Javne službe u sistemu civilne odbrane

Poslovi civilne odbrane organizuju se i vrše u okviru društveno organizacionih celina u kojima su građani organizovani po teritorijalnom i radnom principu, odnosno organima i organizacijama države, lokalne uprave, preduzeća, kao i ustanova i drugih organizacija javnih službi ili delatnosti, društvenih i drugih organizacija. Javne službe imaju bitnu ulogu u organizovanju i funkcionisanju sistema civilne odbrane, budući da okupljaju najšire slojeve stanovništva s ciljem da zadovolje njihove lične i zajedničke interese i potrebe. Javne službe su povezane sa ostalim subjektima sistema civilne odbrane i, zajedno sa njima, omogućavaju efikasno funkcionisanje ovog sistema u miru i ratu kroz obavljanje poslova i nadležnosti iz svog delokruga rada. Bez njih sistem civilne odbrane ne bi mogao uspešno i u potpunosti da ispuni svoje zadatke.

Sistem civilne odbrane

Sistem odbrane je skup usvojenih teorijskih stavova, načela i principa opštedruštvenog, političkog, vojnog i ekonomskog karaktera, na osnovu kojih se država priprema za odbranu.

Danas većina zemalja u okviru svojih savremenih odbrambenih sistema obuhvata dva osnovna elementa: stručno osposobljene, školovane i opremljene oružane snage i sveobuhvatnu pripremu stanovništva i svih drugih subjekata društva u cilju sprečavanja i adekvatnog suprotstavljanja mogućim opasnostima u miru i ratu.

Prvi element je osnov vojne odbrane i zadatak mu je očuvanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka države, i ostvaruje ga primenom vojne sile. Drugi element se kod većine savremenih zemalja naziva „civilna odbrana“.

Prema jednoj sveobuhvatnoj definiciji koju navodi Vladimir Jakovljević, civilna odbrana kao deo odbrambeno-zaštitnog sistema zemlje predstavlja oblik civilnog organizovanja države i društva, koji pretpostavlja maksimalno angažovanje svih potencijala društva s ciljem zaštite, odbrane i spasavanja stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara, ekosistema, privrede, organa vlasti od svih katastrofičnih ugrožavanja u miru i ratu i stvaranje što povoljnijih uslova za pomoć i podršku oružanim snagama u svim fazama njihovog operativnog delovanja, kao i pripremu za neoružano suprotstavljanje napadaču (agresoru u ratu).

Sitem civilne odbrane obuhvata:

1. Civilnu zaštitu - lična i uzajamna zaštita građana, mere zaštite i spasavanja, jedinice civilne zaštite, štabovi za zaštitu i spasavanje, služba osmatranja i obaveštavanja, i  preduzeća, organizacije i službe opremljene i osposobljene za zaštitu i spasavanje;
2. Državne organe i institucije svih nivoa;
3. Privredni i ekonomski potencijal zemlje - preduzeća i institucije u privatnom i državnom sektoru;
4. Službe javnih delatnosti – zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, informisanje, kultura i umetnost, nauka i naučnoistraživački rad;
5. Sistem obučavanja i osposobljavanja za aktivnosti civilne odbrane.

Javne službe u sistemu civilne odbrane

Uspešna organizacija i efikasno funkcionisanje javnih službi bitna je pretpostavka efikasnog funkcionisanja sistema civilne odbrane u miru i ratu. Ove službe zadovoljavaju čovekove osnovne zdravstveno-socijalne, vaspitno-obrazovne, kulturno-umetničke, naučne i informatičke potrebe. Javne službe daju dvojak doprinos pripremama sistema civilne odbrane:

1. u okviru redovne delatnosti i mirnodopskim uslovima angažuju se na osposobljavanju, obrazovanju i vaspitanju građana;
2. pripremaju stanovništvo za suprotstavljanje svim oblicima ugrožavanja u miru i ratu.

Tokom priprema odbrane, one svoje aktivnosti planiraju tako da doprinesu formiranju zdravih, socijalno uravnoteženih, moralno čvrstih i intelektualno razvijenih ličnosti koje su spremne i sposobne da se angažuju u odbrani i zaštiti zemlje i društva.

