Jevrejski kalendar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Jevrejski kalendar (hebr. הלוח העברי) ili židovski kalendar je godišnji kalendar koji se koristi u judaizmu.[1] On određuje dane židovskih praznika, prikladne delove Tore za javna čitanja, Jahrcajte (datume žaljenja za preminulim članovima rodbine), i specifične dnevne psalme koji se čitaju. Takođe je u zvaničnoj upotrebi u državi Izrael. Koristile su se dva najvažnija oblika kalendara: opservacijski oblik koji se koristio pre uništenja Drugom hrama 70. godine, i temeljen na posmatranju mesečevih mena, te oblik zasnovan na pravilima koga je prvi opisao Majmonid 1178. godine, a koji je usvojen u prelaznom periodu između 70. i 1178. godine.

„Moderni” oblik je lunisolarni kalendar temeljen na pravilima, sličan kineskom kalendaru, koji meri mesece definisane prema mesečevim ciklusima, kao i godine merene u sunčevim ciklusima, te različit od čisto lunarnog islamskog kalendara i gotovo čisto solarnog gregorijanskog kalendara. S obzirom na oko 11 dana razlike između dvanaest lunarnih meseci i jedne solarne godine, kalendar se ponavlja u metoničkim 19-godišnjim ciklusima od 235 lunarnih meseci, s dodatnim lunarnim mesecom koji se dodaje svake dve ili tri godine, odnosno sedam puta svakih 19 godina. Kako se hebrejski kalendar razvio u oblasti istočno od Mediterana,[2] reference na godišnja doba se odnose na vreme i klimu severne hemisfere.

Za današnji oblik jevrejskog kalendara kaže se da ga je uveo sinedrionski prvosveštenik Hilel II negde oko 359. godine n. e. Koriste ga Jevreji širom sveta za određivanje datuma verskih praznika i zvanični je kalendar države Izrael. Ovaj kalendar je kombinovanog luni-solarnog tipa, što znači da bi njegova prosečna godina trebalo da odgovara tropskoj godini, a meseci sinodičkom. To je veoma komplikovan zahtev, pa je takav i sam kalendar.

Prosta godina Jevrejskog kalendara ima 353, 354 ili 355, a prestupna 383, 384 ili 385 dana. Tri različita trajanja nazivaju se skraćena, obična i puna godina. Prosta godina ima 12, a prestupna 13 meseci. Svaki mesec počinje, otprilike, u vreme mladog meseca. Nazivi meseca i broj dana u njima dati su u sledećoj tabeli:

Naziv Skraćena godina obična godina puna godina
Tišri 30 30 30
Hešvan 29 29 30
Kislev 29 30 30
Tevet 29 29 29
Ševat 30 30 30
(Adar I) 30 30 30
Adar II 29 29 29
Nisan 30 30 30
Ijar 29 29 29
Sivan 30 30 30
Tamuz 29 29 29
Av 30 30 30
Elul 29 29 29
Ukupno: 353 / 383 354 / 384 355 / 385

Mesec Adar I postoji samo u prestupnoj godini, dok se u prostoj mesec Adar II zove prosto „Adar”. U običnoj godini meseci imaju naizmenično 29 i 30 dana. U punoj godini mesec Hešvan ima jedan dan više, a u skraćenoj Kislev jedan dan manje. Prestupne su one godine koje pri deljenju sa 19 daju ostatak 0, 3, 6, 8, 11, 14 ili 17. Prvi dan u jevrejskoj godini je 1. tišri (Roš a’Šana), mada se kao nova godina slavi i 15. ševat (Tu B’ševat). Jevrejski dan ne počinje u ponoć, već zalaskom sunca. Prvi dan u godini, Roš a’Šana, određuje se na sledeći način:

  1. Godina počinje na dan mladog meseca koji pada otprilike 354 dana (ili 384 ako je prethodna

godina bila prestupna) nakon početka prethodne godine.

  1. Ako mlad mesec pada posle podne toga dana, godina počinje jedan dan kasnije.
  2. Ukoliko taj dan pada u nedelju, sredu ili petak, godina počinje (još) jedan dan kasnije.
  3. Ukoliko bi prethodna godina trebalo sada da ima 356 dana, što nije dozvoljeno, početak nove godina se pomera za dva dana unazad.
  4. Ukoliko bi prethodna godina trebalo da ima 382 dana, što nije dozvoljeno, nova godina počinje jedan dan kasnije.

