Johanezburg

Uredi veze
Koordinate: 26° 12′ 00″ J; 28° 04′ 00″ I / 26.2° J; 28.066667° I / -26.2; 28.066667
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Johanezburg
Johannesburg
Kolažni prikaz gradskih znamenitosti
Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Južna Afrika
PokrajinaGauteng
Osnovan1886.[1]
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 3.225.812
 — gustina1.962 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate26° 12′ 00″ J; 28° 04′ 00″ I / 26.2° J; 28.066667° I / -26.2; 28.066667
Aps. visina1753 m
Površina1,644[2] km2
Johanezburg na karti Južnoafričke Republike
Johanezburg
Johanezburg
Johanezburg na karti Južnoafričke Republike
Ostali podaci
GradonačelnikAmos Masondo
Poštanski broj2001, 2000
Pozivni broj011
Veb-sajt
www.joburg.org.za

Johanezburg (engl. Johannesburg, afr. Johannesburg, vend. Johannesburg, zul. iGoli, kos. iRhawutini) je najnaseljeniji grad u Južnoafričkoj Republici[3] i drugi po naseljenosti u Podsaharskoj Africi, odmah iza Lagosa. Lokalno stanovništvo je nazvalo grad i „Džo'burg,“ „Džozi,“ i „eGoli“. Johanezburg je i prestonica pokrajine Gauteng, najimućnije pokrajine u Južnoj Africi, i sedište Ustavnog suda. To je jedan od najnovijih metropola u svetu, i spada među mali broj gradova u svetu koji se ne nalaze blizu morske obale ili veće reke.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Johanezburg je i po površini i po broju stanovnika ogroman grad. Sa periferijom je veličine oko 100 km sa 50 km i broji preko tri miliona stanovnika. Disproporcija je zbog toga što su retka naselja sa kućama naslonjenim jedne na druge. Po pravilu su okružene velikim brežuljkastim dvorištima i okućnicama, projektovanim tako da niko nikoga ne vidi i ne uznemirava. Uglavnom su sa bazenima.

Mapa Gautenga sa naznačenim položajem Johanezburga

Ceo grad je prepun drveća i to najčešće drveta jakarande (Jakaranda), koja u proleće ceo grad svojim cvetom boji u ljubičasto. Centar, koji obeležavaju visoki SABC antenski toranj sa vidikovcem i telekomunikacioni toranj na Hilbrou (Hillbrow), svojim poslovnim zgradama arhitektonski nalikuje na severnoameričke gradove. U njemu se nalazi Muzej Afrike, najznačajniji muzej kulture i istorije Johanezburga, gde možete upoznati istoriju grada iz svih uglova, ili na primer naučiti koja je razlika između Bantu i Zulu plemena, razliku između Bura i Holanđana itd.

Južnije od centra se nalazi „Grad zlatnog grebena“ (Gold Reef City), rudnik zlata, koji je tek skoro otvoren za turiste, jer je bio u upotrebi. Kažu da iz aviona čitav ovaj predeo na suncu sija zlatnim sjajem, jer je veliki deo rude dosta bogat zlatom, kao jalovina odlagan i rasipan po okolini. Na istom mestu se nalazi i Muzej aparthejda.

U zapadnom delu grada nalazi se Njutaun; neki ga nazivaju azijskom četvrti, gde je Gandi otpočeo svoju nenasilnu borbu protiv kolonijalista i dosta je spomenika iz tog doba. Lavove možete videti u Parku lavova, a ostalu afričku faunu u gradskom zoološkom vrtu. Obavezno iskoristite sve izlete van grada i u prirodu. Johanezburg je bogat velikim parkovima i oazama mira.