Planske pripreme javnih službi u okviru sistema civilne odbrane organizuju se kroz:

1. pripreme nadležnih državnih organa za izvršavanje poslova i zadataka u oblasti javnih službi za vreme vanrednih situacija u miru i ratu;
2. pripreme određenih institucija i organizacija koje obavljaju javnu službu ili delatnost, a kojima su u sistemu odbrane utvrđeni posebni zadaci;
3. pripreme ostalih institucija i organizacija koje obavljaju javnu službu.

Zajedno sa ostalim subjektima društva, javne službe predstavljaju integralnu celinu i svaka u svom dekokrugu rada doprinosi funkcionisanju sistema civilne odbrane u miru i ratu.

Javne službe u sistemu civilne odbrane su:

1. Zdravstvena služba;
2. Socijalne službe;
3. Vaspitno-obrazovne ustanove;
4. Naučno-istraživačke ustanove;
5. Kulturno-umetničke ustanove;
6. Službe javnog informisanja.

Zdravstvena služba

Zdravstvenu službu u Republici Srbiji čine zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene službe koje se osnivaju radi sprovođenja i obezbeđivanja zdravstvene zaštite, kao i zdravstveni radnici, odnosno zdravstveni saradnici, koji obavljaju zdravstvenu delatnost.

Simbol hitne medicinske pomoći

Zdravstvenu službu u funkciji sistema civilne odbrane čine:

1. Zavod za javno zdravlje;
2. Služba hitne medicinske pomoći;
3. Nacionalni centar za kontrolu trovanja (VMA);
4. Mobilna eko-toksikološka laboratorija.

U pripremanju zdravstvene službe u okviru sistema civilne odbrane se uzima u obzir činjenica da su u vanrednim situacijama u miru, a posebno u ratu, oboljenja i gubici u ljudstvu masovni. Neophodno je sprovesti sveobuhvatne i realne procene ugroženosti u miru i ratu i preduzeti odgovarajuće mere u zdravstvu. Procenom se obuhvataju najrazličitiji parametri, i to:

• procena maksimalne iskorišćenosti svih kapaciteta zdravstva u odnosu na različite situacije u miru i ratu;
• procena stručne osposobljenosti medicinskog kadra za delovanje u kriznim situacijama;
• procena stanja i kvaliteta opreme kojom raspolaže zdravstvena služba i mogućnost njene iskorišćenosti;
• procena postojećih i mogućih količina i vrsta sanitetskih materijala i sredstava;
• procena transportnih sredstava, kao i procena alternativnih oblika prevoza i evakuacije ranjenih, obolelih i unesrećenih;
• procena mogućih eventualnih gubitaka u okviru zdravstvene službe, i to kako u ljudstvu, tako i u opremi i smeštajnim kapacitetima;
• procena broja povređenih, obolelih - po vrstama povreda;
• procena higijensko-epidemiološke, mentalnohigijenske i socijalnomedicinske situacije.

Pripreme zdravstva u miru za rad u ratnim i drugim vanrednim situacijama težišno se usmeravaju u dva pravca. Sa jedne strane, usmerava se na unapređenje zdravlja i psihofizičku sposobnost ljudi i podizanje opšte zdravstvene kulture graćanina, a sa druge na stvaranje na što povoljnijih materijalnih, kadrovskih i drugih uslova za rad zdravstvene delatnosti u vanrednim situacijama u miru i u uslovima rata.

U organizovanju sistema civilne odbrane oslanja se na već postojeće institucije koje su materijalno i kadrovski obučene i osposobljene. U skladu sa tim, i organizovnje zdravstvene delatnosti za rad u vanrednim situacijama u miru i ratu čini postojeći sistem zdravstvene delatnosti i materijalna i kadrovska baza zdravstvenih ustanova. Stoga dalji razvoj zdravstvene delatnosti u organizacionom, kadrovskom i materijalnom pogledu treba usmeravati tako da se neprekidno povećavaju kapaciteti zdravstvenih ustanova i poboljšavaju standardi zdravstvenih usluga, prema procenjenim potrebama za zbrinjavanje ljudstva u vanrednim situacijama u miru i ratu.

