Паноптикон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нацрт Паноптикона из 1791. године - Вили Ревели.

Паноптикон је врста затворске институције коју је дизајнирао енглески филозоф и социјални теоретичар Џереми Бентам крајем 18. века. Суштина ове идеје је да се омогући да само један чувар надгледа (-оптикон) све (пан-) затворенике ове институције, али тако да затвореници не знају да ли су под присмотром или не. Иако је физички немогуће да један чувар надгледа све затвореничке ћелије у исто време, чињеница да затвореници не знају да ли су посматрани или не, води до тога да се они све време понашају примерено и на тај начин се ефикасно контролише њихово понашање. Име се повезује и са Паноптесом, ликом из грчке митологије, који је био џин са стотину очију и због тога веома ефикасан чувар.

Структуру затвора чини кружни објекат са "посматрачком кулом" у центру, из које су задужени у стању да гледају затворенике који су стационирани по ободу. Бентам је замислио да исти основни план може једнако да се примени на болнице, школе, санаторијуме и азиле, али се превасходно посветио развоју дизајна за затвор. Бентам је сам Паноптикон дефинисао као "нови метод за успостављање надмоћи једног ума над другим, који је достигао највеће размере до сада."

Историјат идеје[уреди]

Бентам је 1786. и 1787. путовао у Кричав у Белу Русију (данашњу Белорусију) да посети свог брата Самјуела који је био ангажован да управља различитим пројектима за кнеза Потемкина. Касније, Џереми је у више наврата признао да је управо Самјуел био тај који је осмислио основну идеју кружног објекта који би био постављен у средиште читаве структуре.[1] Џереми постепено почиње да развија овај модел како би могао да га примени на структуру затвора, и своје идеје истиче у низу писама које шаље свом оцу у Енглеску.

Изградња и одржавање Паноптикона требало је да буде јефтиније у односу на затворе тог времена, јер је нови систем рада захтевао мање особља. С обзиром да затвореници не могу да виде чувара, он не мора све време да буде на дужности и на тај начин се процес надзора ослања и на свест самих затвореника. По Бентановом пројектном решењу, затвореници су представљали и бесплатну радну снагу, тако да су радећи физичке послове доносили управи затвора додатну зараду.

Први покушаји изградње[уреди]

По повратку из Белорусије, Бентам је наставио да ради на реализацији идеје Паноптикона и наручио пројектне цртеже од архитекте Вилија Ревелија. Одлучио је да сагради затвор и да када га заврши буде његов управник. Након неуспешних покушаја да за свој пројекат заинтересује власти у Ирској и Француској,[2] Џереми је покушао да убеди премијера Велике Британије - Вилијама Пита да обнови идеју о изграњи Националног затвора, али овај пут у форми Паноптикона. У томе је био успешан и 1794. је добио 2000£ за припремне радове.[3]

После многобројних неуспешних покушаја да нађе одговарајуће земљиште за свој пројекат, Бентам је у новембру 1799, у име краља, државним новцем купио земљиште у Милбенку, недалеко од реке Темзе. Џереми је био незадовољан избором локације за изградњу, сматрајући да је исувише мала, мочварна и нездрава. Међутим, када је од државе затражио још новца за проширење земљишта, одбијен је и 1803. премијер је одлучио да прекине пројекат.[4]


Неколико година касније, 1816, Национали затвор је ипак изграђен, али не у форми Паноптикона, већ по пројекту архитекте Вилијама Вилијамса.

Реализована решења Паноптикона у свету[уреди]

Архитектура затвора обухвата кулу смештену у центар кружног објекта у коме се налазе ћелије. Свака ћелија се протеже читавом ширином зграде, ширећи се од унутрашњег ка спољашњем зиду, тако да светлост пролази кроз ћелију и осветљава затвореника у њој. Затвореници су једни од других одвојени зидовима и под сталним надзором чувара из централне куле, кога они не могу да виде.

