Bač-Kiškun (županija)

Bač-Kiškunska županija
Bač-Kiškunska županija; Bács-Kiskun megye
; Zastava	; Grb
Država	Mađarska
Region	Regija velike južne ravnice
Admin. centar	Kečkemet
Površina	8.445 km2
Stanovništvo	2013.
— broj st.	519.930
— gustina st.	61,57 st./km2
Broj opština	119
Broj gradova	1 sreski +; 21 opštinski
	Zvanični veb-sajt

Bač-Kiškunska županija, (mađ. Bács-Kiskun megye) je jedna od županija regiona velikih ravnica i severne mađarske u Mađarskoj, nalazi se u južnom delu regije velike južne ravnice.

Bač-Kiškun županija je omeđena sa rekama Dunav i Tisa, a svoje granice deli sa Srbijom i mađarskim županijama Pešta, Jas-Nađkun-Solnok, Čongrad, Baranja, Tolna i Fejer. Površina županije je 8.445,15 km² što je čini najvećom od svih mađarskih županija. Sedište županije je grad Kečkemet.

Prirodne odlike[uredi | uredi izvor]

Županija se nalazi u predelu panonske nizije. Prostor županije je ravničarski, pa razlika između najviše i najniže tačke iznosi samo 80 m. Županija je poznata u Evropi po svojoj prirodnoj lepoti (nacionalnom parku Kiškunšag).

Najveći vodeni tokovi su reke Dunav i Tisa. Najveća jezera županije su jezera Selid i Vadkert

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bač-Kiškun je po površini najveća županija u državi. Razlog ovome je spajanje više ranijih županija posle Drugog svetskog rata. Tada su spojele bivše županije Pešt-Piliš-Šolt-Kiškun i županije Bač-Bodrog. Ime Bač potiče od imena tvrđave i grada Bač, koji se danas nalazi u Vojvodini (Srbija). U okviru županije ostao je krajnje severni deo Bačke oko grada Baje. Kiškun je ime za istorijsko područje Mala Kumanija, gde su živeli, a i danas ih ima koji čuvaju tradicije, Kumani.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

I pored pozitivnog priraštaja broj stanovnika županije se smanjuje. Stanovništvo je etnički skoro homogeno, jer većinu 94.1%, čine mađari, a ostatak su Hrvati i Nemci, najviše u naseljima Hajoš i Baja.

U županiji su rimokatolici u većini (65,3%), dok ima i dosta kalvinista (11%). Ostatak su ateisti, kao i malobrojne verske zajednice.

Srezovi županije[uredi | uredi izvor]

U Bač-Kiškunskoj županiji postoji 10 srezova.

Srezovi u Bač-Kiškunskoj županiji sa osnovnim statističkim podacima^[1]:

Nalaženje na mapi	Ime kotara	Sedište	Površina (km²)	Broj stanovnika (1. januar 2007)	Broj naselja
10	Bačalmaški	Bačalmaš	381,09	17.698	8
8	Bajski	Baja	1190,79	75.406	20
7	Janošhalmski	Janošhalma	399,10	16.967	4
3	Kaločki	Kaloča	1029,13	54.263	20
2	Kečkemetski	Kečkemet	1483,08	170.554	18
4	Kiškereški	Kiškereš	1130,33	57.150	15
6	Kiškunfeleđhaški	Kiškunfeleđhaza	717,51	46.741	9
9	Kiškunhalaški	Kiškunhalaš	826,34	45.999	9
5	Kiškunmajški	Kiškunmajša	485,15	20.082	6
1	Kunsentmikloški	Kunsentmikloš	802,81	31.430	10

Srezski gradovi[uredi | uredi izvor]

Kečkemet Kecskemét, (110.316) (sedište)

Gradovi-opštine[uredi | uredi izvor]

(Red spiska je napravljen po opadajućem nizu broja stanovnika datog mesta, popis je iz 2001. godine, kurzivnim tekstom su napisana matični nazivi na mađarskom jeziku), a u zagradama je broj stanovnika.