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima Johanezburga (1961–1990. ekstremi 1951–1990)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 41,4
(106,5) 		33,5
(92,3) 		31,9
(89,4) 		29,3
(84,7) 		26,4
(79,5) 		23,1
(73,6) 		24,4
(75,9) 		26,2
(79,2) 		30,0
(86) 		32,2
(90) 		38,5
(101,3) 		39,4
(102,9) 		41,4
(106,5)
Srednji maksimum, °C (°F) 30,2
(86,4) 		29,1
(84,4) 		28,0
(82,4) 		25,5
(77,9) 		23,0
(73,4) 		20,4
(68,7) 		21,1
(70) 		24,4
(75,9) 		28,4
(83,1) 		29,4
(84,9) 		29,5
(85,1) 		29,8
(85,6) 		31,4
(88,5)
Maksimum, °C (°F) 25,6
(78,1) 		25,1
(77,2) 		24,0
(75,2) 		21,1
(70) 		18,9
(66) 		16,0
(60,8) 		16,7
(62,1) 		19,4
(66,9) 		22,8
(73) 		23,8
(74,8) 		24,2
(75,6) 		25,2
(77,4) 		21,9
(71,4)
Prosek, °C (°F) 19,5
(67,1) 		19,0
(66,2) 		18,0
(64,4) 		15,3
(59,5) 		12,6
(54,7) 		9,6
(49,3) 		10,0
(50) 		12,5
(54,5) 		15,9
(60,6) 		17,1
(62,8) 		17,9
(64,2) 		19,0
(66,2) 		15,5
(59,9)
Minimum, °C (°F) 14,7
(58,5) 		14,1
(57,4) 		13,1
(55,6) 		10,3
(50,5) 		7,2
(45) 		4,1
(39,4) 		4,1
(39,4) 		6,2
(43,2) 		9,3
(48,7) 		11,2
(52,2) 		12,7
(54,9) 		13,9
(57) 		10,1
(50,2)
Srednji minimum, °C (°F) 11,0
(51,8) 		10,3
(50,5) 		8,5
(47,3) 		4,7
(40,5) 		1,6
(34,9) 		−1,9
(28,6) 		−1,9
(28,6) 		−0,6
(30,9) 		1,8
(35,2) 		4,7
(40,5) 		7,3
(45,1) 		9,5
(49,1) 		−3,1
(26,4)
Apsolutni minimum, °C (°F) 7,2
(45) 		6,0
(42,8) 		2,1
(35,8) 		0,5
(32,9) 		−2,5
(27,5) 		−8,2
(17,2) 		−5,1
(22,8) 		−5,0
(23) 		−3,3
(26,1) 		0,2
(32,4) 		1,5
(34,7) 		3,5
(38,3) 		−8,2
(17,2)
Količina padavina, mm (in) 125
(4,92) 		90
(3,54) 		91
(3,58) 		54
(2,13) 		13
(0,51) 		9
(0,35) 		4
(0,16) 		6
(0,24) 		27
(1,06) 		72
(2,83) 		117
(4,61) 		105
(4,13) 		713
(28,07)
Dani sa padavinama (≥ 0.1 mm) 15,9 11,2 11,9 8,6 2,9 2,0 1,0 2,1 3,8 9,8 15,2 14,9 99,3
Relativna vlažnost, % 69 70 68 65 56 53 49 46 47 56 65 66 59
Sunčani sati — mesečni prosek 250,1 224,8 238,8 236,9 276,0 266,9 283,9 284,1 280,8 269,5 248,7 263,9 3.124,4
Izvor #1: World Meteorological Organization,[4] NOAA[5]
Izvor #2: South African Weather Service[6]
Klimatski podaci za Johanezburg
Mesec Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec Godina
Dnevni prosek sunčanih časova 14.0 13.0 12.0 11.0 11.0 11.0 11.0 11.0 12.0 13.0 13.0 14.0 12.2
Prosečni UV indeks 11+ 11+ 11+ 9 6 5 5 7 9 11 11+ 11+ 8.9
Source: Weather Atlas [7]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvo nalazište zlata iz 1886. godine

Istorija Johanezburga počinje 1886. godine, onoga trena kada je Džordž Voker (George Walker) zapeo za komad zlatne rude na svom imanju u Vitvotersendu (Witwaterstand). Voker je zapeo na mestu na kojem će kasnije biti iskopano 40% svog svetskog zlata.

Zlato se na teritoriji Južne Afrike i Johanezburga traži još od 1852. sa promenljivim uspehom jer su ga svi očekivali u grumenastom ili peskovitom stanju, kao na drugim sličnim nalazištima širom sveta. Međutim ono je bilo tu, pod nogama, u crvenoj zemlji po kojoj su hodali, samo u malo drugačijem obliku. Džordžu Vokeru i njegovom prijatelju Džordžu Hanibolu je zbog ovoga trebalo dosta truda da sakupe ljude i sredstva za ulaganja. Probleme su stvarale i tadašnje burske vlasti koje su i same donekle strahovale od pronalaska zlata, jer su sumnjale da bi u slučaju njegovog otkrića teritoriju morale prepustiti tada moćnijim Britancima, što se kasnije i desilo.

Kada je bilo jasno o kakvom se velikom nalazištu radi, za veoma kratko vreme ovu je teritoriju naselilo više od stotinu hiljada kopača i njihovih porodica, iako do Randa nije bilo nikakvih puteva. Vrlo brzo se iz haosa stvorio grad velikog potencijala, čiji ritam i danas mnogi ne mogu da savladaju.