Pripreme zdravstvene zaštite u okviru sistema civilne odbrane usmerene su na:

• utvrđivanje organizacionih oblika za rad u uslovima vanrednih situacija u miru i ratu;
• neprekidno povećanje kapaciteta zdravstvenih ustanova;
• poboljšanje standarda u oblasti zdravstvenih usluga;
• utvrđivanje organizacije medicinskog zbrinjavanja povređenih i obolelih;
• proizvodnju i obezbeđenje neophodnih rezervi lekova, krvi i sanitetskog materijala;
• raspoređivanje zdravstvenih rezervi po teritoriji u skladu sa procenom ugroženosti;
• pripremu sanitetskih jedinica i ekipa civilne zaštite;
• pripremu ekipa Crvenog krsta;
• ostvarivanje međunarodne saradnje sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i Svetskom zdravstvenom organizacijom;
• pripreme građana za sprovođenje mera prve medicinske pomoći u okviru lične i uzajamne zaštite;
• pripreme za sprovođenje higijensko-profilaktičkih mera i sanitarni nadzor - higijena snabdevanja vodom, higijena ishrane, smeštaja i sličnih životnih aktivnosti;
• pripreme za sprovođenje protivepidemijskih mera;
• pripreme za prelaz zdravstvenih organizacija za rad u vanrednim situacijama i ratnim uslovima - pojedini vidovi zdravstvene službe sužavaju se ili se proširuju po obimu, zavisno od nastalih okolnosti, kadrovskih i materijalnih mogućnosti.

Prilikom pripremanja zdravstvene zaštite neophodno je posebnu pažnju posvetiti razvoju zdravstva u nedovoljno razvijenim područjima i razvoju mreže visokospecijalizovanih ustanova kojima bi se pokrila šira područja teritorije zemlje. Dakle, neophodno je sprovoditi princip regionalnosti zdravstvene zaštite, jer njegova primena omogućuje prisutnost svih važnijih oblika zdravstvene zaštite u svakom delu zemlje i lakše prilagođavanje ove službe posebnostima regionalnih potreba i uslova.

Ustanove socijalne zaštite

Ustanove socijalne zaštite su:

1. centar za socijalni rad;
2. ustanove za smeštaj korisnika - Dom za decu i omladinu, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, Centar za porodični smeštaj, Prihvatilište za decu i omladinu, Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju, Dom za telesno invalidnu decu i omladinu sa očuvanim mentalnim sposobnostima, Zavod za vaspitanje dece i omladine, Prihvatne stanice, Prihvatilište, Dom za penzionere i stara lica, Gerontološki centar, Dom za odrasla invalidna lica, Zavod (dom) za smeštaj lica ometenih u mentalnom razvoju i duševno obolelih lica;
3. ustanove za dnevni boravak i pomoć u kući - Dom za decu i omladinu, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, Dnevni centar za umereno i teže mentalno nedovoljno razvijena odrasla i stara lica, Dnevni centar za radno-proizvodne aktivnosti invalidnih lica, Centar za pomoć u kući, Klub za stara i odrasla lica, Dnevni centar za stara i odrasla lica.

U situacijama ratnih razaranja i masovnih mirnodopskih nesreća i katastrofa dolazi do raznih problema u oblasti socijalne zaštite. U slučaju rata i drugih vanrednih situacija, zatečene mirnodopske socijalne potrebe građana najvećim delom se prenose i višestruko povećavaju. Razlikuju se po intenzitetu ispoljavanja, posledicama i načinu rešavanja. Međutim, u ratu se javljaju i novi socijalni problemi, što socijalnoj zaštiti u pogledu priprema daje poseban značaj.

U ratu dolazi do ogromnih uništavanja materijalnih i kulturnih dobara, kao i ljudskih gubitaka, pa se socijalne pojave i problemi javljaju u mnogostruko većem obimu, često i sasvim neočekivano. Masovna razaranja dovode do znatnog oštećenja i uništavanja stambenog fonda i komunalnih postrojenja i objekata u gradovima, industrijskim i većim naseljima, do otežanog saobraćaja i snabdevanja, poremećaja proizvodnje, smanjenja fonda prehrambenih namirnica i drugih neophodnih artikala, a znatan deo građana i domaćinstava ostaje bez imovine i osnovnih sredstava za egzistenciju.

