Потковичасти бубрег
| Потковичасти бубрег | |
|---|---|
 Потковичасти бубрег | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | медицинска генетика[*] |
| ICD-10 | Q63.1 |
| ICD-9-CM | 753.3 |
| DiseasesDB | 6020 |
| eMedicine | артицле/441510 артицле/378396 |
Потковичасти бубрег (лат. ren arcuatus) је урођена аномалија у ембрионалном развоју у којој бубрези немају нормалан пасуљаст облик, него се међусобно спајају својим доњим половима (сједињењем паренхима или чауре полова органа), и формирају једну структуру облика потковице. Постојање потковичастог бубрег може да буде од значаја јер компликује неке друге интервенције попут операције абдоминалне аорте,[1] али не спречава трансплантацију бубрега и ови пацијенти могу бити донори органа, под условом да је бубрег здрав.[2]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Статистички подаци показују да се потковичасти бубрег јавља отприлике на сваких 500 новородјенчади, али је реалан број можда и већи, због асимптоматске клиничке слике током живота, па болесници не знају да имају ову малформацију. Такодје, два пута чешће се јавља код особа мушког пола, него код особа женског пола.[3]
Етиологија[уреди | уреди извор]
_(14779168044).jpg){kind=spacer}
Тачан узрок ове аномалије није у потпуности познат, мада се као могући узрок наводи генетска—породична, предиспозиција, унутар једне фамилије и код близанаца. Може се јавити код одређених поремећаја броја хромозома, попут:
- тризомије хромозома 21 (Даунов синдром),
- тризомије хромозома 18 (Едвардсов синдром) и код
- Тарнеровог синдрома.[4]
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Иако је најчешће потковичасти бубрег асимптоматска анаомалија, због секундарне појаве камена у бубрегу (калкулозе), хидронефрозе, инфекција и развијања одредјених тумора, клиничком сликом доминирају симптоми пратећих болести. Јер код сваког трећег болесника може доћи до развоја уринарне опструкције у малој карлици и развоја хидронефрозе и уринарних инфекција, као и развијања камена у бубрегу
Симптоми уринарне инфекције, камена у бубрегу и уринарне стазе који се чешће јављају код ове малформације су идентични као код нормално грађених бубрега.
Развој одредјених тумора током живота болесника са потковичастим бубрегом, је могућ — попут Wилмсовог тумора, карцинома бубрега, карциноид тумора.[5]
Код потковичастог бубрега такође се могу наћи удружене аномалије: хипоспадија, неспуштени тестиси (крипторхизам), дуплиикације уретера и дупликација материце код особа женског пола
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Као потковичасти бубрег најчешће не даје никакве симптоме, болест се открива случајно приликом утразвучног прегледа због других обољења, или стања.
- Сликовне методе
Ултразвучни преглед трбуха је најчешће довољан за постављање дијагнозе, а скенер (компјутеризована томографија) и нуклеарна магнетна резонанца, интравенска урографија и сцинтиграфија се знатно ређе користе у постављању дијагнозе ове малформације.
- Лабораторијске анализе
Лаораторијска испитивања мокраће обавезно се ради због повећаног ризика од мокраћних инфекција, као и одређивање пераметара функције бубрега из крви (уреа и креатинин).
Терапија[уреди | уреди извор]
Лечење се претежно заснива на санирању компликација.
- Код постојања мокраћних инфекција ориднирају се антибиотици.
- Код присуства камена у бубрегу, долази у побзир хемијска, или утразвучна литотрипсија (разбијање камена у бубрегу), или ендоскопска литотракција.[6]
- Хируршко лечење се примењује код мокраћне стазе и опструкције уретера, као и присуства тумора, и у домену је уролога.[7]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Харрис ПЛ, Валлабханени СР, Десгрангес П, ет ал. Инциденце анд риск фацторс оф лате руптуре, цонверсион, анд деатх афтер ендовасцулар репаир оф инфраренал аортиц анеурyсмс: тхе ЕУРОСТАР еxпериенце. Еуропеан Цоллабораторс он Стент/графт тецхниqуес фор аортиц анеурyсм репаир. Ј Васц Сург 2000; 32:739-49.
- ^ Петар Савић, Уролошка обољења у деце, Медицинска кјнига, Београд (1995)
- ^ Јохн Дуцкет, Педиатриц Урологy, 1997 бy Липпинцот-Равен Публисхерс, 227 Еаст Wасхингтон Сqуаре, Пхиладелпхиа, ПА 19106-3780
- ^ Гојко Влатковић, Болест мокраћних органа у деце, Школска књига, Загреб, 1985
- ^ де Хоог ЈП, Мурраy С анд Цхоу W (2010). Хорсесхое киднеy анд примарy ренал царциноид тумоур: а цасе репорт оф а раре ентитy. Гранд Роундс 10 46–50
- ^ Виола D, Анагностоу Т, Тхомпсон ТЈ, ет ал. Сиxтеен yеарс оф еxпериенце wитх стоне манагемент ин хорсесхое киднеyс. Урол Инт. 2007. 78(3):214-8.
- ^ Yоханнес П, Смитх АД. Тхе ендоурологицал манагемент оф цомплицатионс ассоциатед wитх хорсесхое киднеy. Ј Урол. 2002 Јул. 168(1):5-8.
Литература[уреди | уреди извор]
- Росенблум С, Пал А, Реидy К. Ренал девелопмент ин тхе фетус анд прематуре инфант. Семин Фетал Неонатал Мед. 2017 Апр;22(2):58-66
- Недима АТИЋ, Изета СОФТИЋ, Јасминка ТВИЦА, Аномалије уринарног тракта у дјеце Педијатрија данас 2007;3(2):149-163
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Дечја хирургија Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2021)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
