Спирала ћутања

Теорија спирале ћутања је теорија политичке науке и масовне комуникације коју је прва предложила немачки политиколог Елизабет Ноел Њуман, која тврди да индивидуа има страх од изолоације, што произилази из идеје да социјална група или друштво уопштено може да изолује, занемари или искључи чланове због њиховог мишљења. Овај страх од изолације доводи до утишавања уместо до изражавања мишљења. Медији су битан фактор који се односи и на доминатну идеју и на људску перцепцију доминантне идеје. Процена нечије социјалне средине није увек у складу са стварношћу.

Позадина

Према Шели Нејл, први пут представљена у 1974.години, Теорије Спирале Ћутања... истражује хипотезе да утврди зашто неке групе остају тихе док су друге много више вокалне на форумима јавног обелодањивања. Ова теорија предлаже да " људи који верују да је њихово мишљење у мањини што се тиче јавних питања, углавном ће остати у позадини где се њихова комуникација може ограничити него они који вјерују да је њихово мишљење већинско - они ће бити много више охрабрени да говоре. "

Ова теорија објашњава формирање социјалних норми и на микро и на макро нивоу. 'Као микро-теорија, спирала ћутања истражује испољавање мишљења, контролисање људских предиспозиција као што је страх од изолације и демографске варијабле које утичу на вољу људи да јавно изнесу своје мишљење о питањима као што је рецимо пољопривредна агротехнологија. Спирала ћутања се дешава на макро нивоу уколико све више и више чланова који су у мањини остаје у тишини. Другим речима, људско индивидуално опирање да изрази своје мишљење, једноставно је засновано на томе шта сви други мисле, на битне последице на социјалном нивоу. Како једно мишљење добија на популарности у друштву, мањина осећа претњу и страх од изолације из друштва. Како то исто мишљење достиже врхунац, мањина се наставља осећати угроженом и све више пада у тишину. То се наставља све док мањина не престане да се противи и на крају то мишљење већине постаје социјална норма.

Спирални модел

Спирални модел је аналогија која се користи да визуелно опише теорију. Крај спирале се односи на број људи који не изражавају јавно своје мишљење због страха од изолације. Индивидуа ће врло вероватно кренути низ спирале уколико се њено мишљење не слаже са мишљењем већине. Наредни кораци објашњавају како функционише процес:

1. Можемо да разликујујемо поља где су мишљења и понашања статична и поља где су та мишљења и понашања подложна променама. Где су мишљења релативно коначна и статична- нпр. "обичаји"- појединац мора да се понаша у складу са овим мишљењем или да ризикује изолацију из друштва. У средини у којој се о мишљењима разговора, особа ће покушати да сазна које мишљење може да испољи без опасности да буде изолована.
2. Индивудуе које, када посматрајући своју средину , примете да се њихово лично мишљење шири и да га преузимају остали – пре ће изјаснити своје мишљење у јавности. Са друге стране, индивидуе које примете да њихово мишљење губи на тежини, прихватиће више резервисан став кад износе своје мишљење у јавности.
3. Из овога проистиче да, док представници првог мишљења причају више а представници другог мишљења често ћуте, постоји дефинитиван утицај средине: Мишљење које се износи на овај начин изгледа јаче него што заправо јесте, док мишљење које је потиснуто изгледа слабије него што заправо јесте у стварности.
4. Резултат спиралног процеса наводи остале индивидуе да доживљавају промене мишљења док једно мишљење не постане прихваћено као преовладавајуће мишљење, а друго да не буде одбачено од стране свих осталих, осим оних појединаца који се чврсто држе својих мишљења.

Ово је процес формирања, промене и појачавања јавног мишљење. Тенденција једних да се изјасне а других да ћуте започиње спирални процес који убрзо успоставља једно мишљење као доминатно. С временом, ове промене перцепције успостављају једно мишљење предоминантно и оно прелази у чврсту норму.

Даље, Ноел- Њуман описује спиралу ћутања као динамички процес у којем предвиђања о јавном мишљењу постају чињеница како медијско преношење глобалног мишљења постаје статус кво, и за мањину постоји све мања вероватноћа да се изјасни.

Епистемологија

Јавна

Научници су дуго расправљали о концепту речи “јавно” унутра "јавног мишљења". Употреба речи јавно I “јавност” не подржава многа пропратна значења. Постоје три значења речи “јавно”. Прво значење се односи на правни смисао речи “јавно” - у смислу отворености. Нпр. јавни простор или пут. Друго значење наглашава јавна права. Треће, унутар фразе јавно мишљење, реч јавно је повезана али са различитом дефиницијом. Јавно у овом смислу, може бити окарактерисано као социјална психологија. Научници су запањени колику моћ јавно мишљење има приликом настанка регулација, норми и моралних правила која побеђују изнад појединаца без бриге правника, владе или суда.

Мишљење

"Цоммон опинион" је израз који је први пут искористио шкотски филозоф Дејвид Хјум у свом делу из 1739. године, под називом "Расправа о људској природи". Слагање и заједнички осећај је оно што је основа енглеске и француске речи "мишљење". Приликом истраживања те речи у немачком језику, реч “меинунг” је истраживаче одвела до Платонове државе. У Платоновој држави, Сократ закључује да мишљење заузима средњи положај. Иммануел Кант је сматрао мишљење недовољном проценом, истовремено субјективном и објективном.Приликом истраживања те речи у немачком језику, реч “меинунг” је истраживаче одвела до Платонове државе. . Имануел Кант је сматрао мишљење недовољном проценом, истовремено субјективном и објективном. . Изостављено је колико битно може бити мишљење, међутим, и даље је узето у обзир да је то уједињено слагање популације или дела популације.

Јавно мишљење

Термин “јавно мишљење” се први пут појавио у Француској током 18. века. Око дефиниција јавног мишљења се увек разглабало. Није било много напретка у одабиру једне класификације фразе "јавног мишљења". Херман Онкен, немачки историчар, рекао је :

Ко год жели да схвати и дефинише концепт јавног мишљења, брзо ће препознати да се носи са Протеусом, бићем које се појављује истовремено у хиљаду обличја, истовремено видљив и као фантом, импотентан и изненађујуће ефикасан, представља се у безбројним трансформацијама и заувек промиче кроз наше прсте чим помислимо да смо га добро разумели. Оно што плута и плови не може бити схваћено претварањем у формулу. Ипак, питани, сви знају ста значи јавно мишљење.

Речено је да "дикција која припада музеју историје идеја, може бити само од историјског интереса."

