Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija

Drugo ime	BAPUSS
Bivše ime	Viša ekonomska komercijalna škola/Viša finansijsko-knjigovodstvena škola/Viša škola za spoljnu trgovinu (1956—1968) Viša ekonomska škola (1968—1976) Viša škola za primenjenu informatiku i statistiku (1976—1987) Viša škola za ekonomiju i informatiku (1987—1990) Viša poslovna škola (1990—2002) Beogradska poslovna škola (2002—2005) Beogradska poslovna škola - Visoka škola strukovnih studija (2005—2015) Akademija poslovnih strukovnih studija (2015—2020) Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija (od 2020. godine)
Moto	Diploma koja stvarno vredi
Tip	Javni
Osnivanje	01. novembar 1956. (01. novembar 1956)
Predsednik	prof. s.s. dr Miodrag Paspalj
Adresa	Kraljice Marije 73, Beograd, Srbija, 11000
Veb-sajt	www.bpa.edu.rs

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija ili skraćeno BAPUSS je visokoškolska obrazovno-naučna institucija sa mogućnostima studiranja osnovnih, specijalističkih i master strukovnih studija.

Istorija

Nastanak i razvoj institucije u periodu SFR Jugoslavije

Imajući u vidu da je FNRJ nasledila nedovoljan broj ekonomista sa visokoškolskim obrazovanjem, i to da se u tom periodu u Srbiji stručno obrazovanje sticalo u Ekonomsko-komercijalnoj visokoj školi, osnovanoj u Beogradu, 1937. (od 1947. Ekonomski fakultet BU) kao i na nižim nivoima (srednje škole i abiturijentski kursevi), očigledno je zašto su novi društveni uslovi i brz razvoj društva nakon Drugog svetskog rata otvorili pitanje neophodnosti promene i prilagođavanja celokupnog društvenog sistema novim uslovima.

U tom periodu, preduzeća koja su do tada često vodila nedovoljno stručna i kvalifikovana lica (1953. bilo je samo 1,1% direktora sa fakultetskom diplomom), i koja nisu mogla da odgovore sve složenijim problemima društvenog i privrednog razvoja, kao i ograničena moć Ekonomskog fakulteta da iškoluje dovoljan broj stručnih kadrova, pokrenula su pitanje neophodnosti formiranja viših ekonomsko-komercijalnih škola.

U takvim okolnostima Društvo ekonomista Srbije, zajedno sa privrednim komorama (Saveznom spoljnotrgovinskom komorom, Saveznom industrijskom komorom i Trgovinskom komorom Srbije) i bankama u Beogradu (Narodnom bankom, Jugoslovenskom investicionom bankom i Savezom komunalnih banaka Srbije) uz konstataciju da je školstvo ekonomskog usmerenja nerazvijeno, da sprema kadrove opšteg profila, da je skupo i da u privredi postoji široka lepeza radnih mesta koja ne zahtevaju ekonomiste sa fakultetskom spremom, daje inicijativu za osnivanje viših ekonomsko-komercijalnih škola. Skupština Srbije u prvoj polovini 1956. donela je Zakon o višim školama, a nedugo nakon toga i Odluku o osnivanju viših komercijalnih škola u Beogradu i Nišu.

Očekivano je da se osnivanjem ovih viših škola omogući školovanje kadrova više stručne spreme profila orijentisanih na poslove iz oblasti ekonomije preduzeća, ali i da se popuni praznina između srednje i visoke stručne spreme. Takođe, očekivano je i da se optimizuje priliv školovanih ekonomista u privredne organizacije, kao i da se skrate vreme i troškovi njihovog školovanja što bi dovelo i do pojeftinjenja školovanja. Rešavanje osnovnih zadataka bi se svakako olakšalo i njihovom prisnijom saradnjom s privrednim i drugim organizacijama (usavršavanje kadrova, obogaćivanja nastave iskustvima iz prakse), što je i bilo uputstvo ovim školama.

Kraj ovog perioda predstavlja početak rada Škole u Beogradu. Ona je započela svoj rad 1. novembra 1956. i ovaj datum praktično predstavlja početak postojanja današnje Beogradske poslovne škole - visoke škole strukovnih studija.

Viša EKONOMSKO-KOMERCIJALNA škola

Usvajanjem nastavnog plana i programa od strane Saveta za školstvo, stvorili su se uslovi da 1. novembra 1956. započne rad Škole u Beogradu, koja je ubrzo nakon toga dobila naziv Viša ekonomsko-komercijalna škola.

Viša FINANSIJSKO-KNjIGOVODSTVENA škola

Uslovi koji su postojali u privredi i društvu, kao i struktura finansijsko-knjigovodstvenog kadra, nametnuli su potrebu za određenim akcijama koje su se, između ostalog, ogledale i u potrebi za njihovim školovanjem. Aktom osnivanja postavljeni su osnovni zadaci u obrazovanju kadrova sa višom školskom spremom iz oblasti finansijskog i materijalnog poslovanja, kao i knjigovodstva. Škola nije imala odseke, već su se studenti u III i IV semestru blago usmeravali za proizvodna preduzeća, poljoprivredu, zemljoradničke zadruge i promet (trgovina, ugostiteljstvo i turizam).

