Bajka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe, pogledajte Bajka (višeznačna odrednica).
Illustration of the fairy tale character, Tom Thumb, on a hillside, next to a giant's foot.
Ilustracija bajke Mali palad i ogra Aleksandra Zika iz 1865. godine

Bajka je posebna književna vrsta, koja može biti narodna, usmena tvorevina ili autorska, umetnička. [1]Naziv bajka dolazi od reči bajati - čarati, lečiti boljku tajanstvenim rečima.[2] U većini bajki između prirodnog i natprirodnog, stvarnog i izmišljenog nema pravih suprotnosti, odnosno prelaz iz različitih svetova za junaka je bezbolan i lako ostvarljiv. Likovi su ustaljeni, tipski. Prisutni su karakteristični rodbinski odnosi, poput odnosa maćehe i pastorke ili nekoliko braće, pri čemu je najmlađi obično nosilac radnje. Među likovima se, osim porodičnih, pojavljuju i likovi koji su nosioci nekog društvenog statusa, poput kraljeva, prinčeva, princeza ili slugu. Natprirodna dešavanja u bajkama igraju važnu ulogu. Junak bajke živi okružen čarolijama dobrih vila i zlih veštica, patuljaka ili džinova, zmajeva, aždaja i zahvalnih životinja.

Glavni junak bajke je nosilac pozitivnih osobina i najčešće ruši neki tabu ili zabranu. Radnja bajke se zasniva na vraćanju ravnoteže koja je na početku bajke poremećena. U bajci se često prelaze velika prostranstva da bi se zadatak ostvario. Bajke najčešće imaju srećne završetke, jer pravda na kraju trijumfuje. Za razliku od mitova i legendi, bajka se ne prenosi kao verodostojna povest. Ona se kazuje kao izmišljena priča, u kojoj nema podataka o vremenu i mestu zbivanja. Tako ona obično počinje sa Bio jednom, Bio jednom jedan car. Junak bajke je bezimen, kao i zemlja u koju stupa. Otud se bajka lako prenosi sa pokolenja na pokolenje, od jednog naroda drugome, putujući, kao i njeni junaci preko sedam voda i sedam gora. Sistemsko zapisivanje i izdavanje bajki započinje u Evropi krajem XVII veka. Od tada su i neki pisci, ugledajući se na stil usmene bajke, počeli da pišu slične maštovite priče, namenjene prvenstveno deci. [3]

Elementi bajke su utkani i u srednjovekovne viteške romane i u renesansne epove, kakav je Aristov "Besni Rolando", jedna od italijanskih parodija starog francuskog junačkog speva "Ep o Rolandu". Izloženost raznim čarolijama bajoslovnog sveta bila je izražena već u antičkom romanu, kakv je Apulejov "Zlatni magarac". Tradiciji takvog romana kao što je "Etiopika" od Heliodora pripadaju i razne ljubavne povesti koje se završavaju venčanjem zaljubljenih posle niza čudesno savladanih prepreka. Primećeno je da se u tu shemu dobro uklapaju i rani srpski romani iz pera Milovana Vidakovića.

U svetu su najslavnije bajke braće Grim, Šarla Peroa, Hansa Kristijana Andersena i Oskara Vajlda. Srpske narodne bajke je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

Definicija[uredi | uredi izvor]

A painting from the fairy tale "The Facetious Nights of Straparola", showing people observing as a person jumps inside a building.
Iz bajke The Facetious Nights of Straparola, autora Điovani Frančesko Straparola.

Iako je bajka poseban žanr u većoj kategoriji narodnih priča, definicija koja označava delo kao bajku izvor je značajnog spora.[4] Sam izraz potiče od prevoda Madam Dolnojevog naziva Conte de fées, prvi put upotrebljenog u njenoj zbirci 1697.[5] Svakodnevni govor povezuje bajke sa pričama o zverima i drugim narodnim pričama. Naučnici se razlikuju u pogledu stepena do kojeg bi trebalo uzeti u obzir prisustvo vila i/ili sličnih mitskih bića (npr. vilenjaka, goblina, trolova, divova, ogromnih čudovišta ili sirena) kao diferencijator. Vladimir Prop je u svojoj Morfologiji narodne priče kritikovao uobičajeno pravljenje razlike između „bajki“ i „priča o životinjama“ na bazi toga što mnoge priče sadrže pored elemenata fantastike i životinje.[6] Uprkos toga, za odabir dela za svoju analizu, Prop je koristio sve ruske narodne priče klasifikovane kao folklorne, Arn–Tompson–Aterov indeks 300–749, - u sistemu katalogizacije koji je napravio takvu razliku - da bi se dobio jasan skup priča.[7] Njegova sopstvena analiza identifikovala je bajke po elementima zapleta, ali to je samo isto tako bilo kritikovano, jer se analiza ne može lako pozabaviti pričama koje ne uključuju traganje, a štaviše, isti elementi zapleta nalaze se i radovima koji nisu bajke.[8]

Da su me pitali, šta je bajka? Trebalo bi da odgovorim, pročitajte Undine: to je bajka ... od svih bajki koje znam, mislim da je Undine najlepša.