Контрадикторно том цитату, термин јавно мишљање изгледа не престаје да се употребљава. Током раних 1970-их, Елизабет Ноел Њуман је креирала спиралу ћутања. Она је покушавала да разјасни откриће из 1965.године које је показивало да се намере гласања не би промениле али ипак очекивања да ће једна страна победити, настављала су да расту. Ноел - Њуманова је почела да се запиткује да ли је заиста схватала шта је јавно мишљење. "Спирала ћутања” је можда једна од форми приказивања јавног мишљења, али је то можда и процес током којег се нова, млада, јавна мишљења развијају или траснформишу значење старих мишљења.

Амерички социолог Едвард Рос је описао јавно мишљење 1898. године користећи реч "јефтино". Једначина "јавног мишљења" са "владајућим мишљењем" се стално провлачи као нит кроз многе дефиниције. Ово потпомаже чињеницу да нешто што је везано за јавно мишљење тера индивидуалце на дело, чак иако је то против њихове воље."

Многа могућа значења и дефиниције овог термина су истражена. Научници су разматрали садржај јавног мишљења, претпостављајући да се састоји од јавних питања. Они су истакли да битност јавног мишљења зависи од отвореног јавног дискурса више него од дисциплине која је наметнута од стране доминантне већине довољне да уплаши оне који можда поржавају или не акције које су у јавном интересу. Такође су размотрили чија мишљења успостављају јавно мишљење и претпостављају да су то особе из заједнице које су спремне да изразе своје мишјење одговорно о питањима која су битна за јавност. "

Научници су такође обратили пажњу на форме јавног мишљење, оне које су јавно изражене и доступне, јавна мишљења, посебно у медијима. Контраверзије које окружују овај термин окружују обе речи које комбинацијом чине ову фразу.

Медији и јавно мишљење

Масовни ефекти медија како на јавно мишљење тако и на перцепцију јавног мишљења су кључни за теорију спирале ћутања. Један од најранијих радова који је указао на везу између медија и формирања јавног мишљења била је књига "Јавно мишљење", писца Волтера Липмана издата 1923.године. Липманнове идеје које се тичу медијског ефекта су инспирисали теорију спирале ћутања. Док је градила ову теорију, Ноел-Њуманова је изјавила : "Читалац може само употпунити и објаснити свет коришћењем своје свести која је у великој мери креирана од стране масовних медија.”

Теорија успостављања јавног реда је још један рад који Ноел-Њуманова базира на ефекту јавног мишљења. Ова теорија описује везу између медија и јавног мишљења имплицирајући да битност неког јавног питања зависи од његове изложености у медијима.

Заједно са успостављањем јавног реда, медији даље одређују битна питања кроз сталну битку са другим дешавањима која се покушавају изборити за своје место у јавном реду.

Медији се баве овим алтернативама вести креирањем "псеудо-криза" и "псеудо-новина". Медијске карактеристике, као алат комуникације, даље утичу на људску перцепцију њихових идеја везаних за јавно мишљење. Према Ноел Њумановој, медији су: "једнострана, индиректна форма комуникације, у контрасту са најприроднијом формом људске комунијације-разговором. . Ове карактеристике медија даље затрпавају индивидуалне идеје.

Док неке теорије о медијској комуникацији присвајају пасивну публику као што је модел поткожне инекције, спирални модел присваја активну публику која конзумира продукте медија у зависности од свих личних и социјалних циљева. Знање добијено из масовних медија може понудити муницију људима да изразе своје мишљење и понуде аргументе за своје становиште. Хо и Ал истичу да је много већа шанса индивидуа које обраћају много пажње на медије - они који имају мањи страх од изолације понуде аргументе за своје мишљење, него они који имају велики страх од изолације.

Ноел - Њуманова посматра медије као кључне за формулацију спирале ћутања док поједини научници расправљају да ли доминантна идеја из околине једне индивидуе може да превлада доминантну идеју коју представлају медији као стандардну норму. Неки емпиријски подаци се слажу са овом перспективом, предлажући да "микро-клима" једне индивидуе преовладава ефекте медија. Други чланци даље предлажу да је причање са другима примаран начин разумевања климе мишљења.

Претпоставке

Страх од изолације

Страх од изолације је центрифугална сила која је убрзала спиралу ћутсњс. Суштински, људи се плаше да буду социјално изоловани и према томе предузимају мере потребне да би се избегло тако нешто, као што је демонстрирао психолог Саломон Ашч у екпериментима Асцх конформитета.Људи се осећају пријатније када се слажу са туђим мишљењем за које знају да је погрешно уместо да говоре другима своје сопствене идеје.

Процене климе

Ова процена предлаже да би се избегла социјална изолација и да се не би изгубила популарност и поштовање, људи константно веома помно посматрају своју околину. Они покушавају да открију која су доминантнија мишљења и начини понашања и која постају све више популарна. Затим се понашају и изражавају сходно томе у јавности. Затим покушавају да одлуче да ли су у већини- да ли се већина слаже са њима. Ако осете да су у мањини, углавном се труде да ћуте.

Квази-статистички осећај

Индивидуе користе "урођену способност" или квази -статистички осећај да одмере јавно мисљење. Људи претпостављају да могу да осете и повежу шта други мисле. Масовни медији играју велику улогу у одлучивању шта је доминантна идеја јер наша директна обзервација је ограниче на мали проценат популације. Медији имају огроман утицај на то како се јавно мишљење представља и може драматично утицати на индивидуалну перцепцију и где лежи јавно мишљење, као и да ли је тај портрет заправо тачан.

Колективно незнање

Колективно незнање може се јавити у неким случајевима када се мишљење мањине прихвата као социјална норма. Чланови групе могу приватно одбијати то мишљење али могу погрешно претпостављати да га други чланови прихватају. Овај феномен доводи до тога да се цела група држи норме.

Процена мишљења о јавним питањима

Наша процена јавног мишљења има ефекат на наше одлуке. Где су мишљења релативно коначна и статична- као што су обичаји, особа мора да се понаша у складу са мишљењем јавности или да ризикује изолацију. У контрасту, где су мишљења која су флуксна и расправљана, индивидуа ће покушати да сазна које мишљење може да изрази без опасности да буде изолована. Појединци иначе изражавају јавно своје мишљење, ставове, када сматрају да је њихово мишљење доминантно или у порасту. Када појединци сматрају да њихово мишљење није популарно или губи на популарности, они ће се трудити да га не изражавају у јавности. Оно што један појединац одлучи да уради утиче на цело друштво око њега.

