Džo Zavinul

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Džo Zavinul
Džo Zavinul, snimak Toma Bica iz 2006. godine.
Lični podaci
Puno imeDžo Erih Zavinul
Datum rođenja(1932-07-07)7. jul 1932.
Mesto rođenjaBeč, Austrija
Datum smrti11. septembar 2007.(2007-09-11) (75 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrija
Uzrok smrtiRak kože
Muzički rad
Aktivni period1949—2007
ŽanroviDžez, džez fjužn
Izdavačke kućeKolumbija, ESC
Ostalo
Veb-sajthttp://www.joezawinul.com

Jozef Erih Zavinul (nem. Josef Erich Zawinul; Beč, 7. jul 1932 – Beč, 11. septembar 2007) bio je austrijski džez i džez fjužn klavijaturista i kompozitor. Prvi put je došao do izražaja kod saksofoniste Kenonbol Ederlija, da bi potom svirao sa Majlsom Dejvisom i postao jedan od kreatora džez fuzije, muzičkog žanra koji je kombinovao džez sa rokom. Bio je suosnivač grupa Veder Report i Zavinul Sindikejt. On je bio pionir u upotrebi električnog klavira i sintisajzera, a čitaoci časopisa Daun Bit su ga dvadeset osam puta proglasili „najboljim električnim klavijaturistom“.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rani život i karijera[uredi | uredi izvor]

Zavinul je odrastao u Beču, Austrija. Harmonika je bila njegov prvi instrument. Sa šest-sedam godina počeo je da studira klarinet, violinu i klavir na Bečkom konzervatorijumu.[2] Tokom 1950-ih bio je pijanista za Polidor. Radio je kao džez muzičar sa Hansom Kolerom, Fridrihom Guldom, Karlom Drevoom i Feti Džordžom.[3] Godine 1959. preselio se u SAD da pohađa Muzički koledž Berkli, ali nedelju dana kasnije dobio je ponudu za posao od Mejnarda Fergusona, pa je napustio školu i otišao na turneju.[2] Zatim je pratio Dajnu Vošington.[4] Veći deo 1960-ih proveo je sa Kenonbol Ederlijem. Za to vreme napisao je „Milost, milost, milost“ eng i „Hodaj visoko“, i „Seoski propovednik“ i svirao je električni klavir. Krajem decenije snimio je sa Majlsom Dejvisom na Na tih način (engl. In a Silent Way) dok je Dejvis uspostavljao žanr džez fuzije, kombinujući džez sa rokom.[5]

Veder Riport[uredi | uredi izvor]

Zavinul sa Veder Riport u Torontu, 1977. Fotografija: Žan Luk Orlin

Godine 1970. Zavinul je osnovao Veder Riport sa Vejnom Šorterom.[6] Njihove prve dve godine naglašavale su relativno otvoren format grupne improvizacije sličan onome što je Majls Dejvis radio u više rok orijentisanom formatu. Međutim, Zavinul je počeo da pravi promene sa svojim trećim albumom Svitnajter (engl. Sweetnighter). Funk elementi kao što su bas gitara i vah-vah pedala počeli su da se uvode u zvuk benda. Sa četvrtim albumom, Misterios Traveler ("Tajanstveni putnik" - engl. Mysterious Traveller), muzičke forme su komponovane slično klasičnoj muzici, a kombinacija džez harmonija sa gruvom iz 1970-ih pomogla je bendu da pređe u svoj komercijalno najuspešniji period.

Najveći komercijalni uspeh benda je donela Zavinulova kompozicija „Birdlend“ ("Zemlja ptica" - engl. Birdland) na albumu Hevi Veder ("Teško vreme" ili "Nevreme" - engl. Heavy Weather) iz 1977. godine, koji je dostigao 30. mesto na Bilbordovoj listi pop albuma. "Birdlend" je jedno od najprepoznatljivijih džez komada 1970-ih, koje su između ostalih snimili Menhetn Transfer, Kvinsi Džouns, Mejnard Ferguson i Badi Rič. Pesma "Birdlend" je Zavinulu i Veder Riportu donela tri Gremija.[7]

Veder Riport ("Vremenska prognoza" - engl. Weather Report) je bio aktivan do sredine 1980-ih, a Zavinul i Šorter su ostali jedini stalni članovi kako je bend menjao članove. Šorter i Zavinul su se razišli nakon snimanja Sportin Lajf ("Sportski život" - engl. Sportin' Life), ali je otkriveno da moraju da urade još jedan album da bi ispunili ugovor sa CBS Rekords. Poslednji album se zvao Ovo je ovo! (engl. This Is This!).

