Пређи на садржај

Сквалан

С Википедије, слободне енциклопедије
Сквалан
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.003.478
КЕГГ[1]
УНИИ
  • CC(C)CCCC(C)CCCC(C)CCCCC(C)CCCC(C)CCCC(C)C
Својства
C30H62
Моларна маса 422,813
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Сквалан је органско једињење, које садржи 30 атома угљеника и има молекулску масу од 422,813 Da. Skvalan predstavlja zasićeni derivat skvalena[4]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 0
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 21
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 12,8
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) -13,2
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 0,0

Сквалан има велику примену у козметичкој индустрији, првенствено у производима који се користе за хидратацију коже, као и за чишћење акни[8].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Se-Kwon Kim, Fatih Karadeniz: Biological Importance and Applications of Squalene and Squalane
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 
  8. ^ Јордан Робертсон, Ис Сqуалане Цомедогениц? Ундерстандинг Сqуалане фор Ацне, објављено 17. маја 2023., приступљено 25. марта 2024.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]