Плискавице

С Википедије, слободне енциклопедије

Плискавице
Временски распон: Миоцен до садашњости
Лучка плискавица (Phocoena phocoena)
Долова плискавица (Phocoenoides dalli)
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Ред: Артиодацтyла
Инфраред: Цетацеа
Натпородица: Делпхиноидеа
Породица: Пхоцоенидае
Gray, 1825
Родови

Погледајте текст

Плискавице или морске свиње (лат. Phocoenidae) су породица малих китова зубана са шест врста унутар четири рода. Сродни су с делфинима, али се по низу анатомских особина од њих разликују.[1] Посебно је карактеристичан облик главе и зуба. У Европи је најпознатија перајаста плискавица (Phocoena phocoena), која живи у Северном и Балтичком мору.

Плискавице се крећу по величини од ваките, дужине 1,4 метрес (4 феет 7 инцхес) и 54 килограмс (119 поундс) тежине, до Далове плискавице, са 2,3 м (7 фт 7 ин) и 220 кг (490 лб). Неколико врста показује полни диморфизам у томе што су женке веће од мужјака. Плискавице имају аеродинамична тела и два уда који су модификовани у пераје. Плискавице користе ехолокацију као свој примарни сензорни систем. Неке врсте су добро прилагођене за роњење на велике дубине. Као и сви китови, оне имају слој масти или лоја испод коже да би очувале топлоту у хладној води.

Анатомија[уреди | уреди извор]

Дужина тела до 2,5 м плискавице сврстава међу мале китове, а калифорнијска плискавица је својом максималном дужином до 1,5 м једна од најмањих.[2][3] Свеукупно гледано, оне су углавном у мале у поређењу са осталим китовима.

Плискавице имају збијено тело с округлом главом и тупом њушком без кљуна. У чељустима имају до 120 лопатастих зуби. Леђна пераја им је троугласта и смештена је иза средине тела, једино безперајаста плискавица је уопште нема. Плискавице имају лоптасту главу, без спољашњих ушних залистака, нефлексибилни врат, тело у облику торпеда, удове модификоване у пераја, и репно пераје. Њихова лобања има мале очне орбите, и очи смештене на странама главе. Скоро све врсте имају полни диморфизам који даје предност женкама, тако да су женке веће од мужјака,[4][5] мада су те физичке разлике углавном мале; један изузетак су Далове плискавице.[6][7]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Ова породица настањује све океане задржавајући се ипак претежно уз обале. Предност дају морима северне полутке, само две од шест врста живе на јужној хемисфери. Глатка плискавица се може срести и у неким рекама, на пример у Јангцеу.

Понашање[уреди | уреди извор]

Плискавице лове најчешће рибе, али се хране и главоношцима и раковима. Живе у групама до десетак јединки, мада се могу окупити и у групе од више стотина. Између себе се споразумевају различитим кликтавим и звиждавим тоновима. Као и други китови зубани, и плискавице се користе ултразвуком и ехолокацијом. Плискавице су брзи пливачи, тако се Долова плискавица с брзином од 55 км/х убраја у најбрже китове. Њихови су скокови мање акробатски него они које изводе океански дупини.

Класификација[уреди | уреди извор]

Плискавице, заједно са китовима и делфинима, су потекле из копнених унгилата (копитарских животиња) које су ушле у океан пре око 50 милиона година. Током миоцена (пре 23 до 5 милиона година), су биле у знатној мери сличне садашњим врстама, те се ретко физиолошки мењале током времена. Китови су се диверсификовали, а фосилни докази указују на то да су се плискавице и делфини одвојили од последњег заједничког претка пре око 15 милиона година. Најстарији фосили познати су из плитких мора око северног Пацифика, са животињама које се шире ка европским обалама и јужној хемисфери само много касније, током плиоцена.[8]

Недавно откривени хибриди између мужјака лучке плискавице и женке Далове плискавице указује на то да су те две врсте чланови истог рода.[12]

Утицај човека[уреди | уреди извор]

Плискавице се често лове за јело или се користи као мамац за друге врсте морских животиња. Додатно, популација је десеткована јаловим уловом рибарским мрежама. Једна од најугроженијих врста китова је калифорнијска плискавица јер живи на ограниченом подручју које је уз то врло индустријализирано. Врло слична ситуација је и с популацијом плискавица које живе у балтичком мору.