Viša škola za spoljnu trgovinu

Okolnosti u privredi i društvu koji su nametnuli potrebu i za ostalim višim školama, doveli su do uspostavljanja Više škole za spoljnu trgovinu. Naime, Spoljnotrgovinska komora Jugoslavije došla je do zaključka da je pored nedovoljnog broja spremnih i sposobnih radnika u spoljnoj trgovini, turizmu i carini, bila nepovoljna i njihova kvalifikaciona struktura. Takođe, malobrojan i nedovoljno stručan stari kadar, koji je bio nedorastao novim uslovima trgovanja, imao je poseban problem u vidu nepoznavanja stranih jezika, pa je bilo potrebno da bude zamenjen mladim ljudima, koji će poznavati strane jezike i učiti trgovati na nov način.

INTEGRACIJA

Odgovarajući na privredne i društvene okolnosti pokrenuto je pitanje racionalizacije mreža viših škola u Srbiji. Radne zajednice triju viših škola ekonomskog smera u Beogradu, odnosno Više ekonomsko-komercijalne škole, Više finansijsko-knjigovodstvene škole i Više škole za spoljnu trgovinu, povele su na tu temu dijalog. Njihovi zborovi održani 20. maja 1968. rezultirali su odlukom o integraciji sve tri škole u jednu, Višu ekonomsku školu, čiji će osnovi zadatak biti školovanje ekonomista sa višom stručnom spremom. Pored toga, očekivanja od nove Škole su i da se bavi stručnim osposobljavanjem zaposlenih kadrova na ekonomsko-komercijalnim poslovima i organizacijom istraživačkog rada u oblasti privrednog poslovanja i kadrovskih problema, kao i pružanjem neposredne pomoći radnim organizacijama.

Viša EKONOMSKA škola

Viša ekonomska škola sa sedištem u Beogradu, kao jedinstvena visokoškolska ustanova počela je rad 1. oktobra 1968. godine. Integrišući se u jednu visokoškolsku ustanovu, kolektivi triju viših škola želeli su da ostvare izvesne ciljeve: da se približe interesima privrede i školskim institucijama koje obrazuju kadrove za privredu i javne službe, da profil kadrova usmere ka savremenim potrebama privrednih organizacija koje su, uvođenjem novih sredstava za rad, stvorile prostor za specijaliste, kao i da ubrzaju ekonomski razvoj, ostvare efikasnije studiranje i racionalnije trošenje sredstava za obrazovanje.

Viša škola za PRIMENjENU INFORMATIKU I STATISTIKU

Paralelno sa radom Više ekonomske škole u Beogradu, radila je i Viša statistička škola iz Beograda, koja je osnovana uredbom SIV-a još 1958., kao škola saveznog značaja. Škola je finansirana iz Saveznog budžeta i radila je do aprila 1966. kada je zajedno sa ostalim školama čiji je osnivač bio SIV izgubila taj status, koji pravno nije bio rešen do 1976. Iste godine je došlo do integracije sa Višom školom za primenjenu informatiku.

Viša škola za EKONOMIJU I INFORMATIKU

Integracijom Više ekonomske škole i Više škole za primenjenu informatiku i statistiku, osnovana je Viša škola za ekonomiju i informatiku (1987. godine). Osnovni ciljevi njihovog programskog i prostornog povezivanja bili su povezivanje ekonomije i informatike radi stvaranja poslovnog sadržaja na kome će se zasnivati proces obrazovanja; savremeno i standardno obrazovanje stručnih profila koji će odgovarati potrebama modernog poslovanja; brži razvoj istraživačke delatnosti i njeno potpunije povezivanje s obrazovnom delatnošću; racionalnije korišćenje kadrova i sredstava rada.

Od 1990. godine do 2020.

Viša poslovna škola

Viša poslovna škola nastala je kao rezultat višedecenijskog rada, posebno iskustava integrisanih škola i iskustva negovanog u nekoliko poslovnih škola čiji su nastavni planovi poslužili za utvrđivanje koncepcije rada, planova, programa i metodologije pri transformaciji iz Više škole za ekonomiju i informatiku u Višu poslovnu školu.

Beogradska poslovna škola

Na osnovu Zakona o višoj školi (čl. 83) i Statuta Više poslovne škole (čl. 122), Upravni odbor Više poslovne škole, na sednici od 24. maja 2002. godine, doneo je Odluku o promeni naziva i proširenju delatnosti; Škola je dobila naziv Beogradska poslovna škola, uz saglasnost Vlade Republike Srbije, Odlukom od 22. avgusta 2002. godine.

Za nepunih pedeset godina rada, uz sistematske integracije i permanentni organizacioni, programski i kadrovski razvoj, stvoren je sistem obrazovanja koji učestvuje u globalnoj ekonomskoj konkurenciji rada i kapitala i koji je za svega tri godine potvrdio ispravnost odluka, i Upravnog odbora Škole i Vlade RS, o promenama upravo priznanjem koje je Škola dobila od državnih organa. Perspektiva joj je zasnovana na ažurnom i standardnom radu, a reči povodom njene šezdesetogodišnjice ne odnose joj se samo na prošlost i aktuelno stanje, već na bližu i dalju perspektivu kolektiva.

