Aleksander Ler

Aleksander Ler
Aleksander Ler
Lični podaci
Puno ime	Aleksander Ler
Datum rođenja	(1885-05-20)20. maj 1885.
Mesto rođenja	Drobeta-Turnu Severin, Austrougarska
Datum smrti	26. februar 1947.(1947-02-26) (61 god.)
Mesto smrti	Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Obrazovanje	Terezijanska vojna akademija

Aleksander Ler (nem. Alexander Löhr; Drobeta-Turnu Severin, 20. maj 1885 — Beograd, 26. februar 1947) bio je austrijsko-nemački general vazduhoplovstva. Tokom 1930-ih Ler je bio komandant Austrijskog ratnog vazduhoplovstva, a posle Anšlusa je primljen u Luftvafe. Ler je bio jedan od trojice bivših austrijskih oficira (pored Erharda Rausa i Lotara Rendulića) koji su unapređeni u čin general-pukovnika nemačkog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata je bio komandant 4. vazduhoplovne flote koje su bombardovale Varšavu i Beograd. Učestvovao je u borbama za Krit i na Istočnom frontu, pre nego što je 1942. postavljen za komandanta Jugoistoka. Tvorac je planova operacija Vajs i Švarc. Komandovao je grupom armija E pri povlačenju od Grčke kroz Jugoslaviju. Partizani su ga zarobili maja 1945. godine. Osuđen je za ratne zločine i streljan 26. februara 1947. godine.

Biografija

Aleksandar Ler, sa nadimkom Saša (Sascha) je rođen 20. maja 1885. u Turnu Severinu. Po ocu je bio Nemac protestant, a po majci pravoslavac. Odlično je govorio ruski, srpski, rumunski i mađarski jezik. Srednju školu pohađao je u Pančevu.

U Prvom svetskom ratu učestvuje kao Austrijanac i komanduje austrougarskim bataljonom protiv Srba. Bio je dva puta ranjavan. Jedno vreme je bio komandant 85. pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.

Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. Čin general-majora dobija 1934. Bio je glavni Hitlerov poverenik u Austriji i pripremao Hitlerov dolazak na vlast. Po Anšlusu Austrije 1938. Ler je postao komandant nemačke vazduhoplovne flote na teritoriji Austrije (Kommandeur Luftwaffenkommando Ostmark). Ubrzo je unapređen u čin general-lajtnanta 24. marta 1938.

Komandant 4. nemačke vazduhoplovne flote je postao 1939. Kao komandant flote učestvovao je u napadu na Poljsku septembra 1939. Kao zasluge za munjeviti slom Poljske od Hitlera je dobio „Konjički krst“ i „Krst za hrabrost“, a od Hermana Geringa je dobio „Zlatni letački krst“.

Njegova avijacija je sadejstvovala u borbama na zapadnom frontu (Francuska, Belgija, Holandija)

Kao zapovednik 4. vazduhoplovne flote učestvovao je u napadu na Jugoslaviju aprila 1941. (rukovodio je bombardovanjem Beograda) i komandovao je u napadu na Grčku (Krit) i na SSSR.

Čin general-pukovnika je dobio na Krimu 3. maja. 1941. godine Od avgusta 1942. komanduje 12. armijom na Balkanu kao komandant nemačkih trupa na Jugoistoku. Kao komandant Jugoistoka organizovao je dve veće operacije protiv ustanika u Bosni i Hercegovini (Operacija Vajs) i u Crnoj Gori (Operacija Švarc)

Dana 1. januara 1943. 12. armija preformirana je u Grupu armija E, a Ler je postavljen za komandanta. Na njenom čelu ostao je do kraja rata. Komandant Jugoistoka bio je do 26. avgusta 1943, kada je formiran štab Grupe armija F u Beogradu pod komandom Maksimilijana fon Vajhsa, kojoj je Grupa armija E potčinjena. Zona odgovornosti Lerove armijske grupe ograničena je na Grčku. Od septembra 1944. rukovodio je povlačenjem nemačkih trupa iz Grčke i Albanije kroz Jugoslaviju. Marta 1945. učestvovao je sa delom svojih snaga u neuspešnoj nemačkoj protivofanzivi u Mađarskoj. Krajem marta iste godine, ukidanjem štaba Grupe armija F, ponovo je postavljen za komandanta Jugoistoka, a sredinom aprila njegovo komandno područje se proširuje do reke Soče.

Krajem aprila pod njegovu komandu stavljen je 97. korpus u Istri iz sastava grupe armija C.

Ler se predao Jugoslovenskoj armiji 9. maja u Topolšici i potpisao je kapitulaciju svoje vojske. Zarobljenim Nemcima su ostavljena vozila da bi sebi donosili hranu. Straža je bila slaba i Ler je 12. maja pobegao. Posle toga je radiom povukao kapitulaciju svoje vojske i pobegao u Austriju i predao se Britancima u Felkermarktu. Međutim Britanci su ga ponovo izručili Jugoslovenskoj armiji.

U vojnom zatvoru u Beogradu je proveo od juna 1945. do februara 1947. Suđeno mu je na procesu protiv visokih nemačkih komandanata i zapovednika u Jugoslaviji od 5. do 13. februara 1947. pred Vojnim sudom 3. Jugoslovenske armije u Beogradu. Kao ratni zločinac osuđen je na smrtnu kaznu.

U zatvoru je od 1945. do 1947. napisao sećanja o ratnim operacijama i boravku u Jugoslaviji od 1941. do 1945.

Streljan je 26. februara 1947. u Beogradu.

Posleratne kontraverze

U bečkoj crkvi koja pripada Ministarstvu odbrane Austrije 1955. godine postavljena je na Dan svih svetih spomen ploča Aleksandru Leru u znak sećanja „... zbog svoje skromnosti i humanosti, vojskovođe starog austrijskog stila...“. Postavljena je na zidu sa imenima drugih palih u ratu tokom 1939-1945. Ploču su crkvi darovali pripadnici Aero kluba pod izgovorom da to ne čine zbog veličanja njega kao ratnog zločinca, već kao čoveka visokih profesionalnih sposobnosti i odgovornosti. Ploča je ubrzo iz protesta bila isprskana crvenom bojom, ali nije uklonjena do 1986. godine u vreme izbijanje afere oko nacističke prošlosti Kurta Valdhajma. Ubrzo je vraćena, da bi bila demontirana 19. februara 2015. godine.

Sibila Ler

Unuka Lerova, Sibila (rođena u Nemačkoj) postala je monahinja Srpske pravoslavne crkve. Pod novim monaškim imenom - Jovana, živi u ženskom manastiru Manastir Soko kod Ljubovije. Potiče iz stare aristokratske nemačke porodice koja je pripadala protestantsko-evangelističkoj crkvi.

Literatura

• Popović, Jovo (1986). Vješala za generale. Zagreb: Stvarnost. Arhivirano iz originala 30. 03. 2013. g. Pristupljeno 30. 06. 2013. 
• Basta, Milan (1986). Rat je završen 7 dana kasnije (5 izd.). Beograd: Privredni pregled. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 

Spoljašnje veze

• Čovek koji je bombardovao Beograd nekad živeo u Pančevu („Politika”, 6. april 2019)