Вокална мањина и "хардкори"

Теорија објашњава вокалну мањину (синоним тихе мањине) указујући на то да су високо образовани људи или они који имају већи утицај и ретки појединци који се не боје изолације, они који се изјашњавају независно од јавног мишљења. Даље објашњава да је ова мањина неопходан фактор промене док је потчињена већина неопходан фактор стабилности и обоје су производ еволуције. Постоји вокална мањина која остаје на врху спирале пркосећи претњама изолације. Ова теорија назива вокалне мањине "хардкор" неконформисте или авант-гарде. Хардкор неконформисти су " људи који су већ били одбачени због својих веровања и немају ништа да изгубе износећи своје мишљење". Хардкори имају способност да промене мишљење већине. Иако су авант-гарди "интелектуалци, уметници и реформатори”, у изолованој мањини они одлучују да изнесу своје мишљење јер су убеђени да су испред свог времена.

Примена теорије

Спирала ћутања је просветлила многе различите теме од приче о популарном културном феномену , до пушења.Узимајући у обзир да се спирала ћутања најчешће јавља код контроверзних питања и питања са моралном компонентом, многи научници су применили ову теорију на контроверзне теме као што је побачај, афирмативне акције и смртна казна.

Истраживања из различитих култура

Постојећа литература пре настанка спиралне теорије говори о вези измедју социјалног повиновања и културе, мотивишући научнике да спроведу истраживања ове теорије у различитим културама. Научници у пољу психологије нарочито су обратили пажњу на варијације унутар различитих култура које се тичу повиновања већинском мишљењу. Најновије студије потврђују везу између повиновања и културе, мета-анализа Асцх експеримената о повиновању, нпр. предлажу да су колективистичке културе много висе изложене повиновању унутар културе за разлику од индивидуалистичких.

САД I Тајван

Хуипинг Хуангов тест спирале ћутања у различитим културама анализира резултате телефонских испитивања спроведених на Тајвану и САД-у. Хипотезе које су тестиране су веровања да је САД индивидуалистичко друштво, док је Тајван колективистичко друштво. Ово предлаже да је мања шанса да се спирала ћутања појави у САД-у јер појединци много више стављају акценат на своје личне циљеве. Они стављају "ја" идентитет изнад "ми" идентитета и теже личном успеху. Према томе, хипотеза је предлагала да ће они много пре изјаснити своје мишљење независно да ли су у мањини. Са друге стране, предвиђало се да појединци на Тајвану стављају акценат много више на колективни циљ да би се повиновали већинском утицају у нади за избегавањем тензија и конфликта. Истраживање такође тестира ефекат мотива, укључујући самоефикасности и самопоуздања.

Телефонски извештаји су спроведени: грађани САД-а су испитивани у вези америчке умешаности у Сомалији, а грађани Тајвана о могућности директног председничког избора. Оба питања су фокусирана на политику и људска права и према томе су се могли међусобно поредити. Испитаници су такође питани да се изјасне да ли су "за" , "суздржани" или "против" у наведеним категоријама везаних за себе, своју породицу и пријатеље, медије, друштво и друштво у будућности. Такође су постављење мере везане за индивидуалистичке и колективистичке структуре и мотиве "неизражавајућег" мишљења на скали од 1-10 и 1-5 зависно од одговора. Резултати потврђују оригиналну хипотезу.

Генерално гледано, Американци су се много више изјашњавали од Тајванаца. Због жеље за стапањем са већином, код Тајванаца се смањивала мотивација за изјашњавањем ( и имали су виши колективистички скор) али мало ефекта код Американаца. На Тајвану, будућа подршка и вера у друштво играла је велику улугу у изјашњавању мишљења и подржавала је чињеницу да је спирала ћутања активна. У САД-у, хипотезирано је да је то индивидуалистичко друштво и да ће се они више изјашњавати чак иако су у мањини или као нескладна група. Међутим, ово се испоставило као нетачно, али Хуанг предлаже да је можда изабрано питање које није директно преовладјавајуће и према томе Американци су смтрали да није неопходно да се изјашњавају према већинском мишљењу. Мањак само-ефикасности води до мањка изјашњавања у обе земље.

Баскијски национализам

Баскијски национализам и спирала ћутања је чланак Спенсера и Крочера који анализира јавну перцепцију ЕТА-е у Шпанији и Француској. Ово истраживање је спореведено на сличан начин као и претходно наведено, са Баскијским индивидуалцима из Шпаније и Француске који су испитивани о њиховој подршци ЕТЕ. Питани су питања као на пример: " олико бисте били вољни придружити се разговору са странцем у возу о ЕТИ?". Узимајући у обзир културне разлике ове две регије у којима је ЕТА постојала.

Резултати су подржали теорију спирле ћутања. Иако је било веома неповољних мишљења о групи, постојао је мањак жеље да се она заустави. Идивидуалци су тврдили да су више били ради да изјасне своје мишљење не-Баскијанцима, због страха од изолација. Такође, Шпански индивидуалци који су испитани су били ради да ћуте због много веће блискости насилним чиновима.

Перцепција у учионици

Једно истраживање од стране Хенсона и Денкера истражује перцепцију утишавања понашања, политичке припадностии, политичких разлика као корелацију перцепције универзитетске учионице и комуникативног понашања. Посматрали су да ли се студентско виђење учионице мења зависно од тога да ли виде инструктора и друге студенте као особе различите политичке припадности када инструктор и остали студенти комуницирају коришћењем утишавајућег понашања. Чланак је показао да је јако мало истражена интеракција студент-учитељ унутар учионице и како се студенти мотивишу. Циљ чланка је био да установи како су одређене политичке идеје изражене унутар факултетских учионица и према томе процени утицај комуникације у учионицама о перцепцији политичке толеранције.

Чланак тврди да су факултетске учионице адекватно место да се проучава спирала ћутања јер је то место са међусобном, културном, медијском и политичком комуникацијом. Хенсон и Денкер кажу да су интеракције унутар учионица међусобно утицајне јер инструктори и студенти доносе своје личне предрасуде и културне перспективе унутар учионице.

Истраживање је показало да ли постоји корелација између студентске перцепције да су политички утишани и њиховог виђења разлика у студентско-инструкторској политичкој припадности. Студија је такође испитивала да ли постоји повезаност између доживљене климе и сличности између студента и инструктора на основу њихове политичке припадности. Истраживачи су користили учеснике из курсева Мидвестерн факултета. Ученици су одговарали на питања у вези њихове перцепције политичког утишавања, климе унутар учионице и климе коју прави инструктор. Резултати овог истраживања су показали позитивну везу између доживљених сличности између политичких партија и идеолошких разлика студената и инструктора.

