333.7559.128. 
  10. ^ Гимбел ХВ, Дардзхикова АА (јануар 2011). „Цонсеqуенцес оф wаитинг фор цатарацт сургерy”. Цуррент Опинион ин Опхтхалмологy. 22 (1): 28—30. ПМИД 21076306. С2ЦИД 205670956. дои:10.1097/ицу.0б013е328341425д. 
  11. ^ „Приоритy еyе дисеасес”. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 24. 5. 2015. 
  12. ^ Буркат, C. Н. анд M. Ј. Луцарелли. Опхтхалмологy 2005;112:344–348.
  13. ^ Muller KM, Busse H, Osmers F. Anatomy of the naso-lacrimal duct in new-borns: therapeutic considerations. Eur J Pediatr. Sep 8 1978;129(2):83-92.
  14. ^ Hartikainen J, Aho HJ, Seppa H. Lacrimal bone thickness at the lacrimal sac fossa. Ophthalmic Surg Lasers. Aug 1996;27(8):679-84
  15. ^ Bobbie Parwar, John Tong, Julian D Perry, Nasolacrimal System Anatomy Mar 5, 2008 еМедицине
  16. ^ Оwен Епстеин, Давид Перкин, Јохн Цооксон, Давид П де Боно (Април 2003). Цлиницал еxаминатион (3рд едитион ед.). Ст. Лоуис: Мосбy.ISBN 978-0-7234-3229-6.
  17. ^ Bartley GB, Fatourechi V, Kadrmas EF, Jacobsen SJ, Ilstrup DM, Garrity JA, et al. The incidence of Graves' ophthalmopathy in Olmsted County, Minnesota. Am J Ophthalmol. Oct 1995;120(4):511-7.
  18. ^ Tellez M, Cooper J, Edmonds C. Graves' ophthalmopathy in relation to cigarette smoking and ethnic origin. Clin Endocrinol (Oxf). Mar 1992;36(3):291-4
  19. ^ „Neoplasm of the eye (Concept Id: C0015414) - MedGen - NCBI”. www.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-15. 
  20. ^ „Eye Neoplasm - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2023-11-15. 
  21. ^ „Malignant Eye Neoplasm (Concept Id: C0496836) - MedGen - NCBI”. www.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-15. 
  22. ^ Robert N. Frank (2004). „Diabetic retinopathy”. New England Journal of Medicine. 350 (1): 48—58. PMID 14702427. doi:10.1056/NEJMra021678. 
  23. ^ Lorenzi M. „The polyol pathway as a mechanism for diabetic retinopathy: attractive, elusive and resilient”. Exp Diabetes Res. PMID 18224243. doi:10.1155/2007/61038. 
  24. ^ Williamson JR, Chang K, Frangos M; et al. (1993). „Hyperglycemic pseudohypoxia and diabetic complications”. Diabetes. 42: 801—813. doi:10.2337/diab.42.6.801. .
  25. ^ Mizutani M, Kern TS, Lorenzi M. (1996). „Accelerated death of retinal microvascular cells in human and experimental diabetic retinopathy”. J Clin Inves. 97: 2883—2890. doi:10.1172/JCI118746. .
  26. ^ „ophthalmology”. Online Etymology Dictionary. 
  27. ^ ὀφθαλμός. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project
  28. ^ Boslaugh, Sarah (2007). Encyclopedia of epidemiology. SAGE. стр. 547. ISBN 978-1412928168. 
  29. ^ Bidyadhar, N.K. (1939), Sushruta's Ophthalmic Operations, Archives of Ophthalmology, 22, page 553.
  30. ^ Agarwal, R.K. (1965), „Ancient Indian Ophthalmology”. The Ophthalmic Optician. 5 (21): 1093—1100. 1965.  (the title of this journal was changed to Optometry Today in 1985), published by the Association of Optometrists, London, England.
  31. ^ Roy, P.N., Mehra, K.S. and Deshpande, P.J. (1975), Cataract surgery performed before 800 BC, British Journal of Ophthalmology, 59, page 171
  32. ^ „Susruta: The Great Surgeon of Yore”. Infinityfoundation.com. Приступљено 2008-11-04. 
