Adam Smit

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Adam Smit (fudbaler).

Adam Smit
Adam Smit
Puno ime	Adam Smith
Datum rođenja	(1723-06-16)16. jun 1723.
Mesto rođenja	Kerkoldi, Velika Britanija
Datum smrti	17. jul 1790.(1790-07-17) (67 god.)
Mesto smrti	Edinburg, Velika Britanija
Potpis

Adam Smit (Kerkoldi, 16. jun 1723 – Edinburg, 17. jul 1790) bio je škotski ekonomista i etičar. U svom delu „Bogatstvo naroda“ objavljenom 1776. godine uneo je nove ideje kojima je isticana prirodna sloboda pojedinaca. Taj liberalizam koji je zagovarao bio je potpuna suprotnost državnoj kontroli koju su zagovarali merkantilisti.

Uz Davida Rikardoa najpoznatiji je predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Smit drži da pravo bogatstvo ne leži u novcu, kako su tvrdili merkantilisti, nego u korisnom radu, radu koji stvara prometne vrednosti. Izraziti je pristalica ekonomskoga liberalizma, koji prihvata i razvija teoriju radne vrednosti, iako smatra da ona vredi samo za pretkapitalističku privredu.

Adam Smit izučava unutrašnju povezanost ekonomskih kategorija, ali bez obzira na njegove duboke analize pojedinih etapa u kapitalističkoj proizvodnji, pokazuje nerazumijevanje za neke bitne karakteristike složenih oblika kapitalizma i njegovih imanentnih protivrečnosti, što nije niti čudno s obzirom na stadijum razvoja kapitalizma u to vreme pre industrijske revolucije. Što razvoj kapitalizma postaje složeniji i suprotnosti oštrije, Smitova teorija postaje sve više puki opis pojava i izražava sve više odnose u njihovom prividnom, spoljnom izgledu.

Smitovu teoriju je veoma važno posmatrati u kontekstu vremena u kojem je nastala, odnosno ekonomskih odnosa koji su obeležili prethodni vremenski period - merkantilizam. Temeljna Smitova ideja je kritika merkantilizma, karakteriziranog trgovinskim monopolima osiguranim kroz restriktivne trgovinske privilegije (carine, zabrane trgovanja, posebne dozvole) pojedinaca, grupacija i celih država - protekcionizam. U svrhu zaštite tih trgovačkih interesa se, kroz cijeli merkantilistički period, otvoreno upotrebljavala (i manipulirala) moć države i vojske (mornarice).

Premda se njegova ideja slobodnog tržišta danas iskorištava kao podloga (neo)liberalnog kapitalizma, Smit nije bio promotor ideje (neo)liberalnog kapitalizma u obliku u kojem isti danas obeležava globalnu ekonomiju. To se može iščitati iz niza njegovih razmišljanja iznesenih u „Bogatstvu nacija“.

Iako se Smit se u svom delu bavio isključivo posmatranjem činjenica i iznosio zaključke bez emotivnih pristranosti, lako je uočiti humanu komponentu za koju prirodno podrazumeva da doprinosi povećanju proizvodnosti, a time i efikasnosti ekonomije u celini.

Biografija

Smit je rođen u gradu Kerkoldi, Fajv, Škotska. Njegov otac, koji se takođe zvao, Adam Smit, bio je advokat, državni službenik, te je preminuo 1720, dva meseca nakon rođenja Smita, a majka Margareta Daglas kćerka lokalnog zemljoposednika je tako rano ostala udovica. Iako je tačan datum rođenja nepoznat, zna se da je kršten 16. juna 1723. Malo je tačnih podataka o njegovom detinjstvu. Džon Rej (1845 – 1915), škotski novinar i Smitov biograf, beleži da su Smita u dobu od četiri godine oteli Cigani, te je nakon intervencije vraćen. Smit je bio blizak s majkom koja je podržavala njegove akademske ambicije. U Kerkoldu je išao u školu Burgh School, od 1729. do 1737, koja se u to vreme smatrala jednom od najboljih škola toga vremena. Tamo je učio latinski jezik, matematiku, istoriju i pisanje. Započeo je da studira na univerzitetu u Glazgovu u dobu od 14 godina, gde je učio etiku kod Fransisa Hačisona. Tu je Smit razvio strast prema slobodi, razumu i slobodnom govoru.

