Ана Леополдовна

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Леополдовна
Ана Леополдовна, портрет Луја Каравака из периода после 1733.
Лични подаци
Пуно имеПараскева Ивановна
Датум рођења(1718-12-18)18. децембар 1718.
Место рођењаРосток, Мекленбург
Датум смрти19. март 1746.(1746-03-19) (27 год.)
Место смртиХолмогори, Руско царство
Породица
РодитељиКарл Леополд
Катарина Ивановна
ДинастијаРоманов

Ана Леополдовна (рус. А́нна Леопо́льдовна, рођена 18. децембра 1718. у Ростоку, умрла 19. марта 1746) рођена као Елизабета Катарина Кристин је била ћерка руске принцезе Катарине и унука цара Ивана V Алексејевича, и регент Руског царства неколико месеци током владавине свог сина Ивана VI.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Елизабета је била кћерка Катарине Ивановне, сестре руске царице Ане, и војводе Карла Леополда. Због злостављана од стране Карла Леополда, мајка се заједно са њом вратила у Русију 1722. године. 12. маја 1733. године, Катарина је прекстила своју ћерку Елизабету у православну веру, добијајући име Ана Леополдовна.[2]

Године 1739. удаје се за војводу Антони Урлиха са којим већ следеће године добија сина Ивана. 5. октобра императорка Ана усваја њеног сина и ппроглашава га наследником руског престола.[3] Он је тада био беба од 2 месеца и 5 дана, па су државом морали да управљају регенти.[4] Само неколико седмица након овог проглашења, 28. октобра царица умире остављајући упутства за сукцесију предлажући да њен љубимац Ернц Јохан вон Бирон остане као регент.[1] Међутим то није наишло на одобрење јавности. Ана је припремила државни удар и преузела улогу регента 8. новембра, узимајући титулу велике војвоткиње, а Бирон је убрзо ухапшен. међутим Ана није била вична у односима са људима и често се свађала са својим присталицама. Према речнику руске историје, наредила је истрагу у индустрији одеће када су утврдили да су нове војне униформе лошијег квалитета. Када је истрага открила и нехумане услове рада, она је издала уредбе којима је прописана минимална зарада и максимално радно време у тој индустрији, као и успостављање медицинских установа у свакој фабрици одеће. Током њеног регентства десила се победа руских снага у бици код Виллманстранда у Финској.

Ана је имала богат љубавни живот, што је њен муж покушавао да игнорише. Шта више он је маргинализован и морао је да спава у другој соби.[5]

Ипак економски проблеми су допринели да ћерка Петра Великог, Јелисавета, преуме власт мирним пучем уз помоћ гарде. Она је прво притворила Ану са породицом, да би их након тога протерала у Колмгори на реци Северна Двина. Ана је ту и умрла 18. марта 1746. године током порођаја. Њен син Иван је убијен 16. јула 1764. године, а супруг умро такође у Колигорију, док су остала деца пуштена на слободу.[6]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Џоан VII
 
 
 
 
 
 
 
8. Адолф Фредерик I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Софија од Холсен-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
4. Фредерик, Војвода од Мекленбур-Грабова
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јулијус Ернст
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Катарина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Љубавница Марија од Осфрисланда
 
 
 
 
 
 
 
2. Карл Леополд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фредерик I
 
 
 
 
 
 
 
10. Вилијам Кристоф
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Љубавница маргарета
 
 
 
 
 
 
 
5. Лангравин Кристин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Џорџ II од Хесе-Дамштрат
 
 
 
 
 
 
 
11. Ландгравин Елеонора
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Софија Елеонора од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
1. Ана Леополдовна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Михаил I Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
12. Алексеј
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Јевдокија Стрешнева
 
 
 
 
 
 
 
6. Иван V
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Иља Милославски
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Милославскаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Катарина Ивановна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Петар Михаилович Салтиков
 
 
 
 
 
 
 
14. Фјодор Петрович Салтиков
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Параскева Салтикова
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Ана Михајловна Татишчева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Потомци[уреди | уреди извор]

Иван VI и четворо деце Ане Леополдовне у Хорсенсу (Петар, Алексеј, Катарина и Елизабета)

Ана је имала петоро деце:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б EB 1911.
  2. ^ (језик: руски)„ЭСБЕ/Анна Леопольдовна”. ru.wikisource.org. Приступљено 13. 11. 2017. 
  3. ^ EB 1878.
  4. ^ „ЧЕТИРИ ВЕКА ДИНАСТИЈЕ РОМАНОВИХ”. 7. 3. 2013. Приступљено 14. 11. 2017. 
  5. ^ Troyat 2000, стр. 99.
  6. ^ Kamenskiĭ & Griffiths 1997, стр. 164.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Cowles, Virginia (1971), The Romanovs, London: William Collins 
  • Troyat, Henri (2000), Terrible Tsarinas: Five Russian Women in Power, New York: Algora Publishing 
  • Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ана Леополдовна на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Леополдовна&oldid=25919505”