Pređi na sadržaj

Akademska mobilnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kampus u Lozani.Švajcarska je zemlja sa najvećim udelom stranih istraživača na svetu.[1]

Akademska mobilnost kao vrsta mobilnosti u obrazovanju se odnosi na studente i nastavnike u visokom obrazovanju koji se sele u drugu instituciju unutar ili van svoje zemlje da studiraju ili predaju na ograničeno vreme.

Akademska mobilnost predstavlja sastavni deo modernih studija u svetu. O proceduri prijave i svim ostalim detaljima studenti se mogu obavestiti na sajtovima fakulteta.

Bolonjski proces reguliše akademsku mobilnost unutar Evropskog prostora visokog obrazovanja.

Mobilni studenti se obično dele u dve grupe:

  • Slobodni pokretni
  • Studenti programa

Slobodni pokretni su studenti koji putuju u potpunosti na sopstvenu inicijativu, dok studenti programa koriste programe razmene na nivou odeljenja, fakulteta, institucije ili na nacionalnom nivou (kao što su Erazmus, Nordplus ili Fulbrajt ). Danas je tradicionalna Erazmus razmena (koja uključuje putovanja) dopunjena virtuelnom mobilnošću, ili Virtuelnim Erazmusom, u kojoj studenti iz različitih zemalja mogu zajedno da uče ne napuštajući svoj dom.

Studenti

[uredi | uredi izvor]

Pozadina

[uredi | uredi izvor]
15% studenata Vestminster koledža su međunarodni studenti, koji predstavljaju 71 različitu zemlju.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, mobilnost međunarodnih studenata značajno je porasla u protekle četiri decenije, sa 250.000 1965. na približno 3,7 miliona u 2011. [2] [3] Ove statistike pokazuju akademsku mobilnost međunarodnih studenata koji imaju za cilj diplomu, a ne kratkoročno obrazovanje u inostranstvu. [4] UNESKO sugeriše da preko 2,7 miliona studenata studira u zemlji koja nije zemlja porekla. [5] Grupa azijskih studenata je najveći sastavni deo svih učenika koji su se upisali u inostrane škole. Oni čine 45 procenata ukupnog broja međunarodnih studenata u zemljama OECD-a i 52 procenata ukupnog broja u zemljama koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. [6]

Barijere

[uredi | uredi izvor]

Većina mobilnih studenata ima mnoštvo prepreka kako u životu tako i u akademskim aktivnostima. Na primer, Sanchez, Fornerino i Zhang su uradili anketu među 477 studenata koji su studirali u Sjedinjenim Državama, Francuskoj i Kini . Ova anketa sugeriše da se studenti koji studiraju u ove tri zemlje suočavaju sa preprekama kao što su

Psihološke prepreke se odnose na aspekte kao što su nostalgija ili strah od novog okruženja, a društvene barijere obično se odnose na prijatelje i porodicu. Različiti učenici su različiti po stepenu ovih problema. [7] [8]

Za kreditne mobilne studente nailazi se na neke specifične akademske poteškoće. Anketa Klahr i Ratti naglašava važnost nedostatka priznavanja perioda u inostranstvu i kreditnog transfera . [9] Osim toga, nedovoljno poznavanje akademskih preduslova i kvalifikacija različitih zemalja, razlike u strukturi akademskog roka, dispariteti u terminima polaganja ispita, sve su to uobičajeni problemi kreditno mobilnih studenata kada se bave akademskim aktivnostima. [9] Štaviše, nedostatak znanja stranih jezika smatra se još jednom velikom barijerom za većinu mobilnih studenata, a ne samo za kreditne mobilne studente. [9]

Mobilne studentkinje imaju neke posebne barijere zbog svoje rodne uloge . Mobilne studentkinje, posebno starije životne dobi, privatne su odgovornosti vezane za specifičan prostorni kontekst. [10] Na primer, partnerstvo i deca će imati veliki uticaj na akademsku mobilnost žena. [11] Neki nalazi iz kvalitativnih intervjua sa istraživačima iz Bugarske i Poljske, potvrdili su veliki značaj ličnih i porodičnih odnosa za akademsku mobilnost žena, bilo kao barijera ili kao podsticaj. [10] [11]

Istraživači

[uredi | uredi izvor]

Istraživači su zaposleni na povremenim privremenim ugovorima na nekim univerzitetima, što ih primorava da se presele svake tri godine kada se tokovi finansiranja promene, obično u drugu zemlju. Istorijski gledano, ovo je urađeno samo za jedan istraživački projekat, ali moderno finansiranje sada posvećuje mnogo više novca za istraživanje po ugovoru nego za nastavna mesta, tako da se većina istraživača sada suočava sa čitavom karijerom života na ovaj način. To često dovodi do raspada njihovih porodica i prijatelja, a ponekad i do problema sa mentalnim zdravljem.

Sa 57% istraživača koji dolaze iz drugih zemalja, Švajcarska je zemlja sa najvećim udelom stranih istraživača u svetu.[1]

Kanada, Australija, Sjedinjene Američke Države, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo imaju između 30 i 50% svojih istraživača koji dolaze iz stranih zemalja. [1]

Holandija, Nemačka, Danska, Belgija i Francuska imaju između 10 i 30% svojih istraživača iz inostranstva. [1] Brazil, Španija, Japan, Italija i Indija imaju manje od 10% svojih istraživača koji dolaze iz stranih zemalja. [1]

Švajcarska i Indija su među zemljama sa najvećim udelom svojih istraživača koji odlaze da rade u drugim zemljama. [1]

Još videti

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ Dessibourg Olivier, Olivier. „La Suisse carrefour de la circulation des cerveaux”. etemps.ch. Pristupljeno 24. 10. 2023. 
  2. ^ OECD (2011). Education at a Glance 2011. Paris: OECD. str. 320. 
  3. ^ UNESCO (2006). Global Education Digest 2006. Paris: UNESCO. str. 34. 
  4. ^ Hans de Wit; Irina Ferencz; Laura E. Rumbley (14. 5. 2012). „International student mobility” (PDF). Perspectives: Policy and Practice in Higher Education. 1. 17 (Routledge): 17—23. doi:10.1080/13603108.2012.679752. 
  5. ^ UNESCO (2005). Global Education Digest 2005. Paris: UNESCO. 
  6. ^ OECD (2006). Education at a Glance. Paris: OECD. 
  7. ^ a b Sanchez, C. M.; Fornerino, M.; Zhang, M. (2006). „Motivations and the intent to study abroad among U.S. French and Chinese students.”. Journal of Teaching in International Business. 1. 18: 27—52. doi:10.1300/J066v18n01_03. 
  8. ^ Manuel Souto-Otero; Jeroen Huisman; Maarja Beerkens; Hans de Wit; SunČica VujiĆ (mart 2013). „Barriers to International Student Mobility: Evidence From the Erasmus Program” (PDF). Educational Researcher. 2. 42 (2): 71. doi:10.3102/0013189X12466696. 
  9. ^ a b v Klahr, S.; Ratti, U. (2000). „. Increasing engineering student participation in study abroad: A study of U.S. and European programs”. Journal of Studies in International Education. 1. 4: 79—102. doi:10.1177/102831530000400106. 
  10. ^ a b Jo¨ns, Heike (jun 2011). „Transnational academic mobility and gender”. Globalisation, Societies and Education. 2. 9 (2): 183—209. doi:10.1080/14767724.2011.577199. 
  11. ^ a b Ackers, L (2008). Moving people and knowledge: Scientific mobility in an enlarging European Union. Cheltenham: Edward Elgar. 
Akademska mobilnost na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Академска_мобилност&oldid=26410628”