Компјутерски посредована комуникација

I ако су истраживања везана за теорију спиралне тишине била фокусирана на интеракцију лице у лице пре 2000. године, теорија се касније бавила и проучавањем компјутерских посредовања комуникације. Прво истраживање у овом контексту је анализирало комуникациона понашања у онлине цхат собама везаних за абортус, и откривено је да ће се мањина много пре изјаснити док су њихови коментари остајали неутрални. Друго истраживање се фокусирало на Корејска поштовања везана за националне изборе и пронашли су везу између онлине постова и презентовања кандидата у медијима. Треће истраживање се фокусира на онлине ситеме, фокусирајући се на страх изолације који најчешће смањује жељу чланова да изјасне неутрална и негативна мишљења. Теорија спирале ћутања се проширила у контекст не-анонимних мултиканалних комуникационих платформи и потребе да се узму у обзир комуникације и онлине експресија.

Контексти социјалних медија

Тренутна литература предлаже да се спирални модел може применити на контекст социјалних медија. Гијархарт и Занг су спровели истраживање да истраже да ли употреба социјалних медија може повећати људску мотивацију да изјасње своја мишљења о политичким питањима. Резултати предлажу да су корисници социјалних медија, који су имали негативну реакцију на своје политичке постове, имали обичај да се цензуришу показивајући ефекат спирале ћутања. Још једно истраживање потврђује позитивну везу између изјашњавања мишљења на социјалним мрежама такође, појединци који схватају нападање геј људи као значајно социјално питање, највероватније ће то коментарисати на фејсбуку.

Друштвени капитал

Теорија спирале ћутања такође може бити примјењена на контекст друштвеног капитала. Најновија истраживања виде социјални капитал као варијаблу која омогућава грађанима да разумеју норме поверења и реципрочности који су неопходни за успешно учествовање у колективним активностима. Једно истраживање показује три индивидуална нивоа социјалног капитала- цивилно учешце, поверење и суседство и веза између ових индикатора и људске спремности да изјасне своје мишљење и њихове перцепције у продршци туђег мисљења. Резултати предлажу да цивилно учешце има директан ефекат на људску жељу да изјасни мишљење и суседство и поверење и има директан позитиван ефекат на људску перцепцију подршке туђег мишљења. Такође, истраживање показује да само директно цивилно учешце у експресији мишљења даље наглашава потенцијалну разлику између зближавања и премоштавања социјалног капитала.

Интернет

Изолација фактора који укидају изолацију

Концепт изолације има више дефиниција, зависно од околности у којима се истражује. У једном случају, проблем изолације је дефинисан као социјално повлачење описано као ниске френквенције равноправне интеракције. Друга истраживања су дефинисала изолацију као ниске нивое равноправног прихватања или високе нивое равноправног одбијања. Истраживања које изолацију повезуј са интернетом се фокусирају или како интернет индивудуалце изолује из друштва пресецајући њихов контакт од живих бића или како интернет смањује социјалну изолацију дозвољавајући људима да шире своје социјалне мреже и давајући им више могуности да остану у контакту са пријатељима и породицом. Од развијања интернета, посебно wеб-а, много група је настало укључујући веб и интернет релаy цхат (ИРЦ), новинарске групе, мултикорисничке димензије и све више комерционалне виртуелне групе. . Теорије и хипотезе како интернет групе утичу на индивидуалце су бројне и распростањене. Неки истраживачи посматрају ове брзо растуће цхатове, онлине игрице, или компјутерски базирана тржиста као нову прилику посебно за људе да активније учествују у друштвеном животу.

Традиционално, социјална изолација је представљена као једнодимензионална конструкција организована око појма положаја једне особе ван социјалне групе, и односи се на изолацију од групе као резултат искључења из групе.. Од деце до одраслих, литература показује да људи разумеју појам изолације и страх од последица те изолованости из групе чији су они члан. Плашећи се изолације, људи се не осећају слободно да се изјасне уколико имају другачије погледе што значи да људи сами себе ограничавају на разговор са појединцима сличног мишљења или без икаквог разговора.Wитхсцхе даље објашњава: Било да је страх од повређивања других или страх да ће сами бити повређени, постоје фактори кои спречавају људе да говоре слободно и ово даље резултује у неиделним типловима дискусије јер то смањује разноврсност и једнакост учесника и лична мишљења да буду изражена.

Интернет има моћ да ослободи људе страха изолације и радећи то уништава спиралу ћутања. Интернет омогуцава људима да нађу место са групама људи који имају слично размишљање и погледа на свет као они. Ван Олстин и Брајанџонсон су изјавили да: Интернет корисници траже интеракције са појединцима са којима деле сличне вредности и према томе постаје мање вероватно да ће веровати у одлуке људи чија се мишљења разликују од њихових. Интернет не само да ослобађа људе њихових психолошких баријера него и доноси многе могућности правећи у великој скали многе дискусије и договоре. За разлику од традиционалних медија који ограничавају учествовање, интернет омогућава оснаживање, велике скале доступних информација, посебне публике која се може ефикасно циљати и људи се могу спојити кроз тај медиј.

Online vs offline

Интернет је место где су многе референце и социјалне групе доступне са сличним погледима. То је постало место где постоји много мањи страх од изолације. Један истраживачки чланак је показао индивидуалну вољност да изјасни своје мишљење онлине и оффлине. Кроз те резултате, од учесника, поређење и контраст онлине и оффлине спирале је утврђено. Лиу и Фахмy су утврдили да је лако одустати од онлине дискусије без притиска за слагањем са већином групе. То не значи да се спирала ћутања не дешава и у онлине средини. Људи и даље све ређе изјашњавају, чак и у онлине околностима, када постоји доминантно мишљење које се разликује од њиховог. Али људи у онлине ситуацијама ће се изјаснити уколико их неко у групи подржи.У онлине ситуацији, само једна особа је довољна да охрабри мишљење мањине и самим тим уништи спиралу ћутања. Други разлог зашто су спирале ћутања мање ефективне онлине је зато што истраживања не показују да ли је особа вољна то исто мишљење изнети и оффлине против доминантног.Особа може имати карактеристике које је чине таквом да јој је прихватљиво изјаснити се против доминантног мишљења оффлине, што значи да му је прихватљиво то исто урадити онлине. Иако истраживања показују да је шанса да ће се неко изјаснити већа у онлине околностима, утишавање мишљења се и даље дешава. Јос један истраживачки чланак је испитивао утицај различитог мишљења на онлине форумима ( мишљење које се слаже са већином учесника на форуму против wеб извора) и пронашао је да је лично мишљење много утицајније онлине где су форуми лоцирани. Гонзенбанч и Некмат су рекли такође да је вредно истраживања да ли фактори у овим истраживањима или други фактори помажу људима да се осећају пријатније када је у питању изјашњавање свог мишљења онлине.