Za datum mladog meseca se uzima izračunata vrednost, a ne pravi datum. Treba znati da Jevreji jedan sat dele na 1080 „delova”. Prema jevrejskom verovanju, mlad mesec kojim je počela prva godina po nastanku sveta pojavio se 5 sati i 204 dela sata nakon zalaska sunca (što će reći negde blizu ponoći 6. oktobra 3761. p. n. e.). Svaki naredni mlad mesec izračunava se tako što se na ovo vreme dodaje dužina trajanja sinodičkog meseca od 29 dana 12 sati i 793 dela sata. U jevrejskom kalendaru godine se broje od nastanka sveta za koji se veruje da je bio 3761. p. n. e. Te godine je počela 1. AM (Anno Mundi – godina od nastanka sveta). Godine 2003. počela je jevrejska godina AM 5764.

Struktura[uredi | uredi izvor]

Jevrejski kalendar je lunisolarni kalendar ili „fiksna lunarna godina”; sastoji se od 12 lunarnih meseci od 29 ili 30 dana; interkalarni lunarni mesec (trinaesti) se dodaje 7 puta u svakih 19 godina (svakih dve ili tri godine), kako bi se 12 lunarnih meseci sinhronizovalo sa, nešto dužom, solarnom godinom. Svaki jevrejski lunarni mesec počinje sa mladim Mesecom; prvobitno je morao biti opažen srp mladog Meseca, o čemu su svedočili očevici, ali se vreme mladog Meseca sada određuje matematički.

Istovremeno teče sedmični ciklus, što odgovara sedmodnevnom periodu iz Knjige postanja, u kojem je stvoren svet. Imena sedmičnih dana su, kao i u priči iz Postanja, jednostavno broj dana unutar sedmice, pri čemu je Šabat (Shabbat - subota) sedmi dan. Jevrejski dani teku od jednog zalaska Sunca do drugog, što znači da standardno vreme i časovna zona nemaju mesta u hebrejskom kalendaru.

Dvanaest redovnih meseci su: Nisan (30 dana), Ijar (Iyar, 29 dana), Sivan (30 dana), Tamuz (Tammuz, 29 dana), Av (30 dana), Elul (29 dana), Tišri (Tishrei, 30 dana), Hešvan (Cheshvan, 29 ili 30 dana), Kislev (29 ili 30 dana), Tevet (29 dana), Ševat (Shevat, 30 dana) i Adar (29 dana). U prestupnim godinama postoji još i mesec Adar I (30 dana), koji se umeće posle Ševata, te se redovni mesec Adar označava kao „Adar II”.

Prvi mesec godine je nisan. Petnaesti dan nisana je početak praznika Pasha (Pesach), što bi odgovaralo punom Mesecu u kalendarskom mesecu nisan. Pesah je prolećni festival, povezan sa žetvom ječma, te je umetan interkalarni mesec kako bi se to održalo. Najkasnije od 12. veka to je određivano matematički, ali tradicija drži da pre toga 1. nisan nije počinjao ako ječam nije bio zreo (moglo je biti posmatrano i voće na drveću, a i sama ravnodnevica); u protivnom bi bio umetan interkalarni, trinaesti, mesec.[3]

Iako Biblija označava ovaj mesec (ne nazivajući ga Nisan) kao prvi mesec godine, praznik početka godine Roš Hašana („Glava godine”, odnosno „Početak godine”) se u stvari slavi na početku sedmog meseca, koji se danas zove Tišri, pa većina Jevreja danas vidi Tišri kao de fakto početak godine. Mada se u Tori pominje ovaj praznik, nije bio smatran za početak godine, već više kao praznik za refleksiju i sećanje.

Izvori i istorija[uredi | uredi izvor]

Tora (Torah) sadrži nekoliko zapovesti u vezi održavanja kalendara i lunarnog ciklusa.

Dan[uredi | uredi izvor]

Dan je najmanja jedinica hebrejskog kalendara. Uglavljen je po uzoru na priču iz Postanja i nema fiksnu dužinu. Na osnovu iskaza „... bi veče i bi jutro...”, hebrejski dan teče od zalaska Sunca (početak „večeri”) do sledećeg zalaska.[4] U ovoj šemi nema časovnika, te se koristi građansko vreme. Mada građansko vreme uključuje lokalno usvojene konvencije, poput časovnih zona i letnjeg vremena, njima u hebrejskom sistemu nema mesta. Građansko vreme se koristi samo kao referentna tačka - u izrazima kao: „Šabat počinje u toliko-i-toliko sati”. Stalna progresija zalaska Sunca oko planete i sezonske promene dovode do postepenih promena vremena od dana do dana, koje potiču od vidljivih astronomskih pojava (zalazak Sunca) a ne ljudskih zakona i konvencija. Umesto konvencije međunarodne datumske linije koristi se jerusalimski antimeridijan - 35° 13’ istočno od početnog meridijana.

