Боја магије
| Boja magije | |
|---|---|
 korice knjige | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | The Colour of Magic |
| Autor | Teri Pračet |
| Dizajner korica | Džoš Kirbi |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski jezik (original) |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | fantastika, komedija |
| Mesto i vreme radnje | Disksvet |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Colin Smythe Ltd, UK. |
| Datum | 1983. |
| Prevod | |
| Prevodilac | Dejan Papić |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 978-86-7304-011-0 |
Boja magije (engl. The Colour of Magic; izdat 1983) je prvi roman Terija Pračeta o Disksvetu.
Radnja
[uredi | uredi izvor]
Roman je podeljen na četiri poglavlja:
- Boja magije
- Slanje osmice
- Privlačnost Virma
- Na ivici
Boja magije
[uredi | uredi izvor]U Ank-Morpork, grad ozloglašen po kriminalu stiže Dvocvet, prvi Diskvetov turista sa Protivtežnog kontinenta u potrazi za avanturama i „dobrom makljažom“. Njegov verni pratilac je čarobni Prtljag sačinjen od kruškovog drveta mudrosti koji hoda na stotinama malih nogu i izaziva strah i paniku među meštanima. Dvocvet je za ovaj put štedeo čitav svoj radni vek i darežljivo nudi zlato svakom ko je spreman da ga ugosti. To privlači pažnju radoznalih danguba, ali i lopova, secikesa, ubica, pa i čarobnjaka lošeg karaktera Rinsvinda, koji postaje Dvocvetov vodič zahvaljujući poznavanju stranih jezika. Rinsvind je zapravo čarobnjak samo po zvanju, jer dok je bio student, opklade radi je zavirio u čuvenu knjigu „Oktavo“ koju je napisao sam stvoritelj i jedna od osam najvećih čini se urezala u njegovo pamćenje. Od tada nije mogao da nauči niti jednu novu čin jer su se one plašile da budu „u društvu“ te jedne najmoćnije. Rinsvindova namera je bila da opljačka Dvocveta i utekne sa zlatom koje je Dvocvet izgleda imao u izobilju. Međutim, pokušaj bekstva je osujetila gradska straža i umesto (smrtne) kazne, Patricij Ank-Morporka mu nudi da bude vodič i zaštitinik turiste. Tako je zahtevao vladar Protivtežnog kontinenta pošto je brižan prema pripadnicima svog naroda, ali je istovremeno bogat i moćan, pa Patricij taj zahtev nije mogao da odbije. Rinsvind, naravno, prihvata ponudu, ali pohlepa za zlatom žitelja Ank-Morporka je učinila svoje i u opštem metežu koji nastaje, grad gori u plamenu, a Rinsvind i Dvocvet se spašavaju i beže ka planinama...
Slanje osmice
[uredi | uredi izvor]Bogovi koji naseljavaju sam centar Disksveta, „ubijaju vreme“ tako što se igraju raznih igara sa kockicama, a figurice su im živi ljudi, pa čak i čitavi narodi. Ovog puta, finalisti u igri su Sudbina, večiti pobednik u takvim igrama i Dama, boginja koja se pojavljuje samo onda kada nije pozvana. „Figurice“ su Rinsvind i Dvocvet koje Sudbina stavlja na razna iskušenja, šaljući im razbojnike i trolove, prizivajući čak i bića koja su odavno izumrla, još pre vremena ljudi, kao što su Drijade. Dama sa svoje strane pomaže dvojici avanturista, pre svega tako što im je poslala i jednog junaka, Hruna varvarina. Rinsvind i Dvocvet doživljavaju najveće avanture svog života, a zadivljeni bogovi sa interesovanjem posmatraju igru Sudbine i Dame iščekujući ko će pobediti...
Privlačnost Virma
[uredi | uredi izvor]Rinsvind, Dvocvet i Hrun varvarin stižu do Virmberga, planine koja je postavljena naopačke i koja se nalazi u takvom magijskom okruženju da u njoj obitavaju pravi zmajevi. Princezu koja živi na vrhu Virmberga zanima Hrun kao potencijalni muž koji bi mogao da ubije njenu braću i obezbedi joj presto, pa zato sa svojom vojskom pokušava da ga otme i privoli da ostvari njene ciljeve. Međutim, u celu priču će se upetljati i Hrunovi saputnici i znatno zakomplikovati situaciju...
Na ivici
[uredi | uredi izvor]Nakon vratolomnih avantura, u koje su uključena i putovanja kroz vreme i dimenzije, Rinsvind i Dvocvet završavaju kao brodolomnici na samoj ivici Disksveta. Pronalazi ih narod Krula, koji se, s obzirom da živi na Ivici, specijalizovao za astronomiju. Upravo su završili novi svemirski brod koji ima za cilj istraživanje pola A'Tuina, na čijim leđima počiva Disksvet. Sudbina im je ponudio „poštenu“ pogodbu- da žrtvuju Rinsvinda i Dvocveta kako bi misija bila uspešna. To se baš ne dopada dvojici pustolova i nakon niza zavrzlama, oni zauzimaju mesto astronauta i zajedno sa svemirskim brodom i čarobnim prtljagom, koji ih verno prati preko celog Disksveta, padaju preko Ivice...
Kritike
[uredi | uredi izvor]Roman je naišao na niz pozitivnih kritika u poznatim svetskim magazinima poput „Kirkus Rewievs“, „Publishers Weekly“ i „Library Journal“. Ajzak Asimov je takođe dao svoju pozitivnu kritiku o ovoj „inventivnoj, ludoj, divljoj i čudesnoj“ fantastici u „Science Fiction Magazine“-u.
Citati
[uredi | uredi izvor]Sasvim je jasno kroz njega mogao da vidi ugaženu travu na kojoj je ovaj ležao, ali, kada je oprezno dodirnuo krljušt koja je bila tek zlatasti odsjaj u vazduhu, učini mu se sasvim čvrstom. Ili bi zmajevi trebalo da postoje u celosti, ili da ne postoje uopšte, pomisli. Zmaj koji polovično postoji bio je gori od krajnosti.[1]
„Lajsa dolazi ponekad da me obiđe. Ona i dalje dolazi da vidi svog starog taticu, moja devojčica. Ona je jedina imala tu snagu ličnosti da me ubije. Moj iver pored klade.“[2]
