Ana Leopoldovna

Ana Leopoldovna
Ana Leopoldovna, portret Luja Karavaka iz perioda posle 1733.
Puno ime	Paraskeva Ivanovna
Datum rođenja	(1718-12-18)18. decembar 1718.
Mesto rođenja	Rostok Meklenburg
Datum smrti	19. mart 1746.(1746-03-19) (27 god.)
Mesto smrti	Holmogori Rusko Carstvo
Dinastija	Romanov
Otac	Karl Leopold
Majka	Katarina Ivanovna

Ana Leopoldovna (rus. А́нна Леопо́льдовна, rođena 18. decembra 1718. u Rostoku, umrla 19. marta 1746.) rođena kao Elizabeta Katarina Kristin je bila ćerka ruske princeze Katarine i unuka cara Ivana V Aleksejeviča, i regent Ruskog carstva nekoliko meseci tokom vladavine svog sina Ivana VI.

Biografija

Elizabeta je bila kćerka Katarine Ivanovne, sestre ruske carice Ane, i vojvode Karla Leopolda. Zbog zlostavljana od strane Karla Leopolda, majka se zajedno sa njom vratila u Rusiju 1722. godine. 12. maja 1733. godine, Katarina je prekstila svoju ćerku Elizabetu u pravoslavnu veru, dobijajući ime Ana Leopoldovna.

1739. godine udaje se za vojvodu Antoni Urliha sa kojim već sledeće godine dobija sina Ivana. 5. oktobra imperatorka Ana usvaja njenog sina i pproglašava ga naslednikom ruskog prestola. On je tada bio beba od 2 meseca i 5 dana, pa su državom morali da upravljaju regenti. Samo nekoliko sedmica nakon ovog proglašenja, 28. oktobra carica umire ostavljajući uputstva za sukcesiju predlažući da njen ljubimac Ernc Johan von Biron ostane kao regent. Međutim to nije naišlo na odobrenje javnosti. Ana je pripremila državni udar i preuzela ulogu regenta 8. novembra, uzimajući titulu velike vojvotkinje, a Biron je ubrzo uhapšen. međutim Ana nije bila vična u odnosima sa ljudima i često se svađala sa svojim pristalicama. Prema rečniku ruske istorije, naredila je istragu u industriji odeće kada su utvrdili da su nove vojne uniforme lošijeg kvaliteta. Kada je istraga otkrila i nehumane uslove rada, ona je izdala uredbe kojima je propisana minimalna zarada i maksimalno radno vreme u toj industriji, kao i uspostavljanje medicinskih ustanova u svakoj fabrici odeće. Tokom njenog regentstva desila se pobeda ruskih snaga u bitci kod Villmanstranda u Finskoj.

Ana je imala bogat ljubavni život, što je njen muž pokušavao da ignoriše. Šta više on je marginalizovan i morao je da spava u drugoj sobi.

Ipak ekonomski problemi su doprineli da ćerka Petra Velikog, Jelisaveta, preume vlast mirnim pučem uz pomoć garde. Ona je prvo pritvorila Anu sa porodicom, da bi ih nakon toga proteralau Kolmgori na reci Severna Dvina. Ana je tu i umrla 18. marta 1946. godine tokom porođaja. Njen sin Ivan je ubijen 16. jula 1764. godine, a suprug umro takođe u Koligoriju, dok su ostala deca puštena na slobodu.

Porodično stablo

16. Džoan VII

8. Adolf Frederik I

17. Sofija od Holsen-Gotorpa

4. Frederik, Vojvoda od Meklenbur-Grabova

18. Julijus Ernst

9. Marija Katarina

19. Ljubavnica Marija od Osfrislanda

2. Karl Leopold

20. Frederik I

10. Vilijam Kristof

21. Ljubavnica margareta

5. Langravin Kristin

22. Džordž II od Hese-Damštrat

11. Landgravin Eleonora

23. Sofija Eleonora od Saksonije

1. Ana Leopoldovna

24. Mihail I Fjodorovič

12. Aleksej

25. Jevdokija Strešneva

6. Ivan V

26. Ilja Miloslavski

13. Marija Miloslavskaja

3. Katarina Ivanovna

28. Petar Mihailovič Saltikov

14. Fjodor Petrovič Saltikov

7. Paraskeva Saltikova

15. Ana Mihajlovna Tatiščeva

Potomci

Ivan VI i četvoro dece Ane Leopoldovne u Horsensu (Petar, Aleksej, Katarina i Elizabeta)

Ana je imala petoro dece:

• Ivan VI (1740–1764)
• Katarina Antonovna (1741–1807)
• Elizabeta Antonovna (1743–1782)
• Petar Antonovič (1745–1798)
• Aleksej Antonovič (1746–1787)

Literatura

• Cowles, Virginia (1971), The Romanovs, London: William Collins 
• Troyat, Henri (2000), Terrible Tsarinas: Five Russian Women in Power, New York: Algora Publishing 
• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

Spoljašnje veze

• (na jeziku: ruski) ЭSBE/Anna Leopolьdovna