Плискавице се ретко држе у делфинаријима, јер су далеко мање популарне од дупина, а и пуно је компликованије њихово држање у заточеништву.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ МцГоwен, M.Р.; Тсагкогеорга, Г.; Алварез-Царретеро, Г.; et al. (2020). „Пхyлогеномиц Ресолутион оф тхе Цетацеан Трее оф Лифе Усинг Таргет Сеqуенце Цаптуре”. Сyст Биол. 69 (3): 479—501. ПМИД 31633766. дои:10.1093/сyсбио/сyз068Слободан приступ. 
  2. ^ Wорлд Wилдлифе Фунд. „Ваqуита”. WWФ Глобал. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 3. 12. 2015. 
  3. ^ Реевес, Рандалл; Стеwарт, Брент; Цлапхам, Пхиллип; Поwелл, Јамес (2002). Натионал Аудубон Социетy Гуиде то Марине Маммалс оф тхе Wорлд (1ст изд.). Кнопф. ИСБН 978-0-375-41141-0. 
  4. ^ Раллс, Катхерине; Сарах Месницк. Сеxуал Диморпхисм (ПДФ). стр. 1005—1011. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 07. 2019. г. Приступљено 29. 8. 2015. 
  5. ^ Реиденберг, Јоy (2007). „Анатомицал адаптатионс оф аqуатиц маммалс”. Тхе Анатомицал Рецорд. 290 (6): 507—513. ПМИД 17516440. дои:10.1002/ар.20541. 
  6. ^ Реевес, Рандалл; Стеwарт, Брент; Цлапхам, Пхиллип; Поwелл, Јамес (2002). Натионал Аудубон Социетy Гуиде то Марине Маммалс оф тхе Wорлд. ИСБН 978-0-375-41141-0. 
  7. ^ Франдсен, Марие; Галатиус, Андерс (2013). „Сеxуал диморпхисм оф Далл'с порпоисе анд харбор порпоисе скуллс”. Маммалиан Биологy. 78 (2): 153—156. дои:10.1016/ј.мамбио.2012.04.005. 
  8. ^ Гаскин, Давид Е. (1984). Мацдоналд, D., ур. Тхе Енцyцлопедиа оф Маммалс. Неw Yорк: Фацтс он Филе. стр. 196-199. ИСБН 978-0-87196-871-5. 
  9. ^ Ицхисхима, Х.; Кимура, M. (2005). „Харборопхоцоена тоyосхимаи, а неw еарлy Плиоцене порпоисе (Цетацеа, Пхоцоенидае) фром Хоккаидо, Јапан”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 25 (3): 655—664. дои:10.1671/0272-4634(2005)025[0655:хтанеп]2.0.цо;2. 
  10. ^ Ицхисхима, Х.; Кимура, M. (2000). „А неw фоссил порпоисе (Цетацеа; Делпхиноидеа; Пхоцоенидае) фром тхе Еарлy Плиоцене Хорокаосхирарика Форматион, Хоккаидо, Јапан”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 20 (3): 561—576. ЈСТОР 4524127. дои:10.1671/0272-4634(2000)020[0561:АНФПЦД]2.0.ЦО;2. 
  11. ^ Ламберт, О. (2008). „А неw порпоисе (Цетацеа, Одонтоцети, Пхоцоенидае) фром тхе Плиоцене оф тхе Нортх Сеа”. Јоурнал оф Вертебрате Палеонтологy. 28 (3): 863—872. дои:10.1671/0272-4634(2008)28[863:АНПЦОП]2.0.ЦО;2. 
  12. ^ Wиллис, Памела; Цреспи, Бернард; Дилл, Лаwренце; Баирд, Робин; Хансон, M. (2004). „Натурал хyбридизатион бетwеен Далл'с порпоисес (Пхоцоеноидес далли) анд харбоур порпоисес (Пхоцоена пхоцоена)” (ПДФ). Цанадиан Јоурнал оф Зоологy. 82 (5): 828—834. дои:10.1139/З04-059. Приступљено 22. 11. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]