Тилва Њагра
Тилва Њагра или Тика Њагра („црно брдо“ на влашком) је палеовулканска купа северозападно од Бора. Осим ње постоје и друге палеовулканске купе као сто су Тилва Мика, Кумастакан и Кршја Сатулуј, у атарима села Злот и Брестовац.
Географија[уреди | уреди извор]
Тилва Њагра представља морфолошки најизразитију палеовулканску купу у Црноречкој еруптивној области. Налази се на простору између Брестовачке бање, Борског језера и Злота. Она достиже висину од 770 m а њен врх поравнат је услед дејства ерозије. Тилва Њагра са бочном (паразитском) купом Тилва Миком (високом 626 m) чини јединствену целину. Главна и паразитска купа дижу се 200 м, односно 120 м изнад околног земљишта. Тилва Њагра представља остатак праве вулканске купе (очувана је форма правог вулкана), има симетричне стране са траговима кратера на врху, а потиче из доба горње креде. Површински речни токови у подножју теку кружно око главне купе али нигде нису рашчланили падине купе. На овакав распоред речне мреже утицао је иницијални вулкански рељеф, што показује да купа није ерозивног порекла. Јован Цвијић је наводио да је купа Тилва Њагре изграђена при врху од туфозног и каолинизираног андезита, а да Тилва Мика има несумњиво облик кратера.[1]
Активност тадашњих вулкана трајала је око 30 милиона година. Тим крајем су доминирали огромни стратовулкани, висине чак неколико хиљада метара. Један од највећих налазио се на месту на коме је данас Бор. Вулканизам се одвијао у копненим условима, али се вулкански фронт временом премештао на запад, што се дешавало заједно са стварањем морског басена[2]. Ерупције су постале слабије, дешавале су се испод површине мора или су се стварала вулканска острва. Тектонски покрети који су следили довели су до издизања или спуштања нивоа мора и престанака активности вулкана у целом подручју. Новонастали услови, топло и плитко море, били су идеални за стварање колонија организама, од којих су неки живели само у то време као што су рудисти, а неки су били сродни рецентним становницима коралних спрудова. Данас овим крајем доминира заобљен рељеф, понегде чак равничарски, где хипсометријске разлике нису значајне, због утицаја ендогених и егзогених сила.
Екологија[уреди | уреди извор]
У новије време је покренуто питање истраживања и експлоатације рудног богатства на лоакцији Тилва њагра[3][4][5], за шта су заинтересовани и страни инвеститори. Ипак, постоје мишљења да то може да угрози природу тог краја, али и становништо које је изградило преко 1.000 викенд кућа. Као последице, између осталих се наводи и загађивање околних водотокова, док би јаловина рудника прекрила екосистеме које човек није населио[6]. Према наводима „Данас“-а, стручњаци из Београда су упозорили да се на том подручју налазе кањони са нетакнутом природом, стотине пећина и огромна шумска пространства, па би нарушавање тог предела била огромна штета за природу тог краја[6].
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Успон на Тилва Њагру. -
Успон на Тилва Њагру. -
Успон на Тилва Њагру. -
Успон на Тилва Њагру. -
Успон на Тилва Њагру. -
Успон на Тилва Њагру. -
Један од видиковаца. -
Један од видиковаца. -
Успон на Тилва Њагру. -
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Петровић D., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
- ^ „SciTech: Вулканологија”. Архивирано из оригинала 21. 05. 2008. г. Приступљено 22. 03. 2009.
- ^ Данас: „Расписан тендер за концесије на Црном врху“; датум 23-24. април 2005.[мртва веза]
- ^ Еко форум: „Потписан уговор о давању концесија на подручју Црног Врха“; датум: 26.4.2006.[мртва веза]
- ^ Економија: „Злато Боранима“; датум: 1.мај 2009.
- ^ а б Данас: „Могућа још једна еколошка катастрофа“; датум: 17.4.2006.[мртва веза]
