Ana Leopoldovna

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ana Leopoldovna
Anna Leopoldovna by L.Caravaque (after 1733, Tropinin museum).jpg
Ana Leopoldovna, portret Luja Karavaka iz perioda posle 1733.
Puno ime Paraskeva Ivanovna
Datum rođenja (1718-12-18)18. decembar 1718.
Mesto rođenja Rostok
Meklenburg
Datum smrti 19. mart 1746.(1746-03-19) (27 god.)
Mesto smrti Holmogori
Rusko Carstvo
Dinastija Romanov
Otac Karl Leopold
Majka Katarina Ivanovna

Ana Leopoldovna (rus. А́нна Леопо́льдовна, rođena 18. decembra 1718. u Rostoku, umrla 19. marta 1746.) rođena kao Elizabeta Katarina Kristin je bila ćerka ruske princeze Katarine i unuka cara Ivana V Aleksejeviča, i regent Ruskog carstva nekoliko meseci tokom vladavine svog sina Ivana VI.[1]

Biografija[uredi]

Elizabeta je bila kćerka Katarine Ivanovne, sestre ruske carice Ane, i vojvode Karla Leopolda. Zbog zlostavljana od strane Karla Leopolda, majka se zajedno sa njom vratila u Rusiju 1722. godine. 12. maja 1733. godine, Katarina je prekstila svoju ćerku Elizabetu u pravoslavnu veru, dobijajući ime Ana Leopoldovna.[2]

1739. godine udaje se za vojvodu Antoni Urliha sa kojim već sledeće godine dobija sina Ivana. 5. oktobra imperatorka Ana usvaja njenog sina i pproglašava ga naslednikom ruskog prestola.[3] On je tada bio beba od 2 meseca i 5 dana, pa su državom morali da upravljaju regenti.[4] Samo nekoliko sedmica nakon ovog proglašenja, 28. oktobra carica umire ostavljajući uputstva za sukcesiju predlažući da njen ljubimac Ernc Johan von Biron ostane kao regent.[1] Međutim to nije naišlo na odobrenje javnosti. Ana je pripremila državni udar i preuzela ulogu regenta 8. novembra, uzimajući titulu velike vojvotkinje, a Biron je ubrzo uhapšen. međutim Ana nije bila vična u odnosima sa ljudima i često se svađala sa svojim pristalicama. Prema rečniku ruske istorije, naredila je istragu u industriji odeće kada su utvrdili da su nove vojne uniforme lošijeg kvaliteta. Kada je istraga otkrila i nehumane uslove rada, ona je izdala uredbe kojima je propisana minimalna zarada i maksimalno radno vreme u toj industriji, kao i uspostavljanje medicinskih ustanova u svakoj fabrici odeće. Tokom njenog regentstva desila se pobeda ruskih snaga u bitci kod Villmanstranda u Finskoj.

Ana je imala bogat ljubavni život, što je njen muž pokušavao da ignoriše. Šta više on je marginalizovan i morao je da spava u drugoj sobi.[5]

Ipak ekonomski problemi su doprineli da ćerka Petra Velikog, Jelisaveta, preume vlast mirnim pučem uz pomoć garde. Ona je prvo pritvorila Anu sa porodicom, da bi ih nakon toga proteralau Kolmgori na reci Severna Dvina. Ana je tu i umrla 18. marta 1946. godine tokom porođaja. Njen sin Ivan je ubijen 16. jula 1764. godine, a suprug umro takođe u Koligoriju, dok su ostala deca puštena na slobodu.[6]

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Džoan VII
 
 
 
 
 
 
 
8. Adolf Frederik I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Sofija od Holsen-Gotorpa
 
 
 
 
 
 
 
4. Frederik, Vojvoda od Meklenbur-Grabova
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Julijus Ernst
 
 
 
 
 
 
 
9. Marija Katarina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ljubavnica Marija od Osfrislanda
 
 
 
 
 
 
 
2. Karl Leopold
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Frederik I
 
 
 
 
 
 
 
10. Vilijam Kristof
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ljubavnica margareta
 
 
 
 
 
 
 
5. Langravin Kristin
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Džordž II od Hese-Damštrat
 
 
 
 
 
 
 
11. Landgravin Eleonora
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Sofija Eleonora od Saksonije
 
 
 
 
 
 
 
1. Ana Leopoldovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Mihail I Fjodorovič
 
 
 
 
 
 
 
12. Aleksej
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Jevdokija Strešneva
 
 
 
 
 
 
 
6. Ivan V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ilja Miloslavski
 
 
 
 
 
 
 
13. Marija Miloslavskaja
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Katarina Ivanovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Petar Mihailovič Saltikov
 
 
 
 
 
 
 
14. Fjodor Petrovič Saltikov
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Paraskeva Saltikova
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Ana Mihajlovna Tatiščeva
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Potomci[uredi]

Ivan VI i četvoro dece Ane Leopoldovne u Horsensu (Petar, Aleksej, Katarina i Elizabeta)

Ana je imala petoro dece:

Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 EB 1911.
  2. ^ (na jeziku: ruski)„ЭSBE/Anna Leopolьdovna”. ru.wikisource.org. Pristupljeno 13. 11. 2017. 
  3. ^ EB 1878.
  4. ^ „ČETIRI VEKA DINASTIJE ROMANOVIH”. 7. 3. 2013. Pristupljeno 14. 11. 2017. 
  5. ^ Troyat 2000, str. 99.
  6. ^ Kamenskiĭ & Griffiths 1997, str. 164.

Literatura[uredi]

  • Cowles, Virginia (1971), The Romanovs, London: William Collins 
  • Troyat, Henri (2000), Terrible Tsarinas: Five Russian Women in Power, New York: Algora Publishing 
  • Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

Spoljašnje veze[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Леополдовна&oldid=20732516”