  33. ^ Kansupada, K. B.; Sassani, J. W. (1997). „Sushruta: The father of Indian surgery and ophthalmology”. Documenta Ophthalmologica. Advances in Ophthalmology. 93 (1–2): 159—167. PMID 9476614. S2CID 9045799. doi:10.1007/BF02569056. 
  34. ^ David C. Lindberg (1980). Science in the Middle Ages. University of Chicago Press. стр. 21. ISBN 0-226-48233-2. 
  35. ^ а б Leffler CT, Hadi TM, Udupa A, Schwartz SG, Schwartz D (2016). „A medieval fallacy: the crystalline lens in the center of the eye”. Clinical Ophthalmology. 2016 (10): 649—662. PMC 4833360 Слободан приступ. PMID 27114699. doi:10.2147/OPTH.S100708 Слободан приступ. 
  36. ^ David C. Lindberg (1997). Helaine Selin, ур. Encyclopaedia of the History of Science, Technology, and Medicine in Non-Western Cultures. Kluwer Academic Publishers. стр. 410. ISBN 0792340663. 
  37. ^ de Jong, Paulus T. V. M. (10. 8. 2014). „From where does "rete" in retina originate?”. Graefe's Archive for Clinical and Experimental Ophthalmology. 252 (10): 1525—1527. PMID 25107541. doi:10.1007/s00417-014-2769-1 Слободан приступ. 
  38. ^ „Important Dates in Vision Science”. www.arts.rpi.edu. Архивирано из оригинала 16. 12. 2019. г. Приступљено 10. 04. 2022. 
  39. ^ а б Wyman A.L. (1991). „Baron De Wenzel, Oculist to King George III: His Impact on British Ophthalmologists”. Medical History. 35 (1): 78—88. PMC 1036270 Слободан приступ. PMID 2008123. doi:10.1017/s0025727300053138. 
  40. ^ Fuchs, Ernst (2001-01-01). Fuchs, Ernst, and Alexander Duane.Text-book of Ophthalmology. Philadelphia, PA: J.B. Lippincott Company, 1908. Приступљено 2013-03-11. 
  41. ^ Leffler CT, et al. (2017). „Опхтхалмологy ин Нортх Америца: Еарлy Сториес (1491-1801)”. Опхтхалмологy анд Еyе Дисеасес. 9: 1—51. ПМЦ 5533269 Слободан приступ. ПМИД 28804247. дои:10.1177/1179172117721902. 
  42. ^ Давидсон Луке (1996). „'Идентитиес Асцертаинед': Бритисх Опхтхалмологy ин тхе Фирст Халф оф тхе Нинетеентх Центурy”. Социал Хисторy оф Медицине. 9 (3): 313—333. ПМИД 11618725. дои:10.1093/схм/9.3.313. 
  43. ^ Намал Арин, Реисман Арнолд (2007). „Јосепх Игерсхеимер (1879–1965): А Висионарy Опхтхалмологист анд хис Цонтрибутионс бефоре анд афтер Еxиле”. Јоурнал оф Медицал Биограпхy. 15 (4): 227—234. ПМИД 18172563. С2ЦИД 45604124. дои:10.1258/ј.јмб.2007.06-63. 
  44. ^ Гоес, Франк (2013). Еyе ин хисторy. Неw Делхи: Јаyпее Бротхерс. ИСБН 9789350902745. ОЦЛЦ 813930522. 
  45. ^ Боyд, Бењамин (2010). Модерн опхтхалмологy : тхе хигхлигхтс : тхе аццоунт оф а мастер wинтнессинг а 60 yеар епоцх оф еволутион анд прогресс (1950-2010). Панама: Јаyпее-Хигхлигхтс Медицал Публисхерс. ИСБН 9789962678168. ОЦЛЦ 720191230. 
  46. ^ Wинцеwицз Андрзеј; et al. (2009). „Др Адам Заменхоф (1888-1940) анд хис инсигхт инто опхтхалмологy”. Јоурнал оф Медицал Биограпхy. 17 (1): 18—22. ПМИД 19190194. С2ЦИД 46308292. дои:10.1258/јмб.2008.008037. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Агнес Фатраи, Стефан Ухриг (едс.): Цхинесе Опхтхалмологy – Ацупунцтуре, Хербал Тхерапy, Диетарy Тхерапy, Туина анд Qигонг. Типани-Верлаг, Wиесбаден 2015, ISBN 978-3-9815471-1-5.