Dobio je stipendiju „Snell Exhibition“ 1740. te se preselio da studira u Bejliol koledžu, Oksford. Iako nije bio zadovoljan studijem u Oksfordu, dobro je iskoristio brojna dela na policama njihove tamošnje opsežne biblioteke. Oksford je napustio 1746, ranije nego što mu je istekla stipendija. Pred kraj boravka u Oksfordu počeo je trpeti napade drhtanja, verovatno simptom živčanog sloma.

Godine 1748. počeo je sa javnim predavanjima na univerzitetu u Edinburgu, koja je sponzorisalo Filozofsko društvo Edinburga i koja su bila vrlo uspešna. Godine 1750. upoznao je starijeg kolegu Dejvida Hjuma. Godine 1751. postao je profesor na univerzitetu u Glazgovu, a 1752. primljen je u Filozofsko društvo Edinburga.

Pred kraj 1763. Čarls Taunsend, kojeg je Smit upoznao preko Dejvida Hjuma, predložio mu je da bude tutor njegovom posinku, Henriju Skotu. Smit je napustio mesto profesora. Kako je napustio univerzitet na polovini započetih predavanja, htio je studentima da nadoknadi novac, ali su to studenti odbili.

U sklopu novog posla pratio je Skota na putovanjima po Evropi. Plata mu je iznosila £300 na godinu uz troškove, te £300 penzije po godini; otprilike dvostruko više nego njegov prethodni prihod kao učitelj.

Prvo putovanje mu je bilo u Tuluz u Francuskoj gde se zadržao godinu i po. Nakon južne Francuske grupa se preselila u Ženevu, gde je upoznao Voltera. Iz Ženeve preselili su u Pariz, gde je upoznao brojne znamenite ljude toga vremena, kao što su npr.: Bendžamin Frenklin, An Rober Žak Tjurgo, Žan d'Alamber, Andre Morelet, Helvecius i Fransoa Kene.

Godine 1766. u Parizu preminuo je mlađi brat Henrija Skota i Smitova putovanja kao tutor su se završila. Vratio se kući u Kerkoldi, gde je desetak godina posvetio „Bogatstvu naroda“.

U maju 1773. Smit je izabran za člana Kraljevskog društva u Londonu. „Bogatstvo naroda“ je izdato 1776. i bilo je odmah uspešno. Prvo izdanje je rasprodano u šest meseci.

Godine 1778. dobio je radno mesto u carini u Škotskoj te je preselio kod svoje majke u Edinburg, tačnije Kanongejt, dvorac „Pejnmur haus“. Pet godina kasnije dobio je kraljevsku povelju, čime je automatski postao jedan od osnivača Kraljevskog društva Edinburga (engl. Royal Society of Edinburgh), u kojem je od 1787. do 1789. imao počasno mesto Lorda rektora univerziteta u Glazgovu (engl: Lord Rector of the University of Glasgow). Preminuo je u Edinburgu 17. jula 1790. Na samrtnoj postelji, Smit je rekao da je razočaran što nije postigao više.

Za sobom je u svojoj biblioteci ostavio brojne zapise i neobjavljene materijale. Smitova dva prijatelja iz škotskog akademskog sveta: fizičar i hemičar Džosef Blek, te geolog Džejms Haton, su pregledala materijale, te prema njegovim željama sve što nije bilo vredno objavljivanja uništili. Biblioteku je nasledio Dejvid Daglas, koji je živeo sa Smitom, a kasnije je podeljena između Daglasove dece.

Ideje

Inquiry into the nature and causes of the wealth of nations, 1922.