Хетерогеност и анонимност

Природа интернета омогућава не само учествовање више људи него и учествовање више хетерогених група људи. Паге је изјавио: Онлине налет електронске комуникације ће вероватно повећати разноврсност доступних идеја и брзину и лакоћу којом се оне такмиче међусобно. Разлог зашто се људи упуштају у договоре је због њихових разлика и интернет дозвољава да се те разлике лако нађу.

Интернет је изгледа перфектно место да се нађу различита виђења веома разноликих група људи који су у исто време отворени за разлике и неслагање потребно за договор.Нојел-Њуманова иницијална идеја повучених и утишаних грађана је тешка да се повеже са емпиријским истраживањима која документују неинхибисану дискусију у компјутерским контекстима као што су цхат собе и новинарске групе.

Интернет омогућава анонимну средину, и обезбеђивањем те анонимне средине, страх од изолације и понижење је смањен. Wаленц препознаје да кад људи верују да њихове акције не могу бити њима придодате лично, мање су спречени социјалним споразумима и ограничењима. Ово може бити веома позитивно, посебно кад се људима понуди могућност да дискутују о различитим личним питања под условима у којима се они осећају сигурније.

Способност групе да изазове појединца је мања на интернет, према томе смањује се потреба за конформисањем. Wаленц даље сумира број емпиричких истраживања који су установили да се дисиденти осећају слободније да изразе своје мишљење онлине него оффлине што резултује чињеницом да особе у мањини не би морале да подносе изазивање или исмејавање од стране људи који су у већини или да се осећају непријатно због тога што имају другачије мишљење. Стромер-Галлеy сматра да недостатак нон-вербалних знакова што води до смањеног осећаја социјалног присуства и повећаност осећаја анонимности ослобађа људе од психолошких баријера које их спречавају да се ангажују у личним договорима.

Врх спирале ћутања је то што људи верују свесно или несвесно да ће изражавањем непопуларног мишљења имати негативне последице. Ова веровања не постоје на интернету из неколико разлога. Прво, срам и понижење зависи од физичког присуства других људи. У компјутерским комуникацијама, физичка изолација често већ постоји и не представља нову претњу. Друго, велики број нормативних утицаја се комуницира кроз невербалне знакове као што је контакт очима или гестови али у компјутерској комуникацији људи углавном предвиде ове знакове. Треће, Кејслер, Сигел и Мекер су приметили да се невербални социјални контексти воде формалношћу и социјалном неједнакошћу у личним комуникацијама. Када су ови знакови одстрањени, важност социјалног статуса као извора утицаја престаје.Групе хијерархија које се развијају у личним интеракцијама се мање испољавају у компјутерским срединама.Форма и последице усклађености морају проћи значајне промене због убацивања медија коју смањује социјалну присутност учесника. Социјално присуство се дефинише као проценат изражености особе у интеракцију или проценат до којег медиј може допринети присуству особе.

Једнакост

Битно питање у задржавању хетерогености у разговору је једнако за све учеснике и једне прилике да се утиче у дискусији. Када људи верују да нису упућени у тему, неспособони да учествују у дискусији или неједнаки својој средини, они се не упуштају у договоре. Када људи одлуче да учествују, њихова партиципација се може оповргнути другима доминантим људима или се њихово учествовање може сматрати мање вредним зависно од њиховог статуса. Далберг хвали интернер због његове способности да ослободи људе социјалне хијерархије и односа моћи који постоји онлине. "Слепило" сајберспејса гради лични идентитет и омогућава људима да учествују у интеракцији као да су једнаки. Аргументи су процењени на основу тога што они сами процењују да нису социјалног статуса ових јачих.

Гастил примећује ову могућност као једну од најјачих страна интернета : Ако у компјутерској средини може константно да се смањи утицај статуса, он може имати моћну предност у личним интеракцијама. Када је тешко детектовати нечији статус, перцепције у статусу опадају и то смањује стереотипе и предрасуде.

То значи да се људи ипак осећају равноправније у онлине форумима него када су оффлине . Расизам, дискриминација на основу година и друге врсте диксриминације против група се наизглед смањују због тога што ти знакови у ван-групним статусима нису тако очигледни. Поред тога, интернет убрзано и драматично повећава способност за развијање информација, дељење информација и организацију информација, доприносећи једнакости у добијању информација.

Методологична истраживања се приближавају

Веза између перцепције јавног мишљења и вољности за изјашњавањем се највише мере кроз анкете. У анкетама, испитаници су углавном питани да ли би открили своје мишјење о хипотетичкој ситуацији одмах након што би се сазнало њихово мишљење о јавном мишљењу. Када су питани да ли хипотетичка питања могу утицати на реалне случајеве у животу од стране научника комуникације, то је довело до критика ове методологије због тога што није била у стању да сазна шта би испитаници урадили у правој ситуацији. Истраживаци су на ове критике одговорили компаративним тестирањем спираног модела у хипотетским анкетама и фокусним групама. Резултати се слажу са критиком хипотетички анткетних питања показујући значајан пораст спирале ћутања у фокусним групама.

Између различитих приступа методологији, унакрсно-секционо истраживање је водећи метод који се користи за анализу и тестирање теорије. Оно обухвата аналзу везе између јавног мишљења и вољности изјашњавања у неком тренутку.

Док многи истраживачи користе овај дизајн неки научници користе панел података. Под овом методологијом, користе се три специфична приступа. Нојел-Њуманова је сама тестирала теорију кроз агрегатни ниво. Корстећи овај приступ процес промене се посматра поређењем апсолутног удела људи који перципирају већинску климу са људима који су способни да иразе мишљење с временом. Други приступ је коришћен у истраживањима спирале ћутања тако што се спроводе одвојене регресије за сваки талас анкетног панела. Мана овог приступа је што је игнорисана индивидуална примена клима и перцепције мишљења. Последњи приступ је користило неколико научника да би искористило промене резултата као зависне варијабле. Међутим, колико био интуитиван овај приступ, ово води добро документованим потешкоћама као што је регресија негативне корелације промене скора.

Критике

Критичари ове теорије веома често тврде да појединци имају различите утицаје због којих се изјашњавају или не.