  • Ковацс Ј, Унсцхулд П У: Ессентиал Субтлетиес он тхе Силвер Сеа (Тхе Yин-хаи јинг-wеи). Университy оф Цалифорниа Пресс, Беркелеy 1998, ISBN 978-0520080584.
  • Ли Зхуанке ет ал.: Неw Традитионал Цхинесе Опхтхалмологy (Xинбиан зхонгyи yанке xуе). Пеопле'с Милитарy Медицал Публисхинг Хоусе, Беијинг 1997, ISBN 7-80020-704-8.
  • Гуан Гуохуа ет ал.: Диагностицс анд Треатмент ин Цхинесе Опхтхалмологy (Зхонгyи yанке зхенлиао xуе). Схангхаи Университy оф Традитионал Цхинесе Медицине Пресс, Схангхаи 2002, ISBN 7-81010-613-9.
  • Xиао Гуосхи ет ал.: Цлиницал Хандбоок оф Цхинесе Опхтхалмологy (Зхонгyи yанке линцхуанг схоуце). Пеопле'с Медицал Публисхинг Хоусе, Беијинг 1996, ISBN 7-117-02443-7.
  • Browning, David J. (2010). Diabetic Retinopathy: Evidence-Based Management. Springer. стр. 1—10. ISBN 978-0-387-85900-2. 
  • Duh, Elia (2008). Diabetic Retinopathy. Springer. ISBN 978-1-59745-563-3. 
  • Joyce Tombran-Tink; Barnstable, Colin J. (2007). Ocular Angiogenesis: Diseases, Mechanisms, and Therapeutics. Springer. ISBN 978-1-59745-047-8. 
  • H.-P. Hammes; M. Porta (2010). Experimental Approaches to Diabetic Retinopathy. Karger Medical and Scientific Publishers. ISBN 978-3-8055-9275-8. 
  • Duh, Elia (2008). Diabetic Retinopathy. Springer. ISBN 978-1-59745-563-3. 
  • Jose Cunha-vaz (2011). Diabetic Retinopathy. World Scientific. ISBN 978-981-4304-43-6. 
  • Korobelnik JF, Do DV, Schmidt-Erfurth U, Boyer DS, Holz FG, Heier JS; et al. (новембар 2014). „Intravitreal aflibercept for diabetic macular edema”. Ophthalmology. 121 (11): 2247—54. .
  • Arevalo JF, Garcia-Amaris RA (фебруар 2009). „Intravitreal bevacizumab for diabetic retinopathy”. Curr Diabetes Rev. 5 (1): 39—46. . .
  • Rodriguez-Fontal M, Alfaro V, Kerrison JB, Jablon EP (фебруар 2009). „Ranibizumab for diabetic retinopathy”. Curr Diabetes Rev. 5 (1): 47—51. .
  • FDA Drug and Safety Alerts. FDA Alerts Health Care Professionals of Infection Risk from Repackaged Avastin Intravitreal Injections. August 30, 2011. Available at [1]
  • Meredith TA. Clinical Trials in Ophthalmology-A Summary and Practice Guide. Kertes C, ed. The diabetic vitrectomy study. 1998. 37-48.
  • [Guideline] American Diabetes Association. 10. Microvascular Complications and Foot Care: Standards of Medical Care in Diabetes-2018. Diabetes Care. 2018 Jan. 41 (Suppl 1):S105-18.
  • Lu L, Jiang Y, Jaganathan R, Hao Y. Current Advances in Pharmacotherapy and Technology for Diabetic Retinopathy: A Systematic Review. J Ophthalmol. 2018. 2018:1694187.
  • Baker CW, Jiang Y, Stone T (мај 2016). „Recent advancements in diabetic retinopathy treatment from the Diabetic Retinopathy Clinical Research Network”. Curr Opin Ophthalmol. 27 (3): 210—6. .

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Oftalmologija&oldid=27555367”