Halahijski, tačno vreme kada dani počinju ili završavaju je neizvesno: ovo vreme može biti bilo zalazak sunca (šekija) ili noć (tzait ha'kochavim, „kada se pojave zvezde“). Vreme između zalaska sunca i sumraka (bein hashmashot) je neizvesnog statusa.[5] Tako (na primer) svetkovanje Šabata počinje pre zalaska sunca u petak i završava se posle noći u subotu, kako bi se osiguralo da Šabat nije prekršen bez obzira kada dođe do prelaza između dana.

Umesto međunarodne konvencije o datumskoj liniji, postoje različita mišljenja o tome gde se dan menja. Jedno mišljenje koristi antimeridijan Jerusalima (nalazi se na 144°47' Z, prolazi kroz istočnu Aljasku). Postoje i druga mišljenja.[6][7] (Pogledajte Međunarodnu liniju datuma u judaizmu.)

Nedelje[uredi | uredi izvor]

Hebrejski kalendar sledi sedmodnevni nedeljni ciklus, koji teče istovremeno ali nezavisno od mesečnog i godišnjeg ciklusa. Imena dana su jednostavno redni broj dana u nedelji. Na hebrejskom ova imena mogu biti skraćena upotrebom numeričke vrednosti hebrejskih slova, npr. יום א׳ (Dan 1., ili Jom Rišon (hebr. יום ראשון):

Jom Rišon (Yom Rishon (יום ראשון), skr. יום א׳ = „prvi dan” = nedelja
Jom Šeni (Yom Sheni) (יום שני), skr. יום ב׳ = „drugi dan” = ponedeljak
Jom Šliši (Yom Shlishi) (יום שלישי), skr. יום ג׳ = „treći dan” = utorak
Jom Revi'i (Yom Reviʻi) (יום רבעי), skr. יום ד׳ = „četvrti dan” = sreda
Jom Namiši (Yom Chamishi) (יום חמישי), skr. יום ה׳ = „peti dan” = četvrtak
Jom Šiši (Yom Shishi) (יום ששי), skr. יום ו׳ = „šesti dan” = petak
Jom Šabat (Yom Shabbat) (יום שבת ili češće שבת - Shabbat), skr. יום ש׳ = „Dan Sabata (Dan odmora)” = subota

Imena dana su takođe nazvana po uzoru na priču iz Postanja: „... i bi veče i bi jutro, dan jedan”

Šabat ima posebno mesto u sedmičnom ciklusu. Ima više posebnih pravila u vezi s njim, o kojima se raspravlja u istoimenom talmudskom traktatu.

Reč „šabat” na hebrejskom (שַׁבָּת) takođe može značiti „(talmudska) sedmica”,[8] tako da u ritualnoj liturgiji fraza kao „Yom Reviʻi bəShabbat” значи „четврти дан у седмици”.[9]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Richards, E. G (1998). Mapping time: the calendar and its historyНеопходна слободна регистрација. Oxford University Press. стр. 224. ISBN 978-0-19-286205-1. 
  2. ^ Specifically, the ripening of the barley crop; the age of the kids, lambs, and doves; the ripeness of the fruit trees; and the relation of the date to the tekufah (seasons). See the Talmud, Sanhedrin 11b
  3. ^ Ječam je morao "klasati" (biti zreo) kako bi se po Zakonu mogli ponuditi klasovi kao prvi plodovi. Jones, Stephen (1996). Secrets of Time.  Ovim je takođe pretpostavljeno da ciklus počiva na godišnjim dobima severne hemisfere.
  4. ^ Kurzweil, Arthur (2011). The Torah For Dummies. John Wiley & Sons. ISBN 9781118051832 — преко Google Books. 
  5. ^ „Zmanim Briefly Defined and Explained”. chabad.org. 
  6. ^ Roth, Willie (1. 3. 2002). „The International Date Line and Halacha”. koltorah.org. Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г. .
  7. ^ "Appendix II: Baal HaMaor's Interpretation of 20b and its Relevance to the Dateline" in Talmud Bavli, Schottenstein Edition, Tractate Rosh HaShanah, Mesorah Publications Ltd. ("ArtScroll") 1999, where "20b" refers to the 20th page 2nd folio of the tractate.
  8. ^ Npr. prema Morfix מילון מורפיקס, Morfix Dictionary, koji počiva na rečniku Rav Milim profesora Yaakov Choeka. Ali reč sa značenjem netalmudske sedmice je שָׁבוּע (shavuʻa), prema istom "מילון מורפיקס".
  9. ^ Npr. kada govorimo o dnevnom psalmu koji se recituje u jutarnjoj molitvi Šaharit.

