Đovani Batista Belconi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Đovani Batista Belconi
Lični podaci
Datum rođenja(1778-11-15)15. novembar 1778.
Mesto rođenjaPadova, Mletačka republika
Datum smrti3. decembar 1823.(1823-12-03) (45 god.)
Mesto smrtiGvato, Kraljevstvo Benin

Đovani Batista Belconi (ital. Giovanni Battista Belzoni, 15. novembar 1778, Padova—3. decembar 1823, Gvato, blizu Benin Sitija u Nigeriji) bio je italijanski avanturista, inženjer, dizač tegova i akrobata. Čuven je kao jedan od prvih egiptologa.

Život[uredi | uredi izvor]

Đovani Batista Belconi rođen je 15. novembra 1778. u italijanskom gradu Padovi. Bio je sin lokalnog berberina. Mladost je proveo u Rimu, gde ga je interesovala hidraulika. Kada je vojska Napoleona Bonaparte 1797. zauzela Rim, mladi Belconi, već visok puna 2 metra, pobegao je od vojne službe u Holandiju gde je studirao hidrauliku. U Englesku se preselio 1803. gde je nastupao u cirkusu kao snagator, pod imenom „Samson iz Patagonije“. Narednih godina je sa suprugom Sarom i batlerom Džejmsom Kurtenom proputovao Veliku Britaniju, Portugal i Španiju. Veliki Belconi je nastupao ne samo kao snagator, već i kao glumac, isterivač duhova, iluzionista i muzičar.[1]

Glava statue Ramzesa II iz Rameseuma u Tebi, takozvani „Memnonov kolos“

Na Malti je 1814. jedan izaslanik egipatskog vladara Muhameda Ali Paše pozvao Belconija u Egipat. U Kairo je stigao 1815. i egipatskoj vladi ponudio svoj izum, hidrauličku mašinu za navodnjavanje. Paša mu je dodelio platu. Belconi je napravio model mašine koja bi snagu 4 vola zamenila samo jednim. Decembra 1816. održana je demonstracija rada ove mašine, ali je usled sabotaže došlo do nesreće u kojoj je povređen Džejms Kurten. Time je prestao interes vlasti za ovu mašinu. Tokom boravka u Egiptu Belconi se upoznao sa britanskim generalnim konzulom Henrijem Saltom. Ovaj je angažovao Belconija da ode u ekspediciju u Tebu, i da iz Rameseuma transportuje veliku, 6-7 tona tešku glavu statue Ramzesa II, u Britanski muzej u Londonu. Ova kolosalna skulptura je inspirisala pesnika Persi Biš Šelija da napiše svoju čuvenu pesmu Ozimandija.[2]

U ovo doba u Egiptu je besnela borba pljačkaša grobova, prvenstveno između Henrija Salta i njegovog najvežeg rivala, francuskog konzula Bernardina Drovetija, tursko-egipatskih vlasti i lokalnih seljaka (felaha). Za jedne je ovo bila borba za umetničke predmete, a za ostale, borba za mito i velike dobitke. Tu je bilo još mnogo manjih trgovaca i kolekcionara koji su često sarađivali sa lokalnim razbojnicima. I pored brojnih Drovetijevih intriga, Belconiju je uspelo da 1816. uspešno ispuni zadatak.[3]

Belconijev grafit u grobnoj prostoriji Kefrenove piramide.

Kasnije ekspedicije sa Henrijem Saltom odvele su Belconija do hramova u Edfuu, Filama i Elefantini. Iskopavao je Abu Simbelu kao i u Karnaku. Godine 1817. Belconi se vratio u Tebu i u Dolini kraljeva otkrio grobove KV17 (Seti I), KV16 (Ramzes I), WV23 (Aj), KV19 (Mentuherkepšef, sin Ramzesa IX), KV21, WV25, KV30 i KV31. Belconi je 1818. otkrio ulaz u Kefrenovu piramidu u Gizi i prodro do grobne prostorije. Bio je prvi Evropljanin koji je posetio oazu Siva, i pronašao ruševine luke Berenika na Crvenom moru.

U leto 1818. Belconi je sa Alesandrom Ričijem napisao dokumentaciju o KV17 (tzv. Belconijev grob). Dana 27. januara 1819. napustio je Tebu i marta 1820. ponovo stigao u Englesku. Svoja egipatska otkrića predstavio je na izložbi 1. maja 1821. u „Egipatskoj dvorani“ na trgu Pikadili u Londonu. Izložba je zbog velikog interesovanja trajala skoro godinu dana.

Marta 1822. vratio se u Afriku. Supruga Sara pratila ga je do Maroka. Na putovanju po ekvatorijalnoj Africi stigao je do luke Gvato u Nigeriji, gde se razboleo od dizenterije i preminuo 3. decembra 1823. Godine 1862. Ričard Fransis Barton je pronašao drvo na mestu gde je sahranjen.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tyldesley: Mythos Ägypten 2006, S. 85–88.
  2. ^ Tyldesley: Mythos Ägypten 2006, S. 104 f.
  3. ^ Tyldesley: Mythos Ägypten 2006, S. 88–105.
  4. ^ Richard Francis Burton: Giovanni Battista Belzoni. In: Cornhill Magazine XLII (1880), S. 36–50.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Đovani Batista Belconi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђовани_Батиста_Белцони&oldid=26794033”