Anders Bering Brejvik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Anders Bering Brejvik
Sketch of Breivik.png
Datum rođenja(1979-02-13)13. februar 1979.(40 god.)
Mesto rođenjaOslo
 Norveška

Anders Bering Brejvik (norv. Anders Behring Breivik; 13. februar 1979)[1] norveški je ekstremni desničar,[2][3] izvršilac terorističkih napada u Norveškoj 22. jula 2011. godine,[4] želeći da rasturi omladinski skup Radničke partije.[5][6] Brejvik zastupa desničarsku militantnu ideologiju, koju je ovekovečio u svojoj knjizi „2083: Evropska deklaracija nezavisnosti“.[7][8][9] U knjizi, svojevrsnom manifestu, Brejvik iznosti svoje poglede na svet, koji se karakterišu nacionalizmom i islamofobijom.[10][11] Brejvik tvrdi da je potrebno uništenje islama, navodnog projekta Eurabije i kulturnog marksizma, da bi se očuvala hrišćanska Evropa.[12]

Nešto pre zaključenja saslušanja 17. aprila 2012, tužioci su pitali optuženog Brejvika šta je uzrokovalo njegovu radikalizaciju. Izjavio je da su NATO bombardovanje Srbije tokom 1999. i napadi terorista na Njujork 2001. bili „važni faktori“.[13][14][15]

Na prvom saslušanju nakon hapšenja, Brejvik je priznao da je izvršio ubistvo 77 civila, i to svoje delo je nazvao „gnusnim, ali neophodnim“, takođe rekavši da ono što je učinio nije krivično delo i da on zbog toga ne snosi krivičnu odgovornost.[16] On za sebe tvrdi da je član međunarodne antiislamske mreže, koja ima dve ćelije u Norveškoj. Policija dovodi u pitanje verodostojnost ovih Brejvikovih navoda.

Dana 25. jula 2011, Brjivik je optužen za „destabilizaciju ili uništavanje osnovnih funkcija društva“ i „stvaranje straha među stanovništvom“, čineći dela terorizma određenih krivičnim pravom. Sud mu je odredio osam nedelja u zatvoru, i to prve četiri u samici, za vreme trajanja sudskog postupka.

Psihijatrijski tim je 29. novembra 2011. godine, doneo zaključak da je Brejvik u trenucima kada je izvršio napad bio neuračunljiv, odnosno da je bio u stanju paranoidne šizofrenije. Nakon ove odluke lekarskog tima, Brejviku ne može biti suđeno, jer po norveškim zakonima niko ne može biti procesuiran ako se dokaže da je u trenutku izvršenja zločina bio u nesvesnom stanju.

Godine 2013. norveška novinarka i spisateljica Osne Sejerštad objavila je knjigu o Brejviku i o ovom događaju, pod nazivom Jedan od nas. Priča o Andersu Brejviku i masakru u Norveškoj.[17]

Biografija[uredi]

Anders Bering Brejvik je rođen 13. februara 1979. godine, u Oslu, glavnom gradu Norveške. Otac mu je bio ekonomista, a majka je bila medicinska sestra. Njegov otac je radio kao diplomata pri ambasadi Norveške u Londonu, a kasnije i u Parizu. Zbog razvoda braka, Brejvik je živeo sa majkom i polusestrom u zapadnom delu Osla. Redovno je posećivao svoga oca i maćehu u Parizu. Njegova majka se ponovo udala, za oficira norveške vojske.

Napad 2011.[uredi]

Dana 22. jula 2011, Brejvik otišao na ostrvo Utoja, mesto na kome se održavao kamp omladine Radničke partije. Predstavio se kao policajac, a potom otvorio vatru na nenaoružane adolescente, i tom prilikom ubio njih 69. Najmlađa žrtva je u tom trenutku imala samo 14 godina. Dva sata ranije, u Oslu je eksplodirala bomba, i tom prilikom je bilo ubijeno 8 ljudi. Kada su policajci stigli na ostrvo, Brejvik nije pružao otpor pri hapšenju.

Brejvik je izjavio da je cilj napada u stvari njegova želja da očuva Norvešku i zapadnu Evropu od muslimana koji žele da je preuzmu. Dok je bio sprovođen iz pritvora u sud i nazad, okupljena masa mu je skandirala :,, goreće u paklu“.