Ipak, nisu se svi obradovali zlatu. Crno domicilno stanovništvo je odmah porobljeno i oterano u rudnike, a tih su se navika belci, u ovom ćošku sveta, teško odvikavali.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Postoji i znatan broj ljudi srpske emigracije u Johanezburgu. Kako iz opravdanih razloga Srbi nisu „preležali“ Zlatnu groznicu, uglavnom su to iseljenici iz vremena komunizma na jugoslovenskim prostorima, čija je brojnost „osvežena drugim naletom“ iz ere devedesetih godina XX veka istih. Svake nedelje je okupljanje u Crkvi svetog Tome. Pored crkve, postoji i škola srpskog jezika po imenu Zavičaj. Srpski jezik, položen u ovoj školi, može da zameni jedan od drugih jezika na zvaničnim svedočanstvima južnoafričkih škola.

Privreda[uredi | uredi izvor]

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Život u gradu[uredi | uredi izvor]

U jednom od zvaničnih propagandnih turističkih letaka piše: „Johanezburg je mesto gde možete da doživite Afriku i pijete čistu vodu iz česme“. Čitavo mesto je čisto i uredno i zapadni standardi u higijeni su jedino na šta ćete ovde naići.

Cene u gradu su dosta niže od evropskih, a kvalitet robe i namirnica je isti, ili čak i viši. U supermarketu možete kupovati sve što je najjeftinije na polici i opet da jedete marmeladu kakvu nigde niste probali. Sve je ekstra i po prihvatljivoj ceni. U Johanezburgu standard belaca se može uporediti sa zapadnoevropskim ili bolje rečeno sa sličnim gradovima u SAD. Bela manjina i dalje živi i uživa veće ekonomske privilegije i bilo bi nerealno očekivati da se standard preko noći poravna, pa je nemoguće pričati o nekoj srednjoj vrednosti kao merilu kvaliteta života. Međutim, niko vas, bez obzira na poreklo, neće sputavati u svojim poslovnim idejama, ako vrede naravno, a prava i pravila ponašanja su slični američkim. Cene rada su dosta pale poslednjih godina, jer je sve veći broj gazda koji prave kompromise sa svojim egom, zarad zarade i jeftinijeg crnog radnika.

Život bez automobila je jednostavno nezamisliv i zbog toga što do skoro u gradu nije bilo nikakve vrste javnog prevoza. Danas postoji uspostavljen autobuski saobraćaj, ali je i dalje glavni gradski prevoz taksi. Vozi se levom stranom; većinom su vozila evropskih marki, koje imaju svoje fabrike u JAR. To je bio način da se zaobiđu ondašnje sankcije Ujedinjenih nacija, uvedene zbog aparthejda, pa je JAR dugo vremena bila jedina zemlja u kojoj se pored Nemačke proizvodio „Mercedes“.

Noćni život[uredi | uredi izvor]

Noćni život Johanezburga je nešto posebno. Inače ovo je onaj deo Afrike koji nije do kraja pokidao veze sa svojim kolonijalistima i poznat je po dobrom provodu. Valjda stoga što su tu tradicionalno dolazili većinom avanturisti; ljudi koji nisu mogli „s mirom sedeti kući“. U Johanezburgu noćni provod počinje posle 10 sati, a najpoznatija je ulica Roki strit (Rocky Street), sa velikim brojem noćnih barova i koktel klubova i ne bi je trebalo izostaviti iz sopstvenog turističkog vodiča, uz obavezno korišćenje taksija u dolasku i odlasku.

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Chronological order of town establishment in South Africa based on Floyd (1960:20–26)” (PDF). str. xlv—lii. 
  2. ^ „Johannesburg”. Census 2011. 
  3. ^ Th. Brinkhoff (23. 1. 2010). „Principal Agglomerations of the World”. Citypopulation.de. Pristupljeno 2. 7. 2010. 
  4. ^ „World Weather Information Service – Johannesburg”. World Meteorological Organization. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  5. ^ „Johannesburg/Jan Smuts Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 8. 4. 2013. 
  6. ^ „Climate data for Johannesburg”. South African Weather Service. Arhivirano iz originala 8. 3. 2010. g. Pristupljeno 6. 3. 2010. 
  7. ^ „Johannesburg, South Africa - Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Pristupljeno 25. 2. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Felix Urban: Acoustic Competence. Investigating sonic empowerment in urban cultures. Johannesburg and Berlin. 1. Edition. Tectum, Baden-Baden (2016) ISBN 978-3-8288-3683-9.
  • Johannesburg: The Elusive Metropolis. Sarah Nuttall. Duke University Press. 9 January 2005. 210 pages. ISBN 0-8223-6610-X.
  • Early Johannesburg, Its Buildings and People. Hannes Meiring, Human & Rousseau. 1986. 143 pages. ISBN 0-7981-1456-8
  • Gold! Gold! Gold! The Johannesburg Gold Rush. Eric Rosenthal, AD. Donker, (1970) ISBN 0-949937-64-9
  • The Corner House: The Early History of Johannesburg. Alan Patrick Cartwright. MacDonald. 1965. 295 pages.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јоханезбург&oldid=27549398”