Истраживање показује да се људи плаше изолације у својим малим социјалним круговима много више него што је то случај у широкој популацији Унутар велике нације. Увек се може наћи група људи који деле једно мишљење али људи се плаше изолације унутар своје блиске породице и пријатеље више у теорији. Истраживања су показала да је страх од изолације већи од страха изолације читаве јавности како се иначе мери.

Научници такође наглашавају како и личне карактеристике и различите културе унутар различитих група имају утицај на то да ли ће се особа изјаснити. Ако једна особа има позитивно самопоуздање и фали јој осећај срама та особа ће се изјаснити независно од тога како ће је доживети јавност. Други утицај који критичари истичу за људе који одлучују да се не изјашњвају је култура. Отворене екпресеије идеја су забрањене у неким културама. .Неке културе су више индивидуалистичке које подржавају индивидуално лично мишљење, док колективистичке културе поржавају уопштено групно мишљење и потребе. Пол такође може бити културни фактор. У неким културама, женска перцепција језика, не јавног мишљења, тера их да остају тихи.Счефел и Мој, такође тврде да поједини стилови конфликта и културних индикатора треба да буду коришћени да би се разумеле ове разлике.

Друге критике истраживања спирале ћутања су то што истраживачки дизајн не посматра кретање спирале кроз време. Критичари предлажу да се Нојел-Њуманова фокусира на време у формирању спирала и то би требало да се рефлектује такође и на методологијиу и динамичку природу спиралног модела. Они твде да спирала ћутања има временски фактор, узимајући у обзир да промене у јавном мишљењу евентулно воде до промене у људској процени јавног мишљења.

Такође, према Спилелу, теорија спирале ћутања у теорији и у пракси, кроз ширење права гласа, организације политичких пропагандних група, устпостављање притиска група и политичких партија, подобност јавних службеника и евентуално инсталацију неколико форми директне демократије.

Неки научници такође обезбеђују разумевање терије у друштву, истичући да није толико актуелна статистичка већина која производи притисак за конформитет колико је то клима мишљења која се формира већим делом кроз медије. Кроз велики утицај медија, клима мишљења није потуно тачна рефлексија дистрибуције мишљења унутар народа. Ундер тхе греат инфлуенце бy тхе медиа цовераге, тхе цлимате оф опинион "ис нот инвариаблy ан аццурате рефлецтион оф тхе дистрибутион оф опинионс wитхин тхе политy."

Даље Шлифел и Мој налазе проблеме у налажењу кључних термина, укључјући вољност за изјашњавање. Ова структура би требало да се мери зависно од тога да ли се људи заправо изјашнајвају или не, а не гласајући или на друге сличне начине. Конформитетни експерименти, посебно које је спровео Ашч формирају део базе теорије. Научници испитују да ли су ови експерименти битни за развој спирале ћутања.

Лажне дилеме и тишина константности

Истраживање показује да иако присустност група са другим мишљењима од оних који су доминатни у друштву отвара могућност за неке људе да изразе различита мишљења. Лажне претпоставке су у таквим групама да се критичари посебних аспеката групног програма подржавају у јавним медијима, што је лажна дилема. Ово истраживање показује такве лажне дилеме, посебно када постоје неједнакости у јавним виђјењима и у организованим и противним погледима, што изазива спиралу ћутања коју посебно утишава логично константно трећи, четврти или виши број критичара. Ово упитно истраживање не налази решење у многим приступима препознавања субјективне когнитиве. Уместо тога показује да су такве претпоставке део проблема промовисањем мита да свачија лична група која превазилази своју субјективност, по мишљењима критичара, цитирајући еволутивно истраживање које показује не само предиспозицију за оправдавање погледа, бира на основу нутритиената без побољшања адаптивног понашања, али тврдња да је већина одраслих људи ирационална због мањка стимулације разционалности у раном детињству је такође еволутивно неоправдана, јер гене за потенционалну рационалост би могли бити потпуно елеминасани селекцијом пре достизања значајне фракције популације ако је већ било потребно да друштво унапреди рационалост да би се манифестовало адаптивно. Истраживање показује да људи нису урођено ирационални али су натерани да се претварају због лажних дилема које тврде рационални критичари да би оправали ирационалну омрженост и предлажу да се отвореном екпресиом рационалности може промовисати дискусија у којој нема изоловања базираног на традиционалној политичкој скали или класи али и тврдње о ирационим мотивима као што су претпоставке да су нека мишљења повезана или да критика једног погледа може бити одбрамбени механизам другог специфичног погледа, су искључене.

Литература

• Липпманн, W (1946). Публиц опинион. Трансацтион Публисхерс. 