Osnovna Smitova ideja, koja ga je učinila slavnim, jeste da rad pojedinca u racionalnom sopstvenom interesu u slobodnoj ekonomiji vodi povećanju blagostanja svih. Ta ideja predstavlja temelj tržišne privrede, odnosno pokazuje kako naizgled haotičan tržišni sistem poseduje unutrašnju logiku i pokorava se regulaciji tzv. nevidljive ruke tržišta. Da bi neko zaradio novac u sopstvenom interesu, on mora da na konkurentskom tržištu pruži drugima nešto što oni cene i smatraju odgovarajućom protivvrednošću, čime i nesvesno i nevoljno potpomaže njihove interese. Kako je Smit rekao: “Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa“. Znači, ukoliko se poštuju tuđi život, imovina ugovori na osnovu kojih ljudi trguju dobrima, obezbeđen je osnovni način usklađivanja različitih interesa - tržište. Polazeći od svog interesa, pojedinci će sami znati šta se može prodati i to će proizvoditi, te stoga nema potrebe da se bilo ko sa strane meša u tržišnu razmenu i određuje pojedincima šta da proizvode, u kojim količinama i po kojim cenama.

U skladu s tim, Smit je bio uverljivi zagovornik slobodne trgovine kako unutar zemlje, tako i u međunarodnoj trgovini. Njegovo delo predstavlja snažan napad na tada preovlađujući koncept merkantilizma, po kome je najvažnija stvar za jednu zemlju količina zlata u trezorima i po kome je država dužna da popravlja trgovinski bilans širokim intervencionizmom. A Smit je dokazivao da je slobodna trgovina između zemalja korisna za sve, tj. da ona povećava dohodak i jedne i druge zemlje. Smatrao je da je slobodna trgovina bolja u odnosu na model protekcionizma.

Raširena je zabluda da Smit, kao pobornik tržišnog sistema, negira svaku ulogu države. Smit veruje da država može doneti veliku korist ekonomskom životu ukoliko čini prave stvari, kao što su zaštita ugovora i patenata, državno obrazovanje za siromašne i infrastrukturni projekti (putevi, mostovi itd). Kako je rekao: “Malo toga je potrebno da se od najgoreg varvarizma stigne do najvišeg blagostanja osim mira, niskih poreza i valjanog deljenja pravde; sve ostalo donosi prirodan poredak stvari”.

Glavnog pokretača ekonomskog prosperiteta svake zemlje Smit je video u podeli rada i njenom sve većem širenju. Podela rada donosi sve veću specijalizaciju znanja i veština radnika, sa kojom ide sve veća efikasnost proizvodnje.

Teorija apsolutnih prednosti

Najbolja politika države je lese fer politika (nemešanje države u privredne poslove). Ovu ideju takođe treba posmatrati u kontekstu vremena kad je nastala, jer su države svojim delovanjem (rastrošnost, parazitizam) uglavnom negativno uticale na društvenu vrednost. Džon Mejnard Kejns, 200 godina kasnije, iznosi ideju drugačije uloge države u ekonomskim odnosima. Svrha ekonomske politike je povećanje bogatstva naroda, ali u obliku roba, ne zlata. Povećanje bogatstva će se najbolje ostvariti ako se preduzetniku ostavi autonomija u donošenju odluka šta, koliko, kada, kako, i za koga proizvoditi. U nastojanju da maksimalizuje svoj profit, preduzetnik ulaže svoj kapital tamo gde će ostvariti najveću proizvodnju te na taj način biva vođen nevidljivom rukom.

Ako jedna zemlja može proizvesti neku robu efikasnije nego neka druga, kaže se da ona ima apsolutnu prednost u proizvodnju te robe. Efikasnost proizvodnje se meri utroškom rada u proizvodnji jedinice proizvoda.

Apsolutne prednosti neke zemlje mogu biti prirodne (klima, tlo, prirodna bogatstva i sl.) i stečene (znanje, veština i dr.). Ako zemlja A ima apsolutnu prednost u proizvodnji jednog proizvoda, ona će se specijalizovati u proizvodnji tog proizvoda i deo te proizvodnje razmenjivati za proizvod zemlje B u kojem zemlja B apsolutnu prednost. Na taj način će ukupna proizvodnja i potrošnja biti veća i u zemlji A i u zemlji B.