Međutim, posledice ratnih razaranja nisu samo materijalne prirode. Nastaju i veliki gubici u ljudskim životima, u povređenim i obolelim, kao i nestalim. Takođe, dolazi i do migracija stanovništva koje su neizostavni pratilac ratova. Povećava se broj vojnih i civilnih invalida rata, napuštene dece bez roditelja i staranja, starih i iznemoglih osoba bez nege i druge pomoći, ugroženih i nezbrinutih lica bez sredstava za egzistenciju.

Pored redovnih korisnika socijalne zaštite, u ratu će se pojaviti i nove kategorije, kao što su, na primer, porodice lica na dužnosti u vojnim snagama, obaveznika radne obaveze, naročito izvan mesta prebivališta, obaveznika civilne zaštite, zatim izbeglice, povratnici i njihove porodice, deca bez starateljstva, ostarela i samohrana lica, invalidi raznih kategorija i druga nezbrinuta lica.

Osim problema koji proističu iz obaveza prema postojećim i novim socijalnim korisnicima, čiji se broj znatno povećava, među najvažnije socijalne probleme koje u ratu treba hitno rešavati spada zbrinjavanje velikog broja ljudi koji odjednom, ili u kratkom periodu, ostaju bez krova nad glavom i najnužnijih sredstava za život.

Institucije socijalne zaštite u tim situacijama moraju da budu spremne a pruže neophodnu pomoć i zaštitu najugroženijima. Pomoć treba pružiti prvenstveno onima koji su ostali bez osnovnih uslova za život, deci bez roditelja, invalidima, starim licima i drugim kategorijama ugroženih građana. Najčešći oblici socijalne pomoći su novčana pomoć iz fondova, stalna ili jednokratna, pomoć u naturi (hrana, odeća, obuća i slične potrebe), pružanje nege starim i onemoćalim licima, smeštaj u socijalne i zdravstvene ustanove, kao što su ustanove dečje zaštite, starački domovi, centri za retardiranu decu i psihijatrijske ustanove, pomoć u osposobljavanju za rad i u zapošljavanju, ostvarivanje starateljstva i usvajanja, tretman maloletnih delinkvenata pojačanim nadzorom, brigom i praćenjem, upućivanjem u određene ustanove i organizacije za resocijalizaciju.

Zastava Crvenog krsta

Za sprovođenje socijalne zaštite prvenstveno se angažuju postojeće institucije socijalnih delatnosti. Pored njih, u aktivnostima socijalne zaštite deluju i humanitarne organizacije, kao što je Crveni krst, zdravstveni centri, obrazovne institucije, udruženja građana i druge vladine i nevladine organizacije, verske organizacije i organi lokalne vlasti.

Ove organizacije i institucije se organizuju u cilju obezbeđivanja nužnog smeštaja, ishrane i drugih minimalnih uslova za život i rad ugroženih građana. Posebno se moraju pripremiti ustanove socijalne delatnosti i centri za socijalni rad, jer će oni u situacijama kao što su rat i druge mirnodopske opasnosti delovati kao stručni organi i organi upravljanja u oblasti rešavanja nastalih socijalnih posledica.

Vaspitno-obrazovne ustanove

Sistem vaspitanja i obrazovanja predstavlja delatnost od posebnog društvenog značaja budući da mu je osnovni cilj socijalizacija i razvoj ličnosti putem sticanja i usvajanja odgovarajućih znanja iz različitih oblasti društvenog života.

Sistem vaspitanja i obrazovanja ima veoma važnu ulogu u osposobljavanju mladih generacija da se uspešno suprotstave svim izazovima koji mogu na odgovarajući način ugroziti njihovo zdravlje, život, imovinu i najviše društvene vrednosti. Potencijalne opasnosti, bilo da su prirodne, tehničko-tehnološke ili društvene, nameću potrebu odbrambeno-zaštitnog osposobljavanja svake mlade ličnosti, bez obzira na vrstu poslova kojima će se u životu i na radnom mestu baviti. Vaspitno-obrazovnim pripremama mladih razvija se svest o osnovnim vrednostima države i društva, odnosno ubeđenje o neophodnosti odbrane zemlje, zaštite ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine. Teži se izgradnji realističnih vizija o karakteru i fizionomiji pojedinih opasnosti, razjašnjavanju njihovih uzroka i posledica, načina prevencije i efikasne zaštite.