Литература[uredi | uredi izvor]

  • al-Biruni. The Chronology of Ancient Nations, Chapter VII. tr. C. Edward Sachau. London, 1879.
  • Ari Belenkiy. "A Unique Feature of the Jewish Calendar – Dehiyot". Culture and Cosmos 6 (2002) 3–22.
  • Jonathan Ben-Dov. Head of All Years: Astronomy and Calendars at Qumran in their Ancient Context. Leiden: Brill, 2008.
  • Bonnie Blackburn and Leofranc Holford-Strevens. The Oxford Companion to the Year: An Exploration of Calendar Customs and Time-reckoning. US: Oxford University Press; 2000.
  • Sherrard Beaumont Burnaby. Elements of the Jewish and Muhammadan Calendars. George Bell and Sons, London, 1901.
  • Nathan Bushwick. Understanding the Jewish Calendar. Moznaim, New York/Jerusalem. 1989. ISBN 0-940118-17-3.
  • William Moses Feldman. Rabbinical Mathematics and Astronomy, 3rd edition, Sepher-Hermon Press, New York, 1978.
  • Eduard Mahler, Handbuch der jüdischen Chronologie. Buchhandlung Gustav Fock, Leipzig, 1916.
  • Helen R. Jacobus (2014). Zodiac Calendars in the Dead Sea Scrolls and Their Reception: Ancient Astronomy and Astrology in Early Judaism. Leiden: Brill. ISBN 978-9004284050. 
  • Otto Neugebauer. Ethiopic astronomy and computus. Österreichische Akademie der Wissenschaften, philosophisch-historische Klasse, Sitzungsberichte 347. Vienna, 1979.
  • The Code of Maimonides (Mishneh Torah), Book Three, Treatise Eight: Sanctification of the New Moon. Translated by Solomon Gandz. Yale Judaica Series Volume XI, Yale University Press, New Haven, Conn., 1956.
  • Samuel Poznanski. "Calendar (Jewish)". Encyclopædia of Religion and Ethics. T. & T. Clark, Edinburgh, 1910, vol. 3, pp. 117–124.
  • Edward M. Reingold and Nachum Dershowitz. Calendrical Calculations: The Millennium Edition. Cambridge University Press; 2 edition. 2001. ISBN 0-521-77752-6. str. 723–730..
  • Louis A. Resnikoff. "Jewish Calendar Calculations", Scripta Mathematica 9 (1943) 191–195, 274–277.
  • Eduard Schwartz, Christliche und jüdische Ostertafeln (Abhandlungen der königlichen Gesellschaft der Wissenschaften zu Göttingen. Philologisch-Historische Klasse. Neue Folge, Band viii), Berlin, 1905.
  • Arthur Spier. The Comprehensive Hebrew Calendar: Twentieth to the Twenty-Second Century 5660–5860/1900–2100. Feldheim Publishers, Jerusalem/New York, 1986.
  • Sacha Stern (2001). Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar 2nd Century BCE to 10th Century CE. Oxford University Press. ISBN 978-0198270348. 
  • Ernest Wiesenberg. "Appendix: Addenda and Corrigenda to Treatise VIII". The Code of Maimonides (Mishneh Torah), Book Three: The Book of Seasons. Yale Judaica Series Volume XIV, Yale University Press, New Haven, Conn., 1961. pp. 557–602.
  • Francis Henry Woods. "Calendar (Hebrew)", Encyclopædia of Religion and Ethics. T. & T. Clark, Edinburgh, 1910, vol. 3, pp. 108–109.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Jevrejski kalendar na Vikimedijinoj ostavi.

Konvertori datuma[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јеврејски_календар&oldid=27549228”