Uticaj

Adam Smit se smatra ocem savremene ekonomske nauke i rodonačelnikom liberalne škole u ekonomskoj nauci. Mnoge od važnih ideja postojale su i pre Smita, ali ih je on iskoristio na dobar način stvorivši sveobuhvatno i uverljivo delo. Njegovo Bogatstvo naroda predstavlja osnovno delo klasične političke ekonomije i pripada grupi knjiga sa najvećim uticajem u istoriji. Ta knjiga je izvršila prevrat u ekonomskim idejama s kraja XVIII veka, odbacujući merkantilizam, i intelektualno utemeljila savremeni kapitalistički ekonomski poredak. Tokom jednog dela 20. veka, u vreme širenja državnog intervencionizma i komunizma, Smitova slava bila je pomračena, ali je obnovljena tokom 1980-ih godina i kasnije, sa širenjem liberalnih ideja na zapadu i padom komunizma na istoku.

Literatura

• Bonar, James (1895). A Catalogue of the Library of Adam Smith}and. London: Macmillan. OCLC 2320634. 
• Buchan, James (2006). The Authentic Adam Smith: His Life and Ideas. W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06121-5. 
• Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names – (12838) Adamsmith. Springer Berlin Heidelberg. str. 829. ISBN 978-3-540-29925-7. Pristupljeno 9. 1. 2016. 
• Buchholz, Todd (1999). New ideas from Dead Economists: An introduction to modern economic thought. Penguin Books. ISBN 978-0-14-028313-6. 
• Bussing-Burks, Marie (2003). Influential Economists. Minneapolis: The Oliver Press. ISBN 978-1-881508-72-4. 
• Campbell, R. H.; Skinner, Andrew S. (1985). Adam Smith. Routledge. ISBN 978-0-7099-3473-8. 
• Chomsky, Noam (2002). Understanding power: the indispensable Chomsky. Scribe Publications. ISBN 978-0-908011-72-8. 
• Coase, R.H. (1976). „Adam Smith's View of Man”. The Journal of Law and Economics. 19 (3): 529—546. doi:10.1086/466886. 
• Rae, John (1895). Life of Adam Smith. New York City: Macmillan Publishers. ISBN 978-0-7222-2658-2. 
• Ross, Ian Simpson (1995). The Life of Adam Smith. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-828821-3. 
• Skousen, Mark (2001). The Making of Modern Economics: The Lives and Ideas of Great Thinkers. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-0480-4. 
• Smith, Adam (1977) [1776]. An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations. University Of Chicago Press. ISBN 978-0-226-76374-3. 
• Smith, Adam (1982) [1759]. The Theory of Moral Sentiments, ed. D.D. Raphael and A.L. Macfie, vol. I of the Glasgow Edition of the Works and Correspondence of Adam Smith. Liberty Fund. ISBN 978-0-86597-012-0. Arhivirano iz originala 17. 10. 2013. g. Pristupljeno 21. 6. 2017. 
• Smith, Adam (2002) [1759]. Haakonssen, Knud, ur. The Theory of Moral Sentiments. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-59847-7. 
• Smith, Vernon L. (1998). „The Two Faces of Adam Smith”. Southern Economic Journal. 65 (1): 2—19. 
• Helbroner, Robert L. (1987). The Essential Adam Smith. ISBN 978-0-393-95530-9. 
• Tribe, Keith; Mizuta, Hiroshi (2002). A Critical Bibliography of Adam Smith. Pickering & Chatto. ISBN 978-1-85196-741-4. 
• Viner, Jacob (1991). Irwin, Douglas A., ur. Essays on the Intellectual History of Economics. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-04266-4. 
• Benians, E. A (1925). "Adam Smith’s Project of an Empire." Cambridge Historical Journal 1 (3): 249–83.
• Bonar, James (1895). A Catalogue of the Library of Adam Smith. London: Macmillan. OCLC 2320634. 
• Nicholson, Joseph Shield (1909). A Project of Empire: A Critical Study of the Economics of Imperialism, with Special Reference to the Ideas of Adam Smith. London.
• Otteson, James R. (2002). Adam Smith's Marketplace of Life. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01656-8. 
