Anka Ninković

Anka Ninković (desno) sa sestrom Milicom

Anka Ninković (1855 – 1923) bila je srpska feministkinja, pedagog i prevodilac, sledbenica Svetozara Markovića.

Biografija

Rođena je 1855. godine u Novom Sadu, u porodici Petra Ninkovića, profesora i upravnika Srpske novosadske gimnazije. Imala je sestru Milicu Ninković, koja se kao i Anka borila za pravo žena i bila zagovorinica socijalističkih ideja, brata Dušana, a majka joj je zvala Jelisaveta i bila je iz Elemira.

Školovala se, zajedno sa sestrom Milicom, na Univezitetu u Cirihu gde su u periodu 1872‒1874. studirale pedagoške nauke. Sestre Ninković su u Cirihu postale zagovornice pokreta socijalista. U literaturi se često navodi podatak da su bile pod uticajem Svetozara Markovića, ali je manje poznat podatak da je i uticaj ruskih studentkinja, socijalistkinja u Cirihu na njihov politički stav bio vrlo značajan.

Aktivizam

Po završetku studija sestre Ninković su otišle u Kragujevac gde su pokušale da otvore višu devojačku školu ali je zahtev odbijen od strane Ministarstva prosvete. Postoji prepiska sa Arkadijem Varađaninom upravnikom Srpske više devojačke škole u Novom Sadu koja govori o tome.

Nakon nekog vremena, na mesto ministra prosvete došao je naučnik Stojan Novaković, koji se smatrao liberalnijim i tolerantnijim od njegovog prethodnika Nikole Hristića i većine političara tog vremena.

Nakon drugog zahteva, sestre Ninković su otvorile Žensku školu u Kragujevcu, međutim posle kratkog vremena, nova Vlada je obustavila rad škole.

U Kragujevcu su sestre Ninković bile aktivne socijalistkinje, saradnice „Starog oslobođenja” i „Ujedinjenja”. Milica i Anka Ninković su za list „Ujedinjenje” prevele i priredile feljton pod nazivom Rober Oven i njegovi pokušaji društvenih reformi. Politički angažman sestara Ninković bio je poznat tako da su vlasti Kneževine Srbije nameravale da ih proteraju. Zajedno sa svojom sestrom Milicom, Anka je u pratnji policije sprovedena iz Kragujevca u Beograd, gde im je policija saopštila da obe moraju da napuste državu, jer su smatrane stranim državljankama. One su to sprečile tako što su se udale za istomišljenike, Milica za Peru Todorovića, jednog od osnivača Narodne radikalne stranke, a Anka za Sretu Anđelkovića, pristalicom Svetozara Markovića, a kasnije i jednog od osnivača Narodne radikalne stranke.

Anka Ninković udata Anđelković je posle mnogih životnih gubitaka otišla u Švajcarsku gde se priključila teozofskom pokretu Roberta Štajnera. Po povratku u Srbiju Anka je radila kao upravnica i vaspitačica Doma učenica u Beogradu. Živela je povučeno. Ipak u javnosti se oglasila povodom objavljivanja knjige Jovana Skerlića Svetozar Marković – njegov život rad i ideje (1910) kada je dala dragocene podatke o Ilki Marković u istoriografiji poznatoj kao „Atentatorka Ilka.” Anka Ninković udata Anđelković je umrla u Beogradu gde je i sahranjena.