Baja Baja
Bačalmaš Bácsalmás
Dunaveče Dunavecse
Janošhalma Jánoshalma
Isak Izsák
Kaloča Kalocsa
Kerekeđhaza Kerekegyháza

Kecel Kecel
Kiškereš Kiskőrös
Kiškunmajša Kiskunmajsa
Kiškunfeleđhaza Kiskunfélegyháza
Kiškunhalaš Kiskunhalas
Kunsentmikloš Kunszentmiklós
Lajošmiže Lajosmizse

Meljkut Mélykút
Sabadsalaš Szabadszállás
Tisakečke Tiszakécske
Tompa Tompa
Hajoš Hajós
Šolt Solt
Šoltvadkert Soltvadkert

Seoske opštine[uredi | uredi izvor]

Agašeđhaza Ágasegyháza;
Akasto Akasztó;
Apoštag Apostag;
Bačbokod Bácsbokod;
Bačboršod Bácsborsód;
Bačsentđerđ Bácsszentgyörgy;
Bačseleš Bácsszőlős;
Baloseg Ballószög;
Balotasalaš Balotaszállás;
Batmonoštor Bátmonostor;
Baća Bátya;
Boča Bócsa;
Borota Borota;
Bugac Bugac;
Bugacpustahaza Bugacpusztaháza;
Varošfeld Városföld;
Vaškut Vaskút;
Gara Gara;
Gater Gátér;
Gederlak Géderlak;
Davod Dávod;
Dragsel Drágszél;
Dunaeđhaza Dunaegyháza;
Dunafalva Dunafalva;
Dunapataj Dunapataj;

Dunasentbenedek Dunaszentbenedek;
Dunatetetlen Dunatetétlen;
Dušnok Dusnok;
Eršekčanad Érsekcsanád;
Eršekhalma Érsekhalma;
Žana Zsana;
Imreheđ Imrehegy;
Jakabsalaš Jakabszállás;
Jassentlaslo Jászszentlászló;
Kaškanću Kaskantyú;
Kaćmar Katymár;
Kelebija Kelebia;
Kelešhalom Kéleshalom;
Kišsalaš Kisszállás;
Kempec Kömpöc;
Kunadač Kunadacs;
Kunbaja Kunbaja;
Kunbarač Kunbaracs;
Kunfeherto Kunfehértó;
Kunpeser Kunpeszér;
Kunsalaš Kunszállás;
Ladanjbene Ladánybene;
Lakitelek Lakitelek;
Madaraš Madaras;
Matetelke Mátételke;

Miške Miske;
Moricgat Móricgát;
Nađbaračka Nagybaracska;
Namešnadudvar Nemesnádudvar;
Njarlerinc Nyárlőrinc;
Ordaš Ordas;
Orgovanj Orgovány;
Eregčerte Öregcsertő;
Pahi Páhi;
Palmonoštora Pálmonostora;
Petefisalaš Petőfiszállás;
Pirto Pirtó;
Rem Rém;
Sakmar Szakmár;
Salksentmarton Szalkszentmárton;
Sank Szank;
Sentkiralj Szentkirály;
Seremle Szeremle;
Tabdi Tabdi;
Taš Tass;
Tatahaza Tataháza;
Tazlar Tázlár;
Tisaalpar Tiszaalpár;
Tisaug Tiszaug;

Usod Uszód;
Ujšolt Újsolt;
Ujtelek Újtelek;
Fajs Fajsz;
Felšelajoš Felsőlajos;
Felšesentivan Felsőszentiván;
Fokte Foktő;
Filephaza Fülöpháza;
Filepjakab Fülöpjakab;
Filepsalaš Fülöpszállás;
Harkaketenj Harkakötöny;
Harta Harta;
Helvecija Helvécia;
Hercegsanto Hercegszántó;
Homokmeđ Homokmégy;
Časartelteš Császártöltés;
Čatalja Csátalja;
Čavolj Csávoly;
Čenged Csengőd;
Čikerija Csikéria;
Čoljošpaloš Csólyospálos;
Šoltsentimre Soltszentimre;
Šikešd Sükösd;

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ (Teritorijalna podela: 25. septembar 2007., oblast i broj stanovnika: 1. januar 2007.), Srezovi u Mađarskoj

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] (Teritorijalna podela: 25. septembar 2007., oblast i broj stanovnika: 1. januar 2007.), Srezovi u Mađarskoj

[1]