• Palen, Marc-William (March 2014). “Adam Smith as Advocate of Empire, c. 1870–1932.” Historical Journal 57 (1): 179–98.
• Ross, Ian Simpson (2010). The Life of Adam Smith (2 izd.). Oxford University Press. 
• Butler, Eamonn (2007). Adam Smith – A Primer. Institute of Economic Affairs. ISBN 978-0-255-36608-3. 
• Cook, Simon (2012). Culture & Political Economy: Adam Smith & Alfred Marshall. Tabur. 
• Copley, Stephen (1995). Adam Smith's Wealth of Nations: New Interdisciplinary Essays. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-3943-0. 
• Glahe, F. (1977). Adam Smith and the Wealth of Nations: 1776–1976. University Press of Colorado. ISBN 978-0-87081-082-4. 
• Haakonssen, Knud (2006). The Cambridge Companion to Adam Smith. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77924-1. 
• Hardwick, D., and Marsh, L. (2014). Propriety and Prosperity: New Studies on the Philosophy of Adam Smith. Palgrave Macmillan
• Hamowy, Ronald (2008). „Smith, Adam (1732–1790)”. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: SAGE; Cato Institute. str. 470—72. ISBN 978-1-4129-6580-4. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n287. 
• Hollander, Samuel (1973). Economics of Adam Smith. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-6302-1. 
• McLean, Iain (2006). Adam Smith, Radical and Egalitarian: An Interpretation for the 21st Century. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-2352-5. 
• Milgate, Murray & Stimson, Shannon (2009). After Adam Smith: A Century of Transformation in Politics and Political Economy. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14037-7. 
• Muller, Jerry Z. (1995). Adam Smith in His Time and Ours. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00161-6. 
• O'Rourke, P. J. (2006). On The Wealth of Nations. Grove/Atlantic Inc. ISBN 978-0-87113-949-8. 
• Nicholas, Phillipson (2010). Adam Smith: An Enlightened Life. Yale University Press. str. 352. ISBN 978-0-300-16927-0.  pages; scholarly biography
• Otteson, James (2002). Adam Smith's Marketplace of Life. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01656-8. 
• Otteson, James (2013). Adam Smith. Bloomsbury. ISBN 978-1441190130. 
• Iain McLean, Adam Smith, Radical and Egalitarian: An Interpretation for the 21st Century (Edinburgh University Press,) 2004
• Éric Pichet, (2004), Adam Smith, je connais !, French biography.
• Vianello, Fernando (1999). „Social accounting in Adam Smith”. Ur.: Mongiovi, G.; Petri F. Value, Distribution and capital. Essays in honour of Pierangelo Garegnani. London: Routledge. ISBN 978-0-415-14277-9. -
• Winch, Donald (2007) [2004]. „Smith, Adam”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/25767.  (Subscription or UK public library membership required.)
• Wolloch, N. (2015). "Symposium on Jack Russell Weinstein’s Adam Smith’s Pluralism: Rationality, Education And The Moral Sentiments". Cosmos + Taxis
• "Adam Smith and Empire: A New Talking Empire Podcast," Imperial & Global Forum, 12 March 2014.

Spoljašnje veze

• Adam Smit na engl. Concise Encyclopedia of Economics („Sažeta enciklopedija ekonomije“)
• Adam Smit Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. maj 2009) na Adam Smitovom Institutu
• Adam Smit na sajtu Curlie (jezik: engleski)
• Sadrži Smitovo delo „Theory of Moral Sentiments“ prilagođeno zbog lakšeg čitanja
• Адам Смитова награда на "Treasury Today"
• „Adam Smith”. Arhivirano iz originala 17. 5. 2009. g. Pristupljeno 17. 5. 2009.  at the Adam Smith Institute
• Adam Smith na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Adam Smit na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Adam Smit na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• References to Adam Smith in historic European newspapers