—  Ben and Marthalee Barton, 1993.[5]

Било је веома тешко остварити Бентамов основни циљ, а то је да стражари све време јасно виде све затворенике у њиховим ћелијама, а да их притом затвореници не виде. Технологија је тек у 20. веку, развојем видео надзора, омогућила остварење ове Бентамове замисли, што је довело до тога да за надзор више није неопходна одређена архитектонска структура у виду централне куле у средишту објекта.

Иако ни један затвор није изграђен по оригиналном пројектантском решењу Вилија Ревелија, у сваком од наведених затвора постоји сличност са Бентамовом идејом Паноптикона.

Затвор Presidio Modelo, Куба,2005.
Затвор Presidio Modelo, унутрашњост једне од зграда, 2005.

Критика Паноптикона и Паноптикон као метафора[уреди]

Сиротиште из дела "Контрасти" Аугустуса Пугина,1841.
Графит против видео надзора.

Упркос чињеници да Паноптикон није изграђен током живота Џеремија Бентама, његова идеја је покренула бројне дискусије и дебате. Иако је сам Бентам сматрао да је његова идеја рационална и револуционарна и да сходно томе представља решење многих друштвених проблема, она је у више наврата била критикована и сматрана је нехуманом. Када је 1841. Аугустус Пугин објавио друго издање свог дела "Контрасти", у њему је приказан модел сиротишта, који је очигледно прављен по узору на Паноптикон. Сиротиште је приказано као мрачно и неудобно, место на коме је сиромах одвојен од своје породице, слабо храњен и подвргнут суровој дисциплини. Насупрот томе, на истом цртежу је приказано античко сиротиште које је представљало и верску организацију и у којем су сиромаси третирани хумано и достојанствено.[16] Више од једног века касније, 1965. госдине, америчка историчарка Гертруда Химелфарб је објавила есеј под називом Уклета кућа Џеремија Бентама у којем је Бентамов механизам надзора приказан као средство угњетавања и друштвене контроле.[17]

Мишел Фуко је у свом делу Надзор и казна искористио модел Паноптикона као метафору за савремено друштво и његову тежњу да посматра, дисплинује и уједначи. Паноптикон ствара свест о константом надзору живота чланова друштвене заједнице, где више нису неопходни ланци и катанци како би се показала моћ и доминација система над појединцем.[18] Фуко тврди да не само затвори, већ и све остале институције које функционишу по принципу хијерархије као што су војска, школе, болнице и фабрике су током историје еволуирале тако да подсећају на Бентамов Паноптикон.

Ослањајући се на Фукоа, савремени друштвени критичари тврде да је технологија данас омогућила неприметну имплементацију концепта Паноптикон у пракси. Надзорне камере су пример технологије која омогућава појединцима да прате свакодневни живот становништва. Поред тога, велики број градова у Великој Британији додао је звучнике на постојеће надзорне камере који могу да пренесу звучне поруке супервизора јавности.[19][20] Критичке анализе интернета показују да и интернет омогућава спровођење Паноптикон надзора.[21] Провајдери имају могућност да прате активности корисника на интернету што значи да се и садржај који корисници постављају на интернет може директно контролисати.[22]

Дерик Џенсен и Ђерђ Драфан су 2004. у својој књизи Welcome to the Machine: Science, Surveillance, and the Culture of Control настојали да покажу како се наше друштво креће ка 'Паноптикон држави' применом биометријских пасоша, чипова у роби широке потрошње, нанотехнологије у медицини као и употребом психоактивних супстанци у војне сврхе.

Референце[уреди]