Fakultet bezbednosti, kao obrazovna ustanova, ima veliki značaj u naučnoistaživačkom radu u oblasti civilne odbrane i zaštite

U pripremama vaspitanja i obrazovanja za efikasno funkcionisanje u oblasti civilne odbrane angažuju se svi subjekti društva - porodica, škole, fakulteti i drugi činioci, i u miru i u ratu. Vaspitno-obrazovne institucije, sa svojim kadrovima, dužne su da u skladu sa uslovima sredine u kojoj deluju, organizuju i sprovode sve mere priprema za sprečavanje, ublažavanje i otklanjanje posledica u vanrednim situacijama. U tim pripremama prisutni su opšteobrazovni zahtevi i važeći humani propisi, koji se regulišu zakonskim odredbama.

Vaspitno-obrazovne institucije i njihovi kadrovi se pripremaju i osposobljavaju za određene zadatke u miru, vanrednim situacijama i ratu. Imajući u vidu značaj ovih priprema, neophodno je u budućnosti obezbediti takav sistem obrazovanja čiji nastavni i naučni sadržaji, vaspitači, vaspitanici i njihove institucije, mogu da budu neposredno ili posredno angažovani u pripremama za civilnu odbranu u sredinama u kojima žive i rade.

Pripreme vaspitanja i obrazovanja za potrebe civilne odbrane, ali i odbrane zemlje uopšte, moraju biti sveobuhvatne, stalne i ne mogu se isključiti i zanemariti, ako se ima u vidu obaveza države da obezbedi sigurnost i zaštitu svojih građana od svih oblika ugrožavanja umiru i ratu.

Iako vaspitanje i obrazovanje mladih u oblasti zaštite života, zdravlja ljudi i imovine počinje još u porodičnom i predškolskom vaspitanju, škola je, kao osnovni faktor organizovanog vaspitanja i obrazovanja, nezamenljiva. Škola je dužna da razvija znanja, svest i navike kojima se opasnosti predupređuju. Ona ima zadatak da nauči čoveka da ovlada prirodom, ali i da mu pomogne da se zaštiti od opasnosti koje upravo iz nje i potiču. Savremenom čoveku prete sve veće opasnosti, čiji je on glavni, a često i jedini vinovnik.

Škola treba da obrazuje i vaspitava pre svega za život, a potom i za rad. Vaspitanje za aktivnu zaštitu sebe i drugih, fizičkog integriteta ili prirodnih svojstava i životne sredine, pri čemu se stvaraju navike i osećanja odgovornosti, istinoljubivosti, humanosti, pravednosti, skromnosti, predmet je vaspitnog delovanja školskog obrazovanja. Nije dovoljno samo ovladati tehničko-tehnološkim znanjima, već je potrebno i razviti čitavu ličnost budućeg stručnjaka, humani i humanistički entitet, karakterno-voljna svojstva, etičnost i slične osobine.

Na ozbiljnost problema ukazuje nedovoljna zastupljenost nastavnih sadržaja o pitanjima sigurnosti života, zaštite zdravlja i životne sredine u programima namenjenim školskoj populaciji, čime se opovrgava tvrdnja da se kroz školske programe i organizovan rad obezbeđuje potrebna prevencija učenika osnovnih i srednjih škola.

Naučno-istraživačke ustanove

Nauka i naučnoistraživački rad nezamenljiv je činilac izgradnje i jačanja ukupne političke, ekonomske i odbrambeno-zaštitne moći svakog savremenog društva. Nauka i saznanja koja se razvijaju u našoj zemlji imaju široke mogućnosti da, u savremenim uslovima, istražuju odgovarajuće segmente odbrambreno-zaštitne teorije i prakse. Fundamentalnim, primenjenim i razvojnim istraživanjima omogućava se iznalaženje najpovoljnijih i optimalnih rešenja u svim sferama čovekovog delovanja, i to kako mirnodopskog delovanja tako i delovanja u vanrednim situacijama. Nauka svojim rezultatima može najviše doprineti cilju kojem teži civilna odbrana - da celokupna društvena organizacija, proizvodna sfera i sfera javnih delatnosti budu polivalentno postavljene i uređene tako da budu podjednako funkcionalne u svojim mirnodopskim delatnostima i u delovanju u vanrednim situacijama, uz neophodna minimalna prilagođavanja.

