Pređi na sadržaj

Aleksandar Astrik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Aleksandr Astrik
Aleksandr Astrik posmatra filmsku traku, 1965. godine
Datum rođenja(1923-07-13)13. jul 1923.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti19. maj 2016.(2016-05-19) (92 god.)
Mesto smrtiPariz, Francuska

Aleksandar (Aleksandr) Astrik (fr. Alexandre Astruc; Pariz, 13. jul 1923 – Pariz, 19. maj 2016) bio je francuski scenarista, reditelj, kritičar i teoretičar filma, magistar književnosti i prava.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Aleksndar Astrik je bio predstavnik francuskog Novog talasa i jedan od najobrazovanijih među novotalasovcima. Bio je magistar književnosti i prava, a na sebe je prvo skrenuo pažnju[1] pišući filmske kritike u časopisima: Combat, L'Écran Français, Cine Digest, Cahiers du Cinéma i L'Express.

U sticanju praktičnih znanja u zanatu reditelja, isprva je asistirao rediteljima Marku Alegreu (Marc Allégret), Marselu Ašaru (Marcel Achard). Pisao je scenarija i režirao je filmove eliptičnog stila i literarne fakture u maniru hladnog akademizma.[2]

Filmovi[uredi | uredi izvor]

  • U profesionalnoj kinematografiji debitovao je srednjemetražnim filmom: Grimizna zavesa (Le rideau cramoisi, 1953)[1] koji je osmišljen kao vizuelni komentar književnog teksta autora Žil-Amede Barbe D'Orvijea (Jules Amédée Barbey d'Aurevilly) u kojem slika i reč teku uporedo, ali se međusobno ne ilustruju.[2] To je, ustvari, bio, polueksperimentalni film, bez dijaloga, rađen po uzoru na Bresonov klasik Dnevnik seoskog sveštenika, snimljen dve godine ranije, u smislu glasovnog komentara dovedenog do ekstrema koji namerno, prilično nepovezano prati sliku. Ova kostimirana priča smeštena u devetnaesti vek, puna atmosfere misterije, protkana snovima i sećanjem, omogućila je mladoj Anuk Eme da se svojom romantičnom ulogom sobarice zaljubljene u mađioničara-lopova, uzdigne u vrh vodećih francuskih glumica te decenije.[1]
  • Usledili su Zlosrećni susreti (Les mauvaises rencontres, 1955) koji su bili još jedna psihološka priča sa omiljenom muzom Anuk Eme.[1]
  • Nakon toga, Jedan život (Une vie, 1957) snažna i strastvena adaptacija Mopasanove novele sa veličanstvenom Marijom Šel (Maria Schell) u glavnoj ulozi, u kojoj je naglasak stavljen na bujnu impresionističku fotografiju snimatelja Kloda Renoara (Clod Renoir)[1] gde se Aleksandr Astrik posvetio poteškoćama života udvoje uz impresivne vizuelne prezentacije normandijskih predela.[2]
  • Film: Bekstvo u senku ( La proie pour l'ombre,1960) je bio kritičarski najcenjenije delo, a po svom duhu najbliže onome što su radili, mladi, gnevni novotalasovci. To je svojevrsno feminističko ostvarenje o mladoj ženi (Ani Žirardo) koja se nalazi u moralnom i psihološkom kovitlacu između dva muškarca (muža i ljubavnika) i sopstvene želje za nezavisnošću i slobodom.[1]
  • Poslednje nadprosečno ocenjeno Astrikovo delo bila je slobodna adaptacija Sentimentalnog putovanja (L’Éducation sentimentale, 1962) Gistava Flobera.
  • Nakon filma Dugi marš (La longue marche, 1966), usledio komercijalni i autorski krah sa filmom Plamenovi nad Jadranom[1] (Flammes sur l'Adriatique, 1968)[3] godine, neuspešnom i bledunjavom ratnom dramom o junacima Jugoslovenske kraljevske mornarice, Milanu Spasiću i Sergeju Mašeri koji su potonuli sa svojim ratnim brodom odbivši da se predaju okupatoru 1941. godine.

Od sredine 60-ih godina, pa do kraja karijere, Aleksndar Astrik se posvećuje radu na televiziji[2][4] ali je 1976. godine izbacio fascinantan dokumentarni film u trajanju od tri sata po imenu: Sartr sam o sebi (Sartre par lui-même). Ovo je suma intervjua sa velikim filozofom egzistencijalizma koji su nastali četiri godine ranije i u kojima Sartr rezimira svoj celokupni lični i intelektualni život.[1]

Teorija filma[uredi | uredi izvor]

Astrik u teoriji zastupa ideju o kameri-nalivperu, po kojoj je filmski jezik u nastajanju najobuhvatniji i najprozirniji koji postoji, što omogućava stvaraocu da izrazi misao u samoj slici, u svakom pokretu likova, u svakoj njihovoj reči, u onim kretanjima kamere koje povezuju predmete između sebe i likove sa predmetima; Film će postati isto onako istančano pismo kakva je i pisana reč, jer će se postepeno osloboditi tiranije vizuelnog, slike radi slike, neposredne priče, konkretnog.[5]

Za Astrika, reditelj je pomalo romanopisac, pomalo slikar, pomalo muzičar, pa pomalo i filmski stvaralac, i u tom smislu nije tačno da se dobar film stvara time što se izbegava sličnost sa drugim medijima.

Pod uticajem učenja Bazena, Astrik zahteva: Neka nas već jednom malo ostave na miru sa tim čistim filmom![2][6]

Za Astrika film ne govori posredstvom asocijacije ideja što ih stvaraju sukobi slika, kako se to činilo Sergeju Ajzenštajnu, nego posredstvom tako precizne forme da se misao ispisuje neposredno na traku, pa bi se danas i Dekart zatvorio u sobu ponevši šesnaestomilimetarsku kameru i filmsku traku i sastavio bi svoju Raspravu o metodi uz pomoć filma, jer bi današnja rasprava o metodi bila takva, da bi se mogla saopštiti samo filmom.

Glavno delo Aleksandra Astrika je: Rađanje avangarde, kamera-nalivpero (Naissance d'une nouvelle avant-garde, la caméra-stylo, 1948).

Nagrada[uredi | uredi izvor]

1994. godine je dobio Prix René-Clair nagradu za celokupno filmsko stvaralaštvo.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž „Sećanje na… ALEKSANDAR ASTRIK”. www.kinoteka.org.rs (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 11. 2022. g. Pristupljeno 2022-11-11. 
  2. ^ a b v g d Peterlić, Ante, ur. (1986). Filmska enciklopedija. 1, A-K. Zagreb: Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža". str. 47—48. 
  3. ^ Astruc, Alexandre; Cikes, Stjepan (1968-08-18), Flammes sur l'Adriatique, Les Films de la Boétie, Studio Film, Sarajevo, Pristupljeno 2022-11-11 
  4. ^ „Astruc, Alexandre | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2022-11-12. 
  5. ^ Stojanović, Dušan, ur. (1978). Teorija filma. Beograd: Nolit. str. 550. 
  6. ^ Stojanović, Dušan (1991). Leksikon filmskih teoretičara. Beograd: Naučna knjiga. ISBN 86-23-72003-2. OCLC 46789941. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Астрик&oldid=27841804”