  1. ^ Roth, Mitchel P. (2006). Prisons and prison systems: a global encyclopedia. Greenwood. стр. 33. 
  2. ^ Semple 1993, стр. 102–4, 107–8
  3. ^ Semple 1993, стр. 108–10, 262
  4. ^ Semple 1993, стр. 217–22
  5. ^ Barton, Ben F.; Barton, Marthalee S. (1993). „Modes of Power in Technical and Professional Visuals”. Journal of Business and Technical Communication. 7 (1): 138—62. doi:10.1177/1050651993007001007. 
  6. ^ Freire, Vítor Albuquerque, Panóptico, Vanguardista e Ignorado. O Pavilhão de Segurança do Hospital Miguel Bombarda, Libros Horizonte, Lisbon, 2009.
  7. ^ Evans 1982, стр. 228, 231
  8. ^ The penitential center, the largest prison in Europe, FR: Mairie de Fleury-Mérogis, Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2007 
  9. ^ Macey 2004, стр. 116.
  10. ^ Evans 1982, стр. 228, 232
  11. ^ „Manila landmarks of the '30s”, Philstar, 9. 7. 2005 
  12. ^ Pentridge Prison's Panopticon (podcast) (1), Tempus, 7. 10. 2014, Архивирано из оригинала на датум 04. 02. 2015, Приступљено 27. 12. 2015 
  13. ^ SAdP, QC, CA: CSC SCC 
  14. ^ Allen 2002, стр. 38.
  15. ^ NSW jails (image), AU: USQ, Архивирано из оригинала (JPEG) на датум 19. 09. 2008, Приступљено 27. 12. 2015 
  16. ^ Belcher, Margaret (1994). „Pugin Writing”. Ур.: Atterbury, Paul; Wainwright, Clive. Pugin: a Gothic Passion. London: Yale University Press. стр. 105—16(108—9). ISBN 978-0-300-06012-6. 
  17. ^ Himmelfarb, Gertrude (1965). „The Haunted House of Jeremy Bentham”. Ур.: Herr, Richard; Parker, Harold T. Ideas in History: essays presented to Louis Gottschalk by his former students. Durham, NC: Duke University Press. 
  18. ^ Allmer, Thomas (2012), Towards a Critical Theory of Surveillance in Informational Capitalism, Frankfurt am Main: Peter Lang, стр. 22 
  19. ^ „Cameras Help Stop Crime”, The Hoya, 22. 9. 2006, Архивирано из оригинала на датум 20. 03. 2007, Приступљено 27. 12. 2015 
  20. ^ 2006, But Has 1984 Finally Arrived?, UK: Indymedia, 19. 9. 2006 
  21. ^ „The New Panopticon: The Internet Viewed as a Structure of Social Control”, Theory & science, ICAAP, 3 (1) 
  22. ^ „Workshop: Exploring the Impact of User-generated Mobile Content – The Participatory Panopticon”. Mobi mundi. Архивирано из оригинала на датум 11. 3. 2012. Приступљено 25. 1. 2013. 

Литература[уреди]

  • Roth, Mitchel P. (2006). Prisons and prison systems: a global encyclopedia. Greenwood. стр. 33. 
  • Himmelfarb, Gertrude (1965). „The Haunted House of Jeremy Bentham”. Ур.: Herr, Richard; Parker, Harold T. Ideas in History: essays presented to Louis Gottschalk by his former students. Durham, NC: Duke University Press. 
  • Belcher, Margaret (1994). „Pugin Writing”. Ур.: Atterbury, Paul; Wainwright, Clive. Pugin: a Gothic Passion. London: Yale University Press. стр. 105—16(108—9). ISBN 978-0-300-06012-6. 
  • Allen, Michael Thad (2002). The Business of Genocide: the SS, slave labor, and the concentration camps. Chapel Hill, NC: University of North Carolina Press. стр. 38. ISBN 978-0-8078-2677-5. »Theodor Eicke had organized Sachsenhausen on the principles of a panopticon« 
  • Macey, David (2004). Michel Foucault (Critical Lives изд.). Reaktion Books. стр. 116. ISBN 978-1-86189226-3. 
  • Bentham, Jeremy (1843d), The Works, 4. Panopticon, Constitution, Colonies, Codification, Liberty fund .
  • Božovič, Miran, ур. (1995). The Panopticon Writings. London: Verso. ISBN 978-1-85984-958-3. 
  • Evans, Robin (1982). The Fabrication of Virtue: English prison architecture, 1750–1840. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 193—235. ISBN 978-0-521-23955-4. 
  • Foucault, Michel (1995). Discipline and Punish: The Birth of the Prison. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-679-75255-4. 
  • Semple, Janet (1993). Bentham's Prison: a Study of the Panopticon Penitentiary. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-827387-5.