Brejvikov advokat je za njega rekao da je lud, i da ne može da odgovara za svoje postupke. Šefica norveške službe bezbednosti je rekla da je Brejvik sasvim uračunljiv, i da je sposoban sa suđenje. Brejvik je tada bio podvrgnut psihijatrijskim pregledima, ne bi li se ustanovilo njegovo zdravstveno i psihičko stanje. Brejvik je priznao da je konzumirao testesteron u danu pre napada, rekavši da je nakon toga postao jako agresivniji.

Prva žrtva je sahranjena 29. jula, i bila je stara samo 18 godina.

Tokom pritvora, Brejvik je odbio da bude fotografisan, jer želi da se u medijima i dalje pojavljuju njegove slike koje je sam napravio : u uniformi, ronilačkom odelu, sakou i masonskoj odori.

Suđenje[uredi]

Na suđenju Brejvik je priznao da je odgovoran za ono što se desilo u napadu 22. jula. Rekao je i da u Oslu postoje dve terorističke ćelije, ali je odbio da ih otkrije, dok se ne ispune njegova dva uslova:

  1. uslov : Da norveška vlada podnese ostavku;
  2. uslov : Da Brejvik bude imenovan za vrhovnog zapovednika norveške vojske;

Glavni tužilac Norveške Tur-Aksel Buš je potvrdio da je protiv Brejvika podignuta optužnica za terorizam i terorističke delatnosti. Po norveškim zakonima, maksimalna kazna za ovo delo je 21 godina zatvora. Ukoliko sud bude protiv njega pokrene tužbu za zločine protiv čovečnosti, Brejvik bi mogao da dobije kaznu ne veću od 30 godina zatvora.

Psihijatri su 29. novembra 2011. godine, doneli zaključak da je Brejvik izvršio napad u trenutku kada je bio neuračunljiv, odnosno da je bio u stanju paranoidne šizofrenije. Brejviku ne može biti procesuiran ako se dokaže da je u trenutku izvršenja zločina bio u nesvesnom stanju, kako nalaže zakon u Norveškoj. Osuđen je na 21 godinu zatvora 24. avgusta 2012. godine.[18]

Spisi[uredi]

Forumi[uredi]

Jane Kristiansen, direktorka norveške policijske bezbednosne službe, izjavila je da je Brejvik odustao od nasilja i pretnji preko interneta, koje su u glavnom bile umerene. Takođe, ona navodi da Brejvik nikada nije bio deo nikakvih ekstremističkih mreža na internetu, kao i da je napisao mnogo kritičkih tekstova na forumima, koji se tiču Islama.

U svojim objavama na internetu, Brejvik iskazuje podršku Engleskom odbrambenom savezu, i izrazio interesovanje za formiranje sličnih pokreta i organizacija u Norveškoj. Brejvik je izražavao divljenja i prema ruskom premijeru Vladimiru Putinu, rekavši za njega da je :,, fer i odličan lider, koji je vredan poštovanja“. Portparol ruskog premijera je osudio Brejvikove akcije, nazvavši ga „ ludakom“.

2083: Evropska deklaracija o nezavisnosti[uredi]

2083: Evropska deklaracija o nezavisnosti je Brejvikov lični manifest, sastavljen od 1.518 strana. On ga je putem e-maila uputio na 1.003 različitih adresa, samo 90 minuta pre izvođenja napada. Menifest sadrži političku raspravu, konfesionalni deo, i akcioni plan. Brejvik veruje da će njegov manifest i njegova akcija biti iskra građanskog rata u Evropi, koji će trajati decenijama, kroz tri različite faze, i kulminirati 2083. godine, kada će se u Evropi istrebiti marksisti, a muslimani iz Evrope biti proterani.

U manifestu Brejvik sebe označava kao „ pravog evropskog heroja, zatim „ spasitelja hrišćanstva``, i „ najvećeg branilaca kulturnog konzervativizma u Evropi od 1950. godine“.

Brejvik u manifestu navodi da se zalaže za obnavljanje patrijarhata, koji je potreban za očuvanje evropske kulture. On obećava, da ako njegov pokret pobedi, neće uspostavljati patrijarhalne strukture, odnosno staleško uređenje.

