Иван V Алексејевич
 |
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе. |
| Иван V Алексејевич | |
|---|---|
.jpg)
Иван V
|
|
| Датум рођења | 6. септембар 1666. |
| Место рођења | Москва |
| Датум смрти | 8. фебруар 1696. (29 год.) |
| Место смрти | Москва |
| Династија | Династија Романов |
| Отац | Алексеј I Михајлович |
| Мајка | Maria Miloslavskaya |
| Супружник | Praskovia Saltykova |
| Потомство | Tsarevna Catherine Ivanovna of Russia, Ана I Ивановна, Tsarevna Praskovya Ivanovna of Russia |
| Претходник | Фјодор III Алексејевич |
| Наследник | Петар Велики |
Иван V Алексејевич (рус. Иван V Алексеевич; 6. септембар 1666 — 8. фебруар 1696) је био руски цар заједно с Петром Великим од маја 1682. године.
Државни удари[уреди]
Смрћу Фјодора III 7. маја 1682. године који је био без деце, Фјодоров брат Иван је требало да постане нови цар као најстарији преживели син Алексеја I. У покушају да то спречи, његова маћеха је извршила државни удар и на престо поставила свог сина Петра Великог. На ту вест симпатизери покојне Иванове мајке су одлучили да изврше противудар уз помоћ војске и становника Москве. Војни гарнизон у Москви се под утицајем лојалиста побунио 25. маја 1682. године, а шест дана после је уз народну помоћ освојио Кремљ. Након тако извршеног противудара Иван је проглашен врховним царем, док је Петар деградиран на позицију млађег цара.
Цар[уреди]
Без обзира на тај заверенички успех ни најватреније присталице новог цара нису могле сакрити чињеницу како је он био физички и психички инвалид који никада неће бити у стању директно да управља државом. Како би се то исправило његова и Петрова сестра Софија је проглашена царским регентом. Како су се уличне демонстрације које је организовао двор свиделе авантуристима, један од њих је покушао новим јуришем на Кремљ у јесен 1682. године да освоји власт. Тада су оба цара и регент једва успели да побегну из Москве која је тад пала у руке побуњеника. Током следећих месеци ова буна је угушена након чега је дошло до успоставе унутрашњег мира. Софија је потом током својих 7 регентских година реформама смањила репресивне мере против одбјеглих кметова, склопила вечити мир с Пољском, неповољни мир с Кином и почела је дуготрајни рат против Турске.
Абдикација[уреди]
Иван V, или боље речено Софија, је у име Русије објавила је рат Турској 1686. године. Три године потом велика руска војска од 150.000 војника је напала Кримски канат. У биткама које су уследиле, постављени циљ није био постигнут што је довело у питање способност Софије за даље управљање државом. Пошто је видела да ће изгубити власт јер Петар Велики постаје пунолетан као и због војних неуспеха, она је прво покушала организовати нову народну побуну, међутим, кад је побуна пропала, она је тад поставила питање Ивану ко жели да влада у његово име — она или Петар. Пошто је Иван изабрао Петра, дошло је до формалне абдикације и његовог царског деградирања на другу позицију у лето 1689. године.
Крај живота и потомци[уреди]
Следећих седам година Иван је живео са својом женом у самоизолацији на двору док му је здравље наочиглед свих пропадало. Три године пре смрти страни дипломати у својим извјештајима га описују као сенилног, тешко покретљивог и готово слепог. Иван је умро 8. фебруара 1696.
Литература[уреди]
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Спољашње везе[уреди]
 |
Иван V Алексејевич на Викимедијиној остави. |