Библиографија

• ван Алстyне, M; Брyњолфссон, Е (1996), Елецтрониц цоммунитиес: Глобал виллаге ор цyбербалканс? (папер), Цлевеланд, ОХ: Тхе Интернатионал Цонференце он Информатион Сyстемс .
• Андерсон, ЈА (1996), Цоммуницатион тхеорy: епистемологицал фоундатионс, Неw Yорк, НY: Гуилфорд .
• Брадлеy, Н; Поппен, W (2003), „Ассистиве тецхнологy, цомпутерс анд Интернет маy децреасе сенсе оф исолатион фор хомебоунд елдерлy анд дисаблед персонс”, Тецхнологy анд Дисабилитy, 14 (1) .
• Боwкер, А; Букоwски, W; Заргарпоур, С; Хоза, Б (1998), „А струцтурал анд фунцтионал аналyсис оф а тwо-дименсионал модел оф социал исолатион”, Меррилл-Палмер Qуартерлy, 44: 447—63 .
• Бургоон, ЈК; Буллер, ДБ; Wоодалл, WГ (1989), Нонвербал цоммуницатион: Тхе унспокен диалогуе, Неw Yорк: Харпер & Роw .
• Цхеррy, Кендра (2012), „Тхе Асцх Цонформитy Еxпериментс”, Псyцхологy, Абоут, Архивирано из оригинала 17. 03. 2016. г., Приступљено 8. 10. 2013 .
• Цолеман, С; Гøтзе, Ј (2001), Боwлинг тогетхер: Онлине публиц енгагемент ин полицy делибератион (ПДФ), Архивирано из оригинала 16. 9. 2008. г. ЦС1 одржавање: БОТ: статус параметра оригинални-УРЛ непознат (веза).
• Цуммингс, Ј; Спроулл, L; Киеслер, СБ (2002), „Беyонд хеаринг: Wхере реал-wорлд анд онлине суппорт меет”, Гроуп Дyнамицс: Тхеорy, Ресеарцх, анд Працтице, 6 (1): 78—88, дои:10.1037/1089-2699.6.1.78 .
• Дахлберг, L (2001), „Тхе Интернет анд демоцратиц дисцоурсе”, Информатион, Цоммуницатион & Социетy, 4 (4): 615—33, дои:10.1080/13691180110097030 .
• Гастил, Ј (2000), „Ис фаце-то-фаце цитизен делибератион а луxурy ор а нецесситy?”, Политицал Цоммуницатион, 14 (4): 357—61, дои:10.1080/10584600050178960 .
• Гиммлер, А (2001), „Делиберативе демоцрацy, тхе публиц спхере анд тхе Интернет”, Пхилосопхy анд Социал Цритицисм, 27 (4): 357—61, дои:10.1177/019145370102700402 .
• Гонзенбацх, WЈ; Кинг, C; Јаблонски, П (1999), „Хомосеxуалс анд тхе милитарy: ан аналyсис оф тхе спирал оф силенце”, Хоwард Јоурнал оф Цоммуницатион, 10 (4): 281—96, дои:10.1080/106461799246762 .
• ———; Стевенсон, РЛ (1994), „Цхилдрен wитх АИДС аттендинг публиц сцхоол: ан аналyсис оф тхе спирал оф силенце”, Политицал Цоммуницатион, 1: 3—18, дои:10.1080/10584609.1994.9963007 .
• Готтман, Ј; Гонсо, Ј; Расмуссен, Б (1975), „Социал интерацтион, социал цомпетенце, анд фриендсхип ин цхилдрен”, Цхилд Девелопмент, 46 (3): 709—18, дои:10.2307/1128569 .
• Гриффен, ЕМ (2009), А фирст лоок ат цоммуницатион тхеорy (7тх изд.), Неw Yорк, НY: МцГраw Хилл .
• Хаyес, АФ; Глyнн, ЦЈ; Сханахан, Ј (2005а), „Wиллингнесс то селф-ценсор: А цонструцт анд меасуремент тоол фор публиц опинион ресеарцх”, Интернатионал Јоурнал оф Публиц Опинион Ресеарцх, 17 (3): 298—323, дои:10.1093/ијпор/едх073 .
• ———; Глyнн, ЦЈ; Сханахан, Ј (2005б), „17”, Валидатинг тхе wиллингнесс то селф-ценсор сцале: Индивидуал дифференцес ин тхе еффецт оф тхе цлимате оф опинион он опинион еxпрессион, стр. 443—55 .
• Хенсон, Ј; Денкер, К (2007), „И'м а Републицан, бут плеасе дон'т телл: ан апплицатион оф спирал оф силенце тхеорy то перцептионс оф цлассроом цлимате”, Цонференце Паперс, Натионал Цоммуницатион Ассоциатион, 1 .
• Хилтз, СР; Јохнсон, К; Турофф, M (1986), „Еxпериментс ин гроуп децисион макинг: Цоммуницатион процесс анд оутцоме ин фаце-то-фаце версус цомпутеризед цонференцес”, Хуман Цоммуницатион Ресеарцх, 13 (2): 225—52, дои:10.1111/ј.1468-2958.1986.тб00104.x .
• Хуанг, Хуипинг (2005), „А Цросс-Цултурал Тест оф тхе Спирал оф Силенце”, Интернатионал Јоурнал оф Публиц Опинион Ресеарцх, 17 (3): 1—25, дои:10.1093/ијпор/едх065 .
• Кант, Иммануел (1781), Цритиqуе оф Пуре Реасон 
• Киеслер, С; Сиегел, Ј; МцQуире, ТW (1984), „Социал псyцхологицал аспецтс оф цомпутер-медиатед цоммуницатион”, Америцан Псyцхологист, 39 (10): 1123—34, дои:10.1037/0003-066x.39.10.1123 .
• Краут, РЕ; Паттерсон, M; Лундмарк, V; Киеслер, С; Мукхопадхyаy, Т; Сцхерлис, W (1998), „Интернет парадоx: А социал тецхнологy тхат редуцес социал инволвемент анд псyцхологицал wелл-беинг?”, Америцан Псyцхологист, 53 (9): 1017—32, ПМИД 9841579, дои:10.1037/0003-066x.53.9.1017 .
• Лиу, X; Фахмy, С (2009), Тестинг тхе спирал оф силенце ин тхе виртуал wорлд: Мониторинг опинион-цлимате онлине анд индивидуалс' wиллингнесс то еxпресс персонал опинионс ин онлине версус оффлине сеттингс (цонференце папер), 1, Интернатионал Цоммуницатион Ассоциатион, стр. 36 .
• МцДевитт, M; Киоусис, С; Wахл-Јоргенсен, К (2003), „Спирал оф модератион: Опинион еxпрессион ин цомпутер-медиатед дисцуссион”, Интернатионал Јоурнал оф Публиц Опинион Ресеарцх, 15 (4): 454—70, дои:10.1093/ијпор/15.4.454 .
• МцКенна, КYА; Баргх, ЈА (1998), „Цоминг оут ин тхе аге оф тхе Интернет: Идентитy "демаргинализатион" тхроугх виртуал гроуп партиципатион”, Јоурнал оф Персоналитy анд Социал Псyцхологy, 75 (3): 681—94, дои:10.1037/0022-3514.75.3.681 .
• Миллер, К (2005), Цоммуницатион тхеориес: перспецтивес, процессес, анд цонтеxтс (2нд изд.), Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл .
• Моодy, ЕЈ (2001), „Интернет усе анд итс релатионсхип то лонелинесс”, ЦyберПсyцхологy & Бехавиор, 4 (3): 393—401, дои:10.1089/109493101300210303 .
