Иван V Алексејевич
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Иван V Алексејевич | |
---|---|
![]() Иван V | |
Датум рођења | 6. септембар 1666. |
Место рођења | Москва |
Датум смрти | 8. фебруар 1696.29 год.) ( |
Место смрти | Москва |
Династија | Романов |
Отац | Алексеј I Михајлович |
Мајка | Maria Miloslavskaya |
Супружник | Praskovia Saltykova |
Потомство | Tsarevna Catherine Ivanovna of Russia, Ана I Ивановна, Tsarevna Praskovya Ivanovna of Russia |
Претходник | Фјодор III Алексејевич |
Наследник | Петар Велики |
Иван V Алексејевич (рус. Иван V Алексеевич; 6. септембар 1666 — 8. фебруар 1696) био је руски цар заједно с Петром Великим од маја 1682. године.
Државни удари[уреди | уреди извор]
Смрћу Фјодора III 7. маја 1682. године који је био без деце, Фјодоров брат Иван је требало да постане нови цар као најстарији преживели син Алексеја I. У покушају да то спречи, његова маћеха Наталија Наришкина је извршила државни удар и на престо поставила свог сина Петра Великог. На ту вест симпатизери покојне Иванове мајке су одлучили да изврше противудар уз помоћ стрелаца и становника Москве. Војни гарнизон у Москви се под утицајем лојалиста побунио 25. маја 1682. године, а шест дана после је уз народну помоћ освојио Кремљ. Након тако извршеног противудара Иван и Петар су проглашњени царевима, док је Иванова рођена сестра Софија Алексејевна проглашена за савладарку са титулом регенткиње.[1]
Цар[уреди | уреди извор]
Без обзира на тај заверенички успех ни најватреније присталице новог цара нису могле сакрити чињеницу како је он био физички и психички инвалид који никада неће бити у стању директно да управља државом. Како би се то исправило његова и Петрова сестра Софија је проглашена царским регентом. Како су се уличне демонстрације које је организовао двор свиделе авантуристима, један од њих је покушао новим јуришем на Кремљ у јесен 1682. године да освоји власт. Тада су оба цара и регент једва успели да побегну из Москве која је тад пала у руке побуњеника. Током следећих месеци ова буна је угушена након чега је дошло до успоставе унутрашњег мира. Софија је потом током својих 7 регентских година реформама смањила репресивне мере против одбјеглих кметова, склопила вечити мир с Пољском, неповољни мир с Кином и почела је дуготрајни рат против Турске.
Абдикација[уреди | уреди извор]
Иван V, или боље речено Софија, је у име Русије објавила је рат Турској 1686. године. Три године потом велика руска војска од 150.000 војника је напала Кримски канат. У биткама које су уследиле, постављени циљ није био постигнут што је довело у питање способност Софије за даље управљање државом. Пошто је видела да ће изгубити власт јер Петар Велики постаје пунолетан као и због војних неуспеха, она је прво покушала организовати нову народну побуну, међутим, кад је побуна пропала, она је тад поставила питање Ивану ко жели да влада у његово име — она или Петар. Пошто је Иван изабрао Петра, дошло је до формалне абдикације и његовог царског деградирања на другу позицију у лето 1689. године.[тражи се извор]
Крај живота[уреди | уреди извор]
Следећих седам година Иван је живео са својом женом у самоизолацији на двору док му је здравље наочиглед свих пропадало. Три године пре смрти страни дипломати у својим извјештајима га описују као сенилног, тешко покретљивог и готово слепог. Иван је умро 8. фебруара 1696.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
2. Алексеј I Михајлович | ||||||||||||||||
1. Иван V Алексејевич | ||||||||||||||||
3. Марија Милославскаја | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Anisimov, Evgenii V.; Alexander, J.T. (2015). The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia. Routledge. стр. 13. ISBN 978-1-317-45488-5.
Литература[уреди | уреди извор]
- Anisimov, Evgenii V.; Alexander, J.T. (2015). The Reforms of Peter the Great: Progress Through Violence in Russia. Routledge. стр. 13. ISBN 978-1-317-45488-5.
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
![]() |
Иван V Алексејевич на Викимедијиној остави. |