Godine 1991. Zavinul je dobio počasni doktorat muzike na Muzičkom koledžu Berkli i ovom prilikom je nastupio sa grupom koju su činili Metju Gerison, Torsten de Vinkel, Ejb Laboriel mlađi i Melvin Batler.[8]

Zavinul Sindikejt[uredi | uredi izvor]

Sindikat Zavinul, uživo u Frajburgu, 28. marta 2007

Zavinul Sindikejt ("Sindikat Zavinul" - engl. The Zawinul Syndicate) bio je džez fjužn bend osnovan 1988. Razvio se iz Veder Riporta.[9] Njihov stil bi se mogao opisati kao kombinacija neobičnih drajvskih i sving ritmova, kao i mnogih pozajmica iz različitih muzičkih kultura.

Zavinul je izjavio da je bendu dao ime zbog sindikata koji više liči na porodicu nego na "samo" bend.[10]

Nakon smrti Zavinula 2007. godine, nekoliko članova Zavinul Sindikejta odlučilo je da reformiše i izvodi Zavinulovu muziku uživo pod njihovim skraćenim imenom Sindikejt (engl. The Syndicate).[11]

Nekoliko glavnih članova Sindikejta tokom godina bili su Skot Henderson, Bobi Tomas mlađi, Linli Mart, Pako Seri, Manolo Badrena, Natanijel Taunsli, Sabine Kabongo, Geri Polson, Ričard Bona i Viktor Bejli.

Priče o Dunavu[uredi | uredi izvor]

Zavinul je takođe napisao simfoniju pod nazivom Priče o Dunavu, koju je naručio Bruknerhaus u Lincu. Prvi put je izvedena na otvaranju Brukner festivala u Lincu 1993. godine. U svojih sedam stavova, simfonija prati tok Dunava od Donauešingena preko raznih zemalja do Crnog mora. Snimio ga je 1995. godine Češki državni filharmonijski orkestar iz Brna, kojim je dirigovao Kaspar Rihter.

Grob Džoa Zavinula na Središnjem groblju u Beču

Smrt[uredi | uredi izvor]

Zavinul se razboleo i hospitalizovan je u svom rodnom Beču 7. avgusta 2007,[12] nakon što je završio petonedeljnu evropsku turneju. Umro je nešto više od mesec dana kasnije od retkog oblika raka kože (karcinoma Merkelovih ćelija) 11. septembra 2007.[13] [14] Kremiran je u bečkom sanatorijumu, a njegov pepeo je položen u Središnjem bečkom groblju.

Lista kompozicija i albuma[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ [1] Arhivirano 11 februar 2010 na sajtu Wayback Machine
  2. ^ a b Walters, John L. (13. 9. 2007). „Obituary: Joe Zawinul”. The Guardian. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  3. ^ Kernfeld, Barry (2002). Kernfeld, Barry, ur. The New Grove Dictionary of Jazz. 3 (2 izd.). New York: Grove's Dictionaries. str. 1015—1016. ISBN 1-56159-284-6. 
  4. ^ „Zawinul, Joe”. Encyclopedia of World Biography, v. 28Neophodna slobodna registracija (2nd izd.). Detroit: Gale. 2008. str. 389.391. ISBN 9780787622213. 
  5. ^ Richard S. Ginell. „Joe Zawinul”. AllMusic. Pristupljeno 7. 2. 2018. 
  6. ^ Kernfeld, Barry (2002). Kernfeld, Barry, ur. The New Grove Dictionary of Jazz. 3 (2 izd.). New York: Grove's Dictionaries. str. 1015—1016. ISBN 1-56159-284-6. 
  7. ^ Birdland (song) (na jeziku: engleski), 2022-08-24, Pristupljeno 2022-08-28 
  8. ^ „Joe Zawinul, 75, influential jazz keyboardist”. Archive.boston.com. Pristupljeno 28. 12. 2017. 
  9. ^ „Joe Zawinul | Biography & History | AllMusic”. AllMusic. Pristupljeno 2017-08-22. 
  10. ^ Bianchi, Curt. „Zawinul Online » 20 Years of the Zawinul Syndicate”. www.zawinulonline.org. Pristupljeno 2017-08-22. 
  11. ^ Bianchi, Curt. „Zawinul Online » 2015 Tour Dates”. www.zawinulonline.org. Pristupljeno 2017-08-22. 
  12. ^ Curt Bianchi (7. 8. 2007). „Joe Zawinul Hospitalized in Vienna”. Zawinulonline.org. Pristupljeno 11. 1. 2016. 
  13. ^ McDonald, Ray (12. 9. 2007). „Keyboardist Joe Zawinul Dies”. VOA News. Voice of America. Arhivirano iz originala 16. 1. 2009. g. Pristupljeno 2. 1. 2009. 
  14. ^ Schudel, Matt (12. 9. 2007). „Joe Zawinul, 75; Keyboardist Was a Pioneer of Jazz Fusion”. The Washington Post. Pristupljeno 6. 5. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • „Joe Zawinul”. Music Technology. sv. 6 br. 2. januar 1992. str. 36. ISSN 0957-6606. OCLC 24835173. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џо_Завинул&oldid=27678241”