— Džordž Makdonald, The Fantastic Imagination

Kao što Stit Tompson ističe, čini se da su životinje koje govore i prisustvo magije uobičajenije u bajci nego same vile.[9] Međutim, puko prisustvo životinja koje govore ne čini priču bajkom, posebno kada je životinja očigledno maska na ljudskom licu, kao u basnama.[10]

U svom eseju „O bajkovitim pričama”, Dž. R. R. Tolkin se složio sa isključenjem „vila” iz definicije, definišući bajke kao priče o avanturama čoveka u Vilinskoj zemlji, zemlji vila, prinčeva i princeza iz bajki, patuljaka, vilenjaka, i ne samo drugih magičnih vrste, već i mnoga druga čuda.[11] Međutim, isti esej isključuje priče koje se često smatraju bajkama, navodeći kao primer Majmunovo srce, koje je Endru Lang uvrstio u Jorgovansku knjigu vila.[10]

Steven Svon Džouns je identifikovao prisustvo magije kao osobinu po kojoj se bajke mogu razlikovati od drugih vrsta narodnih priča.[12] Dejvidson i Čodri identifikuju „transformaciju“ kao ključnu karakteristiku žanra.[13] Sa psihološkog gledišta, Žan Širijak je u ovim narativima zagovarao neophodnost fantastičnog.[14]

U pogledu estetskih vrednosti, Italo Kalvino je naveo bajku kao najbolji primer „brzine” u književnosti, zbog ekonomičnosti i jezgrovitosti priča.[15]

Istorija žanra[uredi | uredi izvor]

A picture by Gustave Doré showing Mother Goose, an old woman, reading written (literary) fairy tales to children
Slika Gistava Dore za ilustrovanu bajku Majka Guska

Koreni žanra potiču od različitih usmenih priča koje su deo nasleđa evropske kulture. Žanr su prvi obeležili renesansni pisci, poput Đovanija Frančeska Straparole i Đanbatiste Basila, a stabilizovan je kroz dela kasnijih kolekcionara, poput Šarla Peroa i braće Grim.[16] U ovoj evoluciji, ime je nastalo kada su précieuses počeli da sa pisanjem književnih priča; Madam Dolnoj je izmislila izraz Kont de fe, ili bajka, krajem 17. veka.[17]

Pre definisanja žanra fantazije, mnoga dela koja bi se sada klasifikovala kao fantazija nazvana su „bajke“, uključujući Tolkinovog Hobita, Životinjsku farmu Džordža Orvela i Čudesnog čarobnjaka iz Oza L. Franka Bauma.[18] Zaista, Tolkinova knjiga „O bajkovitim pričama” uključuje rasprave o Worldbuildingu i smatra se vitalnim delom kritike fantazije. Iako se fantazija, a posebno podžanr fantazijske bajke, u velikoj meri oslanja na motive fantazije iz bajke,[19] ovi žanrovi se sada smatraju različitim.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 96. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Pomozite bajkama u učenju jezika
  3. ^ Teorija književnosti, Tartalja Ivo, 1998
  4. ^ Heidi Anne Heiner, "What Is a Fairy Tale?
  5. ^ Windling, Terri (2000). „Les Contes de Fées: The Literary Fairy Tales of France”. Realms of Fantasy. Arhivirano iz originala 2014-03-28. g. 
  6. ^ Propp, str. 5
  7. ^ Propp, str. 19
  8. ^ Swann Jones, p. 15.
  9. ^ Stith Thompson, The Folktale, p. 55, University of California Press, Berkeley Los Angeles London, 1977
  10. ^ a b Tolkien, str. 15
  11. ^ Tolkien, str. 10–11
  12. ^ The Fairy Tale: The Magic Mirror of the Imagination. Routledge. 2002. str. 8. .
  13. ^ A companion to the fairy tale. By Hilda Ellis Davidson, Anna Chaudhri. Boydell & Brewer. 2006. str. 39..
  14. ^ „Psychoanalysis and Fairy-Tales”. Freudfile.org. Pristupljeno 13. 3. 2013. 
  15. ^ Calvino, Italo (1988). Six Memos for the Next Millennium. Harvard University Press. str. 36–37. ISBN 0-674-81040-6. .
  16. ^ Zipes, The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm, pp. xi–xii
  17. ^ Zipes, The Great Fairy Tale Tradition: From Straparola and Basile to the Brothers Grimm, p. 858.
  18. ^ Attebery, Brian (22. 11. 1980). The Fantasy Tradition in American Literature. Indiana University Press. str. 83. ISBN 0-253-35665-2. .
  19. ^ Martin, str. 38–42

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бајка&oldid=27552595”