Сквалан
Изглед
Идентификација | |
---|---|
3Д модел (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.003.478 |
КЕГГ[1] | |
УНИИ | |
| |
Својства | |
C30H62 | |
Моларна маса | 422,813 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Сквалан је органско једињење, које садржи 30 атома угљеника и има молекулску масу од 422,813 Da. Skvalan predstavlja zasićeni derivat skvalena[4]
Osobine
[уреди | уреди извор]Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 0 |
Broj donora vodonika | 0 |
Broj rotacionih veza | 21 |
Particioni koeficijent[5] (ALogP) | 12,8 |
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) | -13,2 |
Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 0,0 |
Примена
[уреди | уреди извор]Сквалан има велику примену у козметичкој индустрији, првенствено у производима који се користе за хидратацију коже, као и за чишћење акни[8].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Se-Kwon Kim, Fatih Karadeniz: Biological Importance and Applications of Squalene and Squalane
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Јордан Робертсон, Ис Сqуалане Цомедогениц? Ундерстандинг Сqуалане фор Ацне, објављено 17. маја 2023., приступљено 25. марта 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.