Politički i verski pogledi[uredi]

Islamofobija[uredi]

Brejvik je nakon napada u Norveškoj okarakterisan kao ekstremni desničar. Vršilac dužnosti policije Norveške je rekao da je verovatno islamofobija bila glavni motiv za Brejvikov napad, ali to je ostalo da se utvrdi. Od strane medija, Brejvik je okarakterisan kao hrišćanski fundamentalista, hrišćanski terorista, nacionalista i ekstremni desničar

Brejvik tvrdi da je Evropska unija projekat Eurabija i da je štetna za hrišćane.

Brejvik tvrdi da je u kontaktu sa Engleskim odbrambenim savezom i sa Norveškom odbrambenom ligom. On smatra da je potrebno deportovati sve muslimane iz Evrope.

Hrišćanstvo[uredi]

Brejvik za sebe kaže da je umereno religiozan. On se zalaže za povratak protestanata u katoličku crkvu, čime bi se očuvalo jedinstvo hrišćanstva. Na svom Fejsbuk profilu je naveo da je hrišćanin, mada ima jako kritičke stavove i prema katoličkoj i prema protestantskoj crkvi. Brejvik je 2009. godina napisao :


Protestantska crkva je smešna. Sveštenici u farmerkama koji marširaju do Palestine, izgledaju kao umanjeni šoping centar.

Anders Bering Brejvik

Brejvik osućuje papu Benedikta XVI zbog dijaloga sa islamom.


Papa Benedikt je napustio hrišćanstvo i celu hrišćansku Evropu i smatram ga kukavičkim, nekompetentnim, korumpiranim i nelegitimnim papom.

Anders Bering Brejvik

Brejvik navodi da ne moguće rešenje svrgavanje protestantske i katoličke crkvene hijerarhije, nakon čega bi Veliki hrišćanski kongres bio postavljen za novu evropsku crkvu. On je osudio i misionarske delatnosti u Indiji, ali je podržao Hinduistički pokret protiv indijskih komunista.

Američka hrišćanska štampa je naglasila da je Brejvik sledbenik religije Neopaganizma.

Uticaj[uredi]

Brejvik je sebe identifikovao kao ljubitelj srpskih paravojnih organizacija, Slobodarske partije Austrije, Narodne partije Švajcarske i hindu nacionalizma. Od ljudi na njega su uticaj imali Vinston Čerčil, japanski premijer Taro Aso, filozof Džon Stjuart Mil, prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, i mnogi drugi.[traži se izvor]

Brejvik je naveo da je tri puta posetio Belorusiju, ali se u zvaničnim izvorima navodi da ju je posetio samo jednom 2005. godine, kao turista. Tom prilikom, na njega je snažan pozitivan uticaj ostavila beloruska opozicija.

Reference[uredi]

  1. ^ „Søk personer”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  2. ^ „Anders Behring Breivik: Right-wing extremist who hated immigrants and multi-culturalism”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  3. ^ „Man held after Norway attacks right-wing extremist”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  4. ^ „Slik var dramaet på Utøya”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  5. ^ „BBC News - Norway: Anders Behring Breivik claims 'two more cells'. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  6. ^ „Norway Suspect Denies Guilt and Hints He Did Not Act Alone”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  7. ^ „Norway attack suspect had anti-Muslim”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  8. ^ „Sendte ut ideologisk bokmanus én time før bomben”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  9. ^ „Var aktiv i norsk antiislamsk organisasjon”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  10. ^ „In diary, Norwegian ‘crusader’ details months of preparation for attacks”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  11. ^ „Hvit nasjonalist”. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  12. ^ „Anders Behring Breivik: a disturbing ideology | Jody McIntyre | Independent Editor's choice Blogs”. Arhivirano iz originala na datum 17. 01. 2012. Pristupljeno 17. 4. 2012. 
  13. ^ „BBC News - Defiant Breivik 'would carry out massacre again'. Pristupljeno 18. 4. 2012. 
  14. ^ „Terroristen ville bruke atomvåpen”. Pristupljeno 18. 4. 2012. 
  15. ^ „NATO Attack On Serbia Set Off Norwegian Bomber”. Arhivirano iz originala na datum 5. 12. 2012. Pristupljeno 18. 4. 2012. 
  16. ^ „Norway killer Anders Behring Breivik trial: day one as it happened”. Pristupljeno 18. 4. 2012. 
  17. ^ „Unutar uma Andersa Brejvika: Zlikovac sa srpskim klubom obožavalaca”. Blic. 26. 05. 2015. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  18. ^ Brejvik se smejao dok mu je izricana presuda