Od naučnoistraživačkog rada u oblasti civilne odbrane se očekuje:

• da celovito istražuje izvore i oblike ugrožavanja države, stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine;
• da traga za naučnim odgovorima o optimalnim oblicima i modelima organizovanja pojedinih elemenata sistema civilne odbrane (civilne zaštite, službe osmatranja i obaveštavanja, sistema zaštite životne sredine i sličnih segmenata) i sistema u celini;
• da izučava, unapređuje i usavršava proizvodnju neophodne opreme i sredstava za potrebe svih struktura sistema civilne odbrane;
• da izučava problematiku i iznalazi modele zaštite stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara i životne sredine u uslovima svih katastrofičnih ugrožavanja u miru i ratu;
• da celovito istražuje problematiku i predlaže najefikasnije modele upravljanja i rukovođenja sistema civilne odbrane u uslovima svih oblika ugrožavanja u miru i ratu;
• da istražuje najpovoljnije mogućnosti, modele obučavanja i osposobljavanja svih subjekata sistema civilne odbrane, počevši od građana, pa sve do najviših državnih organa i institucija.

Naučnoistraživačka teorija i praksa su postale integralni deo stvaralačkog rada u našoj zemlji i društvu. Kao i u svim drugim oblastima života, i u pripremanju društva za civilnu odbranu nauka ima veoma značajnu ulogu, a naučnoistraživački rad je uslov za unapređivanje prakse u toj oblasti. Prema tome, sve naučne organizacije i zajednice (akademija nauka, naučni instituti, naučna društva, univerziteti, fakulteti i slične institucije), zajedno sa drugim subjektima u društvu, treba da aktivno učestvuju u svim aktivnostima od značaja za civilnu odbranu.

Pripreme naučnoistraživačkih institucija za rad u vanrednim situacijama u miru i u uslovima rata usmeravaju se:

1. na iznalaženje adekvatnih načina zaštite naučnih dostignuća, naučnih projekata i naučnih kadrova od svih oblika destrukcije i otuđenja;
2. na iznalaženje organizacionih, materijalnih i kadrovskih rešenja i definisanje programske orijentacije u naučnim disciplinama i granama i u svakoj naučnoj instituciji, da bi se moglo nastaviti sa naučnoistraživačkim radom u novonastaloj situaciji;
3. za uslove rata neophodno je u okviru naučnih institucija izvršiti određene pripreme koje će onemogućiti da neprijatelj koristi istraživačke laboratorije i drugu istraživačku opremu i infrastrukturu i, posebno, naučne kadrove za svoje potrebe.

Sadržaj naučnoistraživačkog rada se ne menja bitno u vanrednim situacijama u miru i ratu u odnosu na mirnodopski preriod, s tim što težište tog rada može biti usmereno na primenjena istraživanja i razvojnu delatnost u oblastima koje neposedno utiču na funkcionisanje civilne odbrane u takvim uslovima. Budući da se opasnosti koje prete civilnom stanovništvu, materijalnim i kulturnim dobrima i životnoj sredini menjaju, neophodan je stalan naučni rad u tim oblastima radi efikasnijeg i efektivnijeg suprotsavljanja novim i izmenjenim opasnostima.

Kultura i umetnost

Umetnost i kultura utiču na kulturno uzdizanje naroda, razvj njegovih psiho-fizičkih i moralnih snaga i na njegovo humanističko i patriotsko vaspitanje.

Iako na prvi put deluju nespojivo, kultura i umetnost mogu imati odlučujuči uticaj na civilnu odbranu. Detaljnom analizom ovih društvenih funkcija otkrivaju se njihove kompleksne kauzalne veze i odnosi. Kultura i umetnost doprinose jačanju i razvoju civilne odbrane, pre svega, razvojem i jačenjem civilizacijskih kvaliteta ljudskog potencijala, izgrađujući čoveka kao slobodnu i stvaralačku ličnost, a ljudski potencijal, odnosno čovek, odlučujuči je činilac civilne odbrane i odbrane uopšte. Sa druge strane, civilna odbrana, zajedno sa vojnom odbranom, obezbeđuje osnovne uslove za razvoj kulture i umetnosti u miru i slobodi. Sloboda pokreće čoveka da stvara, da menja i unaređuje sebe samog i životnu sredinu.

