Arabijski noj

Arabijski noj
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Struthioniformes
Porodica:	Struthionidae
Rod:	Struthio
Vrsta:	S. camelus
Podvrsta:	†S. c. syriacus
Trinomijalno ime
Struthio camelus syriacus Walter Rothschild, 1919.

Arabijski noj (lat. Struthio camelus syriacus) je izumrla podvrsta noja koja je živela na Arabijskom poluostrvu i na Bliskom istoku. Verovatno je izumro oko 1966. godine. Engleski baron Volter Rotšild, koji se bavio zoologijom i naročito taksonomijom ptica, opisao je ovu podvrstu noja 1919. godine. U biltenu Britanskog ornitološkog kluba, stručnom časopisu značajnom po opisima mnogih novih i nepoznatih ptičijih vrsta, Rotšild je objavio „Opis nove podvrste noja iz Sirije”. Tako je otpočelo moderno, stručno izučavanje i tretiranje podvrste.

Opis

Bili su viši od 120 cm i imali su veoma snažan vrat. Ženka noja je obično snosila oko 20 jaja, koja su zakopavana ispod peska. Trećinu je ženka ostavljala na jednom mestu, druga trećina je izlagana suncu a preostala jaja bi se izlegla u tom momentu. Izlegli mladunci su hranjeni preostalim jajima.

Stanište

Njegovo postojanje datira iz praistorijskih vremena, ali sa promenom klime na Arabijskom poluostrvu, nestaje iz negostoljubivih područja Arabijske pustinje, kao što je Rub el Hali. U istoriji, čini se da je imao dve diskretne podpopulacije. Manja je bila na jugoistoku Arabijskog poluostrva, a veća na području gde se danas granice Saudijske Arabije, Jordana, Iraka i Sirije sastaju.

Kulturološki značaj

Arabijski noj dugo je imao značajno mesto u kulturi regije u kojoj je živio. Odrasla jedinka sa 11 mladunaca prikazana je na poznatom praistorijskom ugraviranom crtežu u steni „Graffiti Rock I” blizu Rijada. U Mesopotamiji bio je žrtvena životinja i prikazivan je u umetnosti. Često bi bio oslikan na šoljicama i drugim predmetima napravljenim od nojevih jaja. Tim umetničkim predmetima je trgovano sve do Etrurije za vreme Novoasirskog carstva.

U rimsko doba došlo je do velike potražnje arabijskog noja u lovnim igrama ili u kulinarske svrhe. Nakon uspona islama, arabijski noj postaje simbol bogatstva i elegancije, tako da je lov ovih nojeva postao razbibriga za bogate ljude i plemiće (ako je bio pravilno zaklan, bio bi Halal za Muslimane. Jaja i perje intenzivno su korišćeni u pravljenju raznih predmeta.

Istrebljenje

Razmnožavanje arabijskog noja nije se bitnije razlikovalo od nojeva koji su opstali do današnjeg vremena. Opstanak nije u tolikoj meri dolazio u pitanje sve do početka Prvog svetskog rata. Tada je znatno povećana količina oružja na prostoru na kome je ptica živela. Oružje i automobili omogućili su lovcima i lovokradicama da nemilice tamane nojeve. Iz četrdesetih godina prošlog veka potiču neki od poslednjih izveštaja i usmena svedočanstva o ovoj životinji. U Bahreinu je 1941. godine ubijena i pojedena jedinka. Na isti način je završila i ptica u gradu Džubailu, na istoku Saudijske Arabije. Uginula ženka arabijskog noja navodno je pronađena februara 1966. godine u Jordanu, na ušću rečnog korita Vadi Zered, koje samo povremeno sadrži vodu, blizu grada Safe. Verovatno su tu ženke donele vode Jordana. Ptice su istrebljene u velikoj meri zato što je to predstavljalo zadovoljstvo lokalnom stanovništvu. Perje je služilo za ukras a od kože su, pored ostalog, pravljene drške noževa.

Reference

• Aharoni, I. (1938): On Some Animals Mentioned in the Bible. Osiris 5: 461—478. First page image
• Rothschild, Walter (1919): Description of a new subspecies of Ostrich from Syria. Bulletin of the British Ornithologists' Club 39: 81-83.
• Robinson, Terence J. & Matthee, Conrad A. (1999): Molecular genetic relationships of the extinct ostrich, Struthio camelus syriacus: consequences for ostrich introductions into Saudi Arabia. Animal Conservation 2(3): 165—171.
• Seddon, Philip J. & Soorae, Pritpal S. (1999): Guidelines for Subspecific Substitutions in Wildlife Restoration Projects. Conserv. Biol. 13(1): 177—184.