• Моррис, M; Оган, C (2002), МцQауил, D, ур., „Тхе интернет ас масс медиум”, Реадер ин Масс Цоммуницатион Тхеорy, Лондон: Саге .
• Моy, П; Домке, D; Стамм, К (2001), „Тхе спирал оф силенце анд публиц опинион он аффирмативе ацтион”, Јоурналисм анд Масс Цоммуницатион Qуартерлy, 78 (1): 7—25, дои:10.1177/107769900107800102 .
• Неилл, Схеллy (мај 2009), „Тхе Алтернате Цханнел: Хоw Социал Медиа ис Цхалленгинг тхе Спирал оф Силенце Тхеорy ин ГЛБТ Цоммунитиес оф Цолор” (ПДФ), Америцан Университy, Wасхингтон, DC, Приступљено 24. 4. 2012 
• Ноелле-Неуманн, Елисабетх (1974), „Тхе спирал оф силенце: а тхеорy оф публиц опинион”, Јоурнал оф Цоммуницатион, 24 (2): 43—51, дои:10.1111/ј.1460-2466.1974.тб00367.x .
• ——— (1977), „Турбуленцес ин тхе цлимате оф опинион: Метходологицал апплицатионс оф тхе спирал оф силенце тхеорy”, Публиц Опинион Qуартерлy, 41 (2): 143—58, дои:10.1086/268371 .
• О'Цоннор, РД (1969), „Модифицатион оф социал wитхдраwал тхроугх сyмболиц моделинг”, Јоурнал оф Апплиед Бехавиор Аналyсис, 2 (1): 15—22, ПМЦ 1311030 , ПМИД 16795196, дои:10.1901/јаба.1969.2-15 .
• ——— (1972), „Релативе еффицацy оф моделинг, схапинг, анд тхе цомбинед процедурес фор модифицатион оф социал wитхдраwал”, Јоурнал оф Абнормал Псyцхологy, 79 (3): 327—34, ПМИД 5033375, дои:10.1037/х0033226 .
• О'Хара, К (2002), „Тхе Интернет: А тоол фор демоцратиц плуралисм?”, Сциенце ас Цултуре, 11 (2): 287—98, дои:10.1080/09505430220137298 .
• О'Сулливан, ПБ (1995), „Цомпутер нетwоркс анд политицал партиципатион: Санта Моница'с теледемоцрацy пројецт”, Апплиед Цоммуницатион Ресеарцх, 23 (2): 93—107, дои:10.1080/00909889509365417 .
• Паге, БИ (1996), Wхо делибератес? Масс Медиа ин Модерн Демоцрацy, Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс .
• Рхеинголд, Х (1993), Тхе виртуал цоммунитy. Хоместеадинг он тхе елецтрониц фронтиер, Реадинг .
• Рице, РЕ; Wиллиамс, Ф (1984), „Тхеориес олд анд неw: Тхе студy оф неw медиа”, Ур.: Рице, РЕ, Тхе неw медиа: Цоммуницатион, ресеарцх, анд тецхнологy, Беверлy Хиллс, ЦА: Саге, стр. 55—80 .
• Росс, C (2007), Цонсидеринг анд цоммуницатинг море wорлд виеwс: Неw дирецтионс фор тхе спирал оф силенце (цонференце паперс), 1, Натионал Цоммуницатион Ассоциатион .
• Сассенберг, К (2002), „Цоммон бонд анд цоммон идентитy гроупс он тхе Интернет: Аттацхмент анд нормативе бехавиорс ин он-топиц анд офф-топиц цхатс”, Гроуп Дyнамицс: Тхеорy, Ресеарцх, анд Працтице, 6 (1): 27—37, дои:10.1037/1089-2699.6.1.27 .
• Сцхеуфеле, Диетрам А.; Моy, П (2000), „Тwентy-фиве yеарс оф тхе спирал оф силенце: А цонцептуал ревиеw анд емпирицал оутлоок”, Интернатионал Јоурнал оф Публиц Опинион Ресеарцх, 12 (1): 3—28, ИССН 0954-2892, дои:10.1093/ијпор/12.1.3 .
• ——— (2007), „Опинион цлиматес, спиралс оф силенце, анд биотецхнологy: Публиц опинион ас а хеуристиц фор сциентифиц децисион макинг”, Ур.: Броссард, D; Сханахан, Ј; Несбит, ТЦ, Тхе публиц, тхе медиа, анд агрицултурал биотецхнологy: Ан интернатионал цасебоок, Цамбридге, МА: Оxфорд Университy Пресс, стр. 231—41 
• Сцхмиербацк, M; Боyле, МП; МцЛеод, ДМ (2005), „Цивиц аттацхмент ин тхе афтерматх оф Септембер 11”, Масс Цоммуницатион анд Социетy, 8 (4): 323—46, дои:10.1207/с15327825мцс0804_3 .
• Сханахан, Ј; Сцхеуфеле, Диетрам А.; Yанг, Фанг; Хизи, С (2004), „Цултиватион анд спирал оф силенце еффецтс:тхе цасе оф смокинг”, Масс Цоммуницатион анд Социетy, 7 (4): 413—28, дои:10.1207/с15327825мцс0704_3 .
• Схорт, Ј; Wиллиамс, Е; Цхристие, Б (1976), Тхе социал псyцхологy оф телецоммуницатионс, Неw Yорк: Јохн Wилеy & Сонс .
• Слеек, С (1998), „Исолатион инцреасес wитх Интернет усе”, Америцан Псyцхологицал Ассоциатион Монитор, 29 (1): 1 .
• Спенцер, Антхонy; Степхен, Цроуцхер (2008), „Басqуе Натионалисм анд тхе Спирал оф Силенце”, Интернатионал Цоммуницатион Газетте, 70 (2): 137—53, дои:10.1177/1748048507086909 .
• Спроулл, L; Киеслер, С (1992), Цоннецтионс: Неw wаyс оф wоркинг ин тхе нетwоркед организатион, Цамбридге, МА: МИТ Пресс .
• Стромер-Галлеy, Ј (2002), „Неw воицес ин тхе политицал спхере: А цомпаративе аналyсис оф интерперсонал анд онлине политицал талк”, Јавност/Тхе Публиц, 9 (2): 23—42 .
• Wаллаце, П (1999), Тхе псyцхологy оф тхе Интернет, Цамбридге, МА: Цамбридге Университy Пресс .
• Wанта, W; Димитрова, D (2000), Цхатроомс анд тхе спирал оф силенце: Ан еxаминатион оф онлине дисцуссионс дуринг тхе финал 1996 У.С. пресидентиал дебате (папер), Ацапулцо, MX: Тхе Интернатионал Цоммуницатион Ассоциатион .
• Wаррен, МЕ (2001), „Wхат схоулд wе еxпецт фром море демоцрацy? Радицаллy демоцратиц респонсес то политицс”, Политицал Тхеорy, 24 (2): 241—70, дои:10.1177/0090591796024002004 .
• Wиллиамс, Е (1977), „Еxпериментал цомпарисон оф фаце-то-фаце анд медиатед цоммуницатион: А ревиеw”, Псyцхологицал Буллетин, 84 (5): 963—76, дои:10.1037/0033-2909.84.5.963 .
• Wитсцхге, Т (2002), Онлине Делибератион: Поссибилитиес оф тхе Интернет фор делиберативе демоцрацy (папер), Нијмеген, НЛ: Тхе Еурицом Цоллоqуиум Елецтрониц Нетwоркс & Демоцратиц Енгагемент .