U tom kontekstu razumevanja i tumačenja aktuelnog stanja i budućnosti Škole, najbolji su dokazi studijski programi njenih pet odseka: Poslovna informatika i elektronski biznis; Menadžment; Finansije, računovodstvo i bankarstvo; Marketing i trgovina; Porezi i carine.

Beogradska poslovna škola – visoka škola STRUKOVNIH STUDIJA

Kontinuitet u radu, duga tradicija i iskustvo, osavremenjeni nastavni programi, izuzetni uslovi studiranja i tehničke mogućnosti, činili su BPŠ-VŠSS jednom od najatraktivnijih i najvećih škola ovog tipa, ne samo u Srbiji, već i na Balkanu.

BPŠ-VŠSS je prateći domaće i svetske trendove, iz multidisciplinarnih naučnih oblasti informatičkog, ekonomskog i pravnog usmerenja, promovisala koncept primenjenih studija, izgrađujući upravo one veštine i sposobnosti kod studenata koje je zahtevalo savremeno društvo.

Škola je realizovala nastavu na sedam akreditovanih studijskih programa na osnovnim strukovnim studijama, kao i na dva studijska programa na specijalističkim strukovnim studijama i jednom studijskom programu na master strukovnim studijama. Odlikujući se velikom fleksibilnošću, Škola je permanentno usklađivala svoj obrazovni koncept sa savremenim kretanjima, koja su se se dešavala na evropskom polju obrazovanja i sa zahtevima koji su dolazili sa tržišta. U tom kontekstu, Škola je akreditovala dva nova studijska programa na master strukovnim studijama iz oblasti Informacionih tehnologija i Javne uprave.

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih studija - danas

U cilju promovisanja i podizanja ugleda visokog strukovnog obrazovanja u Srbiji, Vlada Republike Srbije je 2019. godine osnovala Beogradsku akademiju poslovnih i umetničkih strukovnih studija, koja u svom sastavu objedinjuje dve ustanove sa najdužom tradicijom u oblasti strukovnog obrazovanja: Beogradsku poslovnu školu - Visoku školu strukovnih studija i Visoku školu lepih i primenjenih umetnosti strukovnih studija iz Beograda. Na taj način formirana je jedina akademija strukovnih studija u Srbiji koja obuhvata tri naučna polja: društveno-humanističko, tehničko-tehnološko i umetničko. Ovakva transformacija doprinosi efektivnijem, efikasnijem i ekonomičnijem ostvarivanju ciljeva strukovnog visokog obrazovanja i njegovom povezivanju sa potrebama tržišta rada.

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija je prva i vodeća akreditovana visokoškolska institucija u Srbiji u oblasti informacionih sistema i tehnologija, finansija, računovodstva, bankarstva, poreza i carina, javne uprave, menadžmenta, marketinga i umetnosti. Programska orijentacija Akademije odražava savremene trendove visokog strukovnog obrazovanja, dualnog koncepta studiranja, sa studentskom stručnom praksom kao ključnom osnovom za razvoj i oblikovanje stručnjaka koji će biti konkurentni ne samo na domaćem, već i evropskom i svetskom tržištu rada.

Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija ima jasnu viziju o svojoj ulozi u unapređenju sistema strukovnog obrazovanja u Srbiji, kao i o strateškoj usmerenosti ka potrebama društva i savremenim obrazovnim tendencijama. Akademija svoju delatnost obavlja kroz ostvarivanje osnovnih, specijalističkih i master strukovnih studija iz više naučnih i stručnih oblasti: informacione tehnologije, ekonomija, menadžment, marketing, pravo, dizajn, audiovizuelne kompozicije, a u okviru obrazovno-naučnih polja društveno-humanističkih, tehničko-tehnoloških nauka i umetnosti.

Važan resurs Akademije je i sama zgrada koja je smeštena u centru prestonice Srbije, prelepom gradu koji leži na ušću dveju reka. Akademija se prostire na preko 12.000 m², savremeno je opremljena, funkcionalna i potpuno prilagođena svim potrebama studenata kojima je na raspolaganju 6 amfiteatara i 15 slušaonica, 9 računarskih laboratorija i 1 radionica, klimatizovana i savremena biblioteka sa čitaonicom. Preko tri stotine računara stoje na raspolaganju u svakom trenutku svim studentima i zaposlenima. Najnoviji i najaktuelniji računarski softver implementiran je u proces nastave. Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija omogućava da svaki student u toku realizacije praktičnog dela nastave samostalno koristi računar. Pored prostora koji je direktno vezan za nastavu, Akademija poseduje i sve druge prateće sadržaje omogućavajući da studenti budu maksimalno posvećeni studiranju, ali i da se osećaju komforno i da im period života proveden na Akademiji ostane u lepom sećanju.

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt Beogradske akademije poslovnih i umetničkih strukovnih studija
• Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija na društvenoj mreži Instagram