Postoje i mišljenja da doprinos kulture i umetnosti civilnoj odbrani nije od velikog značaja i da se on može svesti na zaštitu kulturno-umetničkih dobara u kriznim situacijama u miru i ratu. Budući da je funkcija civilne odbrane u ovoj oblasti mnogo šira i potpunija, to mišljenje nije prihvatljivo.

Što je čovekovo obrazovanje svestranije i kultura na višem nivou, on je toliko spremniji za odbranu i zaštitu svih vrednosti od raznih oblika ugrožavanja. Zadatak celokupne umetničke i kulturne delatnosti čini obogaćivanje, oplemenjivanje čovekove ličnosti, podizanje kulture građana na najviši nivo i time razvijanje ljubavi prema svom narodu i domovini. Takvo svojstvo ličnosti u uslovima ugrožavanja društva može se transformisati u odlike kao što su moralna čvrstina, inicijativa, intuicija, požrtvovanje, hrabrost, upornost, izdržljivost i druge osobine značajne za odbranu i zaštitu u vanrednim stanjima i ratnim uslovima. Tu tesna veza civilne odbrane i umetnosti i kulture dolazi do izražaja.

U periodu ratnih dešavanja postoji potreba stanovništva za kulturno-umetničkim i zabavnim životom. Ukoliko u tim teškim trenucima nema duhovnog angažovanja čoveka, zabave i kulture, pa i kulturno-umetničkog stvaralaštva, prizori rata i drugih kriznih situacija mogu ugroziti njegov psihički život.

Međutim, nije rat jedina opasnost kojom se ugrožavaju, pored ostalog, i ostvarenja u oblasti kulture i umetnosti. Elementarne nepogode, tehničko-tehnološki udesi, asocijalne pojave i druge nevolje u miru mogu ugroziti dostignuća u ovoj oblasti.

Prema tome, ustanove i organizacije u oblasti kulture su obavezne da se pripremaju za civilnu odbranu. Te pripreme su u funkciji, pre svega, njihovog osposobljavanja za obavljanje osnovne delatnosti, ali i drugih poslova i zadataka u kriznim situacijama, kao što su:

• čuvanje i zaštita kulturnih dobara od uništenja i otuđenja;
• organizvanje kulturno-umetničkog života u vanrednim stanjima u cilju podizanja morala i jačanja spremnosti stanovništva na sve izazove koje rat i mirnodopske opasnosti mogu da prouzrokuju;
• obezbeđenje osnovnih uslova istaknutim stvaraocima u oblasti kulture i umetnosti da se i u ratu i drugim mirnodopskim opasnostima, prema mogućnostima, mogu baviti stvralačkim radom.

Sistem javnog informisanja

Savremeni društveni odnosi karakterišu se većom potrebom za efikasnim komuniciranjem i razmenom novih saznanja, odnosno za informisanjem u svim oblastima života i rada. U tom smislu, jedna od bitnih pretpostavki za odlučivanje o politici i ciljevima društva u oblasti civilne odbrane u miru i ratu, jeste svestrano, istinito, potpuno i pravovremeno informisanje o svim bitnim i promenama koje su od neposrednog značaja za ostvarivanje odluka. Pored toga, sistem informisanja čini veoma značajan element sistema rukovođenja civilnom odbranom.

Sistem informisanja daje fundamentalna saznanja o uzrocima i posledicama nesreća velikih razmera i rata. Informisanjem se otkrivaju i zakonitosti svih negativnih posledica i mogućnosti njihovog ublažavanja i saniranja u miru i ratu. Informisanje doprinosi vaspitanju i obrazovanju stanovništva koje se aktivno uključuje u pripreme za odbranu i zaštitu i da ostvaruje druge poslove iz te oblasti.

