Пређи на садржај

Катарина Ивановна

С Википедије, слободне енциклопедије
Катарина Ивановна
Лични подаци
Пуно имеПараскева Ивановна
Датум рођења(1691-10-20)20. октобар 1691.
Место рођењаМосква, Руско царство
Датум смрти14. јун 1733.(1733-06-14) (41 год.)
Место смртиСанкт Петербург, Руско царство
Породица
СупружникКарл Леополд
РодитељиИван V
Параскева Салтикова
ДинастијаРоманов

Катарина Ивановна (рус. Екате́рина Ива́новна, рођена 20. октобра 1691. у Москви, умрла 14. јуна 1733. у Санкт Петербургу) је била руска принцеза, ћерка цара Ивана V Алексејевича и сестра руске императорке Ане Ивановне.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Катарина је рођена у Москви а на крштењу кумови су били су њен ујак цар Петар I и њена тетка принцеза Татјана (ћерка цара Михаила I. Она је била трећа од пет кћери, али су претходне рано умирале па је тако била најстарије дете својих родитеља. Још две сестре су рођене касније: Ана, будућа руска царица и Параскева. Катарина је већи део свог детињства провела у Исмаилову. Као и остале сестре била је добро образована учећи немачки и француски језик, плес и понашање. 1708. године цела породица се преселила у нову престоницу, Санкт Петербург.

Према савременицима, Катарина је била нижа девојка, тамне косе и белог лица. Такође и веома популарна у друштву због свог шарма. На захтев њеног ујака Петра I, удала се 19. априла 1716. године са Карлом Леополдом, војводом Меклебурн-Шверина. И ово је био један од бракова које је иницирао Петар, а све у сврху стварања савеза са западним земљама. Тако је овај брак створио политички савез Русије и Мекленбурга против Шведске. Према брачном уговору, војвода се сложио да његова будућа супруга остане у православној вери и да годишње добија 6.000 талера. Заузврат, Петар је допринео том војводству да освоји град Висмар.[1] У браку су добили две ћерке, а једна је умрла одмах по рођењу.

Због Карловог злостављања, Катарина се враћа у Русију 1722. године са ћерком. Иако се формално нису развели, никада се више нису видели.

Повратак у Русију

[уреди | уреди извор]

Након смрти Петра II 1730. године, врховни савет је сматрао да је она кандидат за престо као најстарија ћерка Ивана V. Ипак због страха да ће њен супружник добити већи утицај у Русији, одлучило се да то буде њена млађа сестра Ана, јер се сматрало да је послушнија. Због тајног савеза са поморским официром Михаилом Андрејевичем довело је до њеног изгнанства на Урал.[2] 12. маја 1733. године, Катарина је покрстила своју ћерку у православну веру, добијајући име Ана Леополдовна,[3] како би постала прихватљива наследница престола. То ће касније свакако бити од значаја.[4] Катарина је умрла месец дана касније и сахрањена је поред своје мајке у манастиру Александра Невског.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фјодор Романов
 
 
 
 
 
 
 
8. Михаил I Фјодорович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ксенија Шестова
 
 
 
 
 
 
 
4. Алексеј I Михајлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лукијан Стрешчов
 
 
 
 
 
 
 
9. Јевдокија Стрешнева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ана Волконскаја
 
 
 
 
 
 
 
2. Иван V Алексејевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Данил Милославски
 
 
 
 
 
 
 
10. Иља Милославски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Милославскаја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Катарина Ивановна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Пхотр Салтиков
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Фјодор Салтиков
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Параскева Салтикова
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Михаил Татишчев
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Ана Татишчева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ (језик: руски)„ЭЭСБЕ/Екатерина Иоанновна”. ru.wikisource.org. Приступљено 13. 11. 2017. 
  2. ^ И. В Курукин. Бирон (ЖЗЛ). Молодая гвардия. (2006). стр. 215.
  3. ^ (језик: руски)„ЭСБЕ/Анна Леопольдовна”. ru.wikisource.org. Приступљено 13. 11. 2017. 
  4. ^ Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]