Organizacije i institucije javnog komuniciranja i informisanja imaju zadatak da objektivno, blagovremeno i potpuno informišu građane o svim pitanjima koja se odnose na izvore opasnosti, odnosno da pravovremeno ukazuju na izvore i oblike ugrožavanja bezbednosti zemlje i stanovništva. Sa aspekta civilne odbrane, sistem informisanja ima i zadatak da deluje prema svetskoj javnosti, a pre svega prema svim progresivnim snagama i prijateljski opredeljenim zemljama. Ovaj sistem ima obavezu da deluje prema snagama i stanovništvu zemlje eventualnog agresora i njenih pomagača.

U skladu sa tim, neophodne su izuzetno obimne organizacione pripreme sistema informisanja za rad u ratu i drugim vanrednim situacijama - tim pre što su objekti informativnog sistema (štamparije i izdavačka preduzeća, radio-stanice, televizijske stanice i studiji i slične ustanove) veoma osetljivi i privlačni ciljevi agresorovog osvajanja. Praksa je dokazala da ugrožavanjem ovih objekata gotovo uvek dolazi do umanjenja efekata delovanja informativnih organizacija i njihovih službi. U takvim situacijama se obično ne dobijaju pravovremene i istinite informacije. U tom smislu, pripreme koje se vrše u sistemu informisanja, odnosno u organizacijama, preduzećima i službama informativne delatnosti obuhvataju sledeće aktivnosti u miru i ratu:

• procenu pripremljenoti organizacija i sredstava za informisanje javnog mnjenja i građana;
• procenu kadrovskih mogućnosti i potreba za angažovanjem u sistemu informisanja;
• utvrđivanje načina organizovanja informativnog sistema i obezbeđivanje za njihov rad kadrova, tehničkih, finansijskih i drugih sredstava;
• utvrđivanje načina rada i zaštite poslovnih organa, organizacija i njihovih službi u sistemu informisanja;
• utvrđivanje načina prikupljanja podataka i informacija o nesrećama većih razmera i eventualnim gubicima u ljudstvu i materijalnim gubicima;
• izbor rešenja za organizaciju razmeštaja poslovodnih organa i organizacija informacionog sistema na druge lokacije i za način njihove popune ljudstvom, tehnikom, finansijskim sredstvima kao i za njihovo fizičko obezbeđenje ukoliko su ugroženi.

Pored navedenih aktivnosti u pripremama informacionog sistema, veoma značajno je ukazati i na sve rasprostranjeniju i izraženije razgranatu mrežu privatnih lokalnih radio i TV-stanica na celokupnom prostoru zemlje. Ove privatne informacione kuće imaju izuzetno veliki značaj u informisanju stanovništva.

U pripremama sistema informisanja izuzetnu pažnju treba povetiti i pripremama najsavremenijeg načina komuniciranja, a koji se odnosi na sve rašireniju kompjutersku tehniku i opremu. U tom cilju neophodno je na najširoj osnovi osposobiti što više građana da se njome služi kako bi mogli da primaju i vrše distribuciju neophodnih informacija. Danas su sve oblasti ljudskog rada i života vezane za ove sisteme. Skoro da nema nijednog državnog organa i institucije koji nije zavisan i ne temelji svoj rad na osnovama ovih komunikacionih sredstava. To zahteva i neophodne pripreme kako bi se u uslovima kriznih situacija ovi sistemi zaštitili od neovlašćenog upada u njih, jer bi to moglo da proizvode zabunu, pa čak i paralizu odvijanja pojedinih državnih, vojnih, privrednih i drugih delatnosti.

Vidi još

• Sistem civilne odbrane
• Sistem civilne odbrane Republike Srbije
• Zdravstvena služba u funkciji sistema civilne odbrane
• Organi unutrašnjih poslova u sistemu civilne odbrane
• Seizmološka služba u funkciji sistema civilne odbrane
• Hidrometeorološka služba u funkciji sistema civilne odbrane

Literatura

• Kastratović, Luka (2015). Razvoj sistema civilne odbrane u Republici Srbiji - Novi model. Beograd: Inovacioni centar Fakulteta bezbednosti.
• Gačić, Jasmina (2008). Civilno planiranje za vanredne situacije. Beograd: Fakultet bezbednosti i Javno preduzeće Službeni glasnik.
• Jakovljević, Vladimir (2006). Sistem civilne odbrane. Beograd: Fakultet civilne odbrane.

Spoljašnje veze